Tim istraživača i inženjera iz Centra za klimatske popravke Univerziteta u Kembridžu, udružio je snage sa britanskim startapom Real Iceom, kako bi pronašli rešenje za gubitak arktičkog leda.
Njihova ideja uključuje korišćenje podvodnih dronova na vodonik za ispumpavanje morske vode, preko polarne ledene kape, čime se stvaraju novi slojevi leda. Duboko u kanadskom Arktiku, naučnici i preduzetnici rade na niskim temperaturama, kroz snežne oluje i vetrove, bušeći led kako bi ispumpali morsku vodu i zamrzli je na površini, javlja CNN.
Tim Real Icea trenutno sprovodi eksperimente u selu Kembridž Bej u Nunavutu, s ciljem da dokaže da je moguće obnavljati arktički led. Njihov dugoročni plan obuhvata zadebljanje leda na području od preko milion kvadratnih kilometara, što bi moglo usporiti, pa čak i preokrenuti gubitak leda tokom leta i pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Ovaj hrabri projekat, deo šireg spektra kontroverznih geo-inženjerskih predloga, suočava se s kritikama naučnika koji ukazuju na neproverene efekte u većim razmerama i potencijalne ekološke rizike. Ipak, kompanija tvrdi da njen pristup, inspirisan prirodnim procesima, predstavlja poslednju šansu za zaštitu ovog ugroženog ekosistema.
Arktički led, koji reflektuje Sunčevu energiju i hladi planetu, ubrzano se topi zbog globalnog zagrevanja. Od sredine 1980-ih, količina višegodišnjeg leda smanjena je za 95%. Preostali led je tanak i mlad, a naučnici predviđaju da bi Arktik mogao ostati bez leda tokom leta već 2030-ih.
Plan Real Icea uključuje postavljanje podvodnih pumpi koje izbacuju morsku vodu na površinu leda, gde se ona zamrzava i stvara dodatni sloj. Takođe, uklanjanjem snega s površine smanjuje se izolacija, što podstiče dodatno zgušnjavanje leda odozdo.
Projekat je prošao prve testove u Aljasci, dok su ovogodišnji eksperimenti u Kembridž Beju već dali ohrabrujuće rezultate – debljina leda na testiranom području povećana je za prosečnih 50 centimetara.
Njihov cilj je automatizacija pomoću dronova na zeleni vodonik, koji bi radili u skladu s prirodom kako bi izbegli narušavanje migracija životinja ili plovnih puteva. Očekuje se da bi puna primena ovog sistema mogla započeti za osam do deset godina, s godišnjim troškovima od 5-6 milijardi dolara.
Ipak, mnogi stručnjaci ostaju skeptični prema održivosti i potencijalnim negativnim efektima projekta, smatrajući ga moralno i etički spornim. Takođe, ukazuju na rizike koje nosi povećana ljudska aktivnost u ovom osetljivom regionu.
Osnivači Real Icea priznaju mogućnost ekoloških posledica, ali ističu da je pasivnost prema problemu klimatskih promena mnogo veći rizik. Kako kažu, njihova misija je traženje inovativnih rešenja za očuvanje budućnosti Arktika.
View this post on Instagram
Komentari (0)