Susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina u vazduhoplovnoj bazi na Aljasci označio je prvi direktan kontakt dvojice državnika od početka rata u Ukrajini. Iako nije postignut prekid vatre, razgovori su doneli prve signale o mogućem okviru za mirovne pregovore – ali i duboke podele koje stoje na tom putu. Samit na Aljasci otvorio je pitanje podele teritorija i budućnosti rata.
Prema navodima izvora bliskih evropskim i američkim diplomatama, Moskva je spremna da se odrekne manjih delova ukrajinske teritorije u severnim oblastima Sumi i Harkov. Međutim, zauzvrat bi Kijev morao da napusti ceo istočni Donbas, odnosno Donjeck i Lugansk, gde je ukrajinska vojska utvrđena i gde Kijev vidi ključnu odbranu od daljeg ruskog prodora.
Rusija bi takođe zahtevala formalno priznanje svog suvereniteta nad Krimom, anektiranim 2014. godine, kao i ukidanje dela zapadnih sankcija. Nije jasno da li bi to bilo ograničeno na američke mere ili bi obuhvatalo i evropske.
Ruski zahtevi i ukrajinsko njet
Moskva insistira da prekid vatre ne može biti uspostavljen pre potpisivanja sveobuhvatnog dogovora. Taj stav direktno je u suprotnosti sa zahtevom predsednika Volodimira Zelenskog, koji insistira na hitnom zaustavljanju ruskog raketiranja ukrajinskih gradova.
Još jedan ključni uslov Moskve odnosi se na status Ukrajine u međunarodnim savezima – članstvo u NATO bi bilo trajno blokirano. Kao kompenzaciju, pominje se mogućnost bezbednosnih garancija u stilu “Člana 5”, ali bez formalnog ulaska u Atlantski savez. Za Kijev, koji je NATO integracije upisao u ustav, takav scenario je gotovo neprihvatljiv.
Politički i društveni ulog
Pored teritorijalnih ustupaka, Moskva bi zahtevala i zvanični status ruskog jezika, kao i slobodno delovanje Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini. Za Kijev bi prihvatanje tih uslova značilo ozbiljne unutrašnje potrese, jer bi javnost teško prihvatila ustupke koji liče na kapitulaciju.
Iako je Tramp nakon susreta izjavio da je dogovor “na dohvat ruke”, realnost pokazuje suprotno. Ruski uslovi predstavljaju ozbiljan politički i bezbednosni izazov za Ukrajinu, dok su zapadni saveznici oprezni u pogledu svakog rešenja koje bi legitimizovalo teritorijalne dobitke Moskve.
Samit na Aljasci nije doneo mir, ali je otvorio ključno pitanje – da li će rat u Ukrajini završiti diplomatskim kompromisom, ili nastavkom iscrpljujućeg rata.
Komentari (0)