Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, koji slavi vaskrsenje Isusa Hrista, a ovaj praznik posebno okuplja porodicu, jer se u rano jutro okuplja oko trpeze gde se proslava otpočinje ustaljenim običajima.
Na ovaj veliki dan, posebno su značajni običaji koji se odnose na najmlađe.
Tako se na Vaskrs izjutra deca umivaju svežom i nenačetom vodom, u koju je prethodno stavljeno crveno obojeno jaje, a pored toga u mnogim delovima Srbije dodaje se bosiljak i dren. Prilikom umivanja, deca se jajetom trljaju po licu, da bi bila crvena kao jaje i zdrava, a zatim se posle sedmonedeljnog posta omrse obojenim jajetom. Ponegde se umivaju i odrasli ukućani, a ne samo deca.
Vaskršnji lov na jaja
Jedan od običaja je i Vaskršnji lov na jaja. Ovaj običaj postoji u nekoliko varijacija i ima nekoliko naziva, kao što su traženje zeca ili gnezda, i jedan je od retkih koje se još uvek praktikuje.
Odmah u zoru nakon što se lepo obuku, a pre tradicionalnog vaskršnjeg doručka, u mnogim krajevima Srbije, a posebno u Vojvodini, deca traže jaja, zeku ili gnezdo skriveno u dvorištu.
Mališane ovo posebno raduje jer znaju da ih čekaju jaje i pokloni. Deci je ovo omiljena praznična igra, ne samo zato što se raduju poklonu, već i zbog toga što je osmišljena upravo kao sakrivalica.
Ova igra ima posebnu simboliku, naime zbog brzog razmnožavanja zečevi su simbol plodnosti, a i simbol kojim se najavljuje proleće. Simbol zeca kod našeg stanovništva pojavio se sa običajima i verovanjima germanskog naroda doseljenog iz srednjoevropskih krajeva. Zec se inače u hrišćanstvu javlja kao glasnik o Hristovom vaskrsnuću, pa se smatra i simbolom besmrtnosti.
Budući da se ovaj običaj ne praktikuje samo kod našeg naroda i da ima svoje katoličke korene, postoji niz raznih ideja kako i gde poklon može da se sakrije, kao što je trag u knjizi ili u mašini za veš, krošnji drveta…
Kumačenje
Ovo je još jedan od običaja koji se vezuje za Vojvodinu, tačnije za južni Banat. Nedelju dana po Vaskrsu, devojčice južnog Banata su se “kumačile” odnosno bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale šarana jaja.
Danas se ovaj običaj u svom prvobitnom obliku izgubio, ali se održala njegova svojevrsna varijacija, pa se tako na dan Vaskrsa ako se ide u goste obavezno nose jaja, i to u onom broju koliko ukućana ima u toj kući u koju se ide. Mnogi veruju da je ovo jedan oblik bratimljenja.
Kotrljanje jaja
Kotrljanje jaja je simboličko predstavljanje kotrljanja kamenja koje se nalazilo na ulazu u Hristovu grobnicu.
Zanimljivo je da ovu igru naročito praktikuju Lužički Srbi. Deca niz breg kotrljaju jaja, a druga deca ih hvataju.
Postroji još jedna varijacija dečjeg običaja. Naime jaja mogu da se kotrljaju niz lice ispruženim dlanovima, pa kome ispadne jaje taj je izgubio.
Šarena jaja
S obzirom na to da je reč o deci, a deca vole zabavne vesele igre, uopšte nije čudno to što je igra šarenih jaja ostala popularna do dan danas.
Ona se izvodi tako što jedno dete šapne drugom po neku boju koju treba da zapamti. Drugo dete potom nastupa pokušavajući da odgonetne ima li na primer crvene boje među jajima, i to uz specijalna pitanja: -Kuc, kuc! – Ko je? – Đavo s neba. – Šta vam treba? – Jedno jaje. – Koje boje – Na primer, imate li crvene?.
Pa, ukoliko postoji crvena boja šapnuta nekome na uho, to dete počinje da beži, a ono dete koje pogađa boje trudi se da ga uhvati kako bi “ukrao” to jaje. I tako dok se sva jaja simbolično ne sakupe u jednu korpu.
Dečji običaji su jednako važni kao i oni namenjeni ostalim članovima porodice, jer najmlađi treba posebno da se osete na najveći hrišćanski praznik.
Deco, uživajte!!!
Komentari (0)