Novi čelnik sportskog sektora FK Partizan, Predrag Mijatović, još jednom je sumirao utiske od preuzimanja kluba.
Mijatović je u detaljnom intervjuu za “Sportski žurnal”, između ostalog, govorio o tome da je država saveznik kluba, a ne protivnik kako neki misle.
“Od tog duga koji imamo od 60 miliona sada, najveće dugovanje je prema državi: doprinosi i porezi, skoro trećina, ako ne i trećina. To je ogromno. Prema to istoj državi, za koju postoji teorija zavere “da nas pušta niz vodu”. Nama ona ne da pomaže, nego mi smo njoj dužni. I kad dođeš u klub, pa vidiš, moraš da kažeš ljudima da ne grešimo dušu, čoveče. Ne samo da nas pomaže i da nas je spasila da prođemo monitoring UEFA, nego najveći procenat para koji se duguje, duguje se upravo državi. Moramo da budemo fer, korektni i transparentni. Šta vam je ljudi? Ne da nas ne puštaju niz vodu, nego nam daju vodu da ne umremo od žeđi”.
Bivši as crno-belih je naglasio još na početku da će biti nepopularnih odluka jer situacija zahteva teške odluke.
“Najveće opterećenje naravno pored tog duga su potraživanja igrača, ugovori i tako dalje. Ja sam toga svestan. Međutim, to mora se radi postepeno… Moramo da uradimo nešto što je rađeno za vreme Kovida. Da budemo solidarni, da se svi odreknemo nekih svojih komoditeta i da bi smo mogli da isplatimo plate, da se svako odrekne nekog dela, jer je mnogo bolje da se odreknemo svi nekog od dela plate, pa i da je dobijemo na kraju meseca, nego da se ne odreknemo ničega, a da je ne dobijemo. Ko prima minimalac, nema nikakvog odricanja, idemo postepeno, ali je bolje da primiš 50, ili 60% nego da ne primiš ništa. To su mere koje sad moramo da radimo. I to smo uradili i radimo i u fudbalskom i u marketinškom sektoru i među zaposlenima. Svi moraju to da rade”.
Dotakao se problema koji je prethodna uprava napravili gde je dovela igrača za 1.200.000 evra, a taj fudbaler danas sedi na tribinama.
“Tu situaciju niti sam ja, niti smo mi napravili, ni iskreirali. Niti imamo bilo šta sa tim, ali na žalost moramo da je rešavamo. I to se rešava razgovorom, dijalogom. Pokušaćemo sa svim igračima za koje trener, ne ja, jer ja nisam trener, odluči da mu nisu potrebni od januara kad se otvara plazni rok do kraja prvenstva, koji je naš cilj. Dakle, mi imamo sad kratkoročne ciljeve. Ako je taj igrač neupotrebljiv za prvi tim, moraćemo da sednemo sa njim, sa njegovim agentom, menadžerima, da vidimo i nađemo neko rešenje. Svestan sam da su igrači zaštićeni, ne zato što im je lepo u Beogradu, nego što im je FIFA, tj. UEFA, po ugovorima koji su potpisani sa fudbalskim klubovima omogućila da imaju zaštitu. FIFA i UEFA uvek brane igrača što je potpuno logično i normalno i treba to da rade. ali mi moramo da nađemo rešenje. Nije dobro za tvoju karijeru da ne igraš, hajde da se dogovorimo da taj novac koji treba da isplatimo možda bude umanjen za toliko i toliko i da se raziđemo kao prijatelji. Moramo da vodimo računa o imidžu kluba i o instituciji. Stalno ponavljam, kakva god da je sad situacija i finansijska, sportska, imaš onaj grb koji privlači masu navijača koji to prate”.
Naglasio je Mijatović da je Miloševićev status siguran i da može da nastavi u miru da radi svoj posao.
“Da ga nisam nasledio, ja bih ga potražio. Savo se prihvatio tako vrućeg krompira i pre nego što sam je pomislio da dođem u Partizan. Znao je da je raspad sistema, ali rekao je: tu sam, ja sam ime i to mi je pokazatelj da nije, neću da kažem šta… Druga stvar, partizanovac. Takođe, sa njim sam igrao, živeo i družio se. Imamo prisan dijalog i kad se ne slažemo oko nečega, makar ćemo da kažemo zašto. Sad da mi ponudite Anćelotija, Gvardiolu ili bilo kog drugog trenera, rekao bih nikako, jer posle dva dana taj čovek bi otišao. Ušao sam u svlačionicu posle utakmice sa Čukaričkim da čestitam igračima na preokretu i pobedi, ušao sam u onaj hodnik posle mnogo decenija… Ništa se nije promenilo! Prostor je identičan, kvaka na vratima je ista! I kako nekog da dovedeš”.
Svestan je da su mu navijači zamerili zbog molbe da se ne vređa predsednik države.
“Jesu, naravno ne svi, nego ta jedna grupica koja dolazi da navija za Partizan, ali ima i neke druge konotacije. Nemam ništa protiv volje svih ljudi, ali ako si došao na stadion, u moju kuću i došao si da bodriš ekipu. Ima tih divnih pesama kad pevaju Istok, Zapad, pa Jug… Ali, ti si došao na stadion i kriv ti je predsednik Aleksandar Vučić. Ne govorim ovo zato što sam prijatelj sa Vučićem, čak ga ni ne poznajem. Čujem kako nas država „pušta niz vodu“, hajde da se zapitamo da li mi možemo da uradimo nešto. Pretpostavljam da Vučić nije doveo sve ove igrače poslednjih godina. I uvek ću da pričam istu priču, dok se ne dozovemo pameti. A, to da li će neko da mi viče… Ja sam imun na te stvari, jer sam igrao fudbal. Moj odlazak iz Valensije u Real bio je kataklizmičan za mene: od ljubavi do mržnje. Došao sam bez ikakvog interesa, osetio sam i dužnost mi je da pomognem, jer me je ovaj klub izgradio kao igrača i kao ličnost i sad bi još trebalo neko da mi priča šta mogu da kažem, a šta ne. Pa zašto sam onda došao u Partizan”.
Komentari (0)