Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija za 10 godina neće imati dovoljno električne energije ukoliko ne bi koristila nuklearnu. On je to rekao povodom ugovora sa Francuskom o proceni potencijala razvoja nuklearnog programa u Srbiji. Pre dva dana tokom boravka u Bakuu najavio je da će naša zemlja pokušati da napravi gasnu elektranu snage jednog gigavata, u blizini merne stanice u Nišu, podsetivši da na jugu pa i u samom gradu Nišu postoji problem sa strujom i da će on biti još izraženiji iz mnogo razloga, piše “Politika.rs”.
– Gasnom elektranom koju bismo gradili s Azerbejdžanom osigurali bismo Srbiji dobro snabdevanje električnom energijom za narednih 12 godina – rekao je prvi čovek Srbije.
Da je gasna elektrana kao prelazno rešenje dobro, dok se ne krene s proizvodnjom nuklearne energije, potvrđuje za „Politiku” i mr Željko Marković, stručnjak za energetiku i jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”.
– To se upravo pokazalo i ovih dana kada nema vetra, što je dovelo od manjka struje, ali skoka cene na berzama koje su juče premašile 170 evra po megavat-satu, dok je u delu Zapadne Evrope, u Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji cena išla i više od 200 evra. U Srbiji je nešto niža, ali svakako da manjkovi struje moraju da se pokrivaju često i uvozom te najskuplje električne energije kada je nema.
Upitan koliko je isplativo proizvoditi struju iz gasa u ovom času, kaže da je ta struja skoro duplo skuplja od ove koja se dobija iz uglja, ali da to najviše zavisi od cene gasa kojeg mi nemamo, već ga uvozimo.
– Najvažnije je obezbediti dovoljne količine gasa i ona može da proizvodi struju uvek kada ove druge nema dovoljno. Da li će moći da pokrije ukupne nedostajuće potrebe, to zavisi pre svega od kapaciteta te gasne elektrane koja bi mogla da se gradi – kaže on.
Cena gasa na berzi je oko 43,5 evra po megavat-satu. Da bi se proizveo jedan megavat-sat ove struje iz gasa, potrebna su dva megavata iz uglja, dakle, onda bi cena bila bila skoro 90 evra. Na to treba dodati još oko 35 evra po toni za emisiju štetnih gasova koju naplaćuje EU, dakle, ta marginalna cena bi bila oko 125 evra. A pritom, postoje i drugi dodatni troškovi, pa bi ona išla još više – kaže sagovornik.
U isto vreme proizvodnja struje iz uglja je oko 50 do 60 evra po megavat-satu, što znači da je struja iz gasa, dakle, u ovom času zbog cene gasa duplo veća. Kako će biti dalje, sve zavisi od toga kako će se kretati cena ovog energenta – kaže Marković.
Kako se nedavno čulo na okruglom stolu „Energije Balkana”, gasu je priznata uloga prelaznog energenta u zelenoj tranziciji. Međutim, iako ima znatno manje emisije u poređenju sa ugljem, njegovo korišćenje za proizvodnju struje opterećeno je dodatnim troškovima. U Evropi se za proizvodnju električne energije iz gasa plaća taksa na ugljen-dioksid, objasnio je Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetike Republike Srbije (AERS).
– Kada su u pitanju gasne elektrane, mi već imamo dve koje su u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije”. Njihova instalisana snaga iznosi 210 megavata. One se koriste samo u zimskim mesecima, kao kogenerativni sistem koji proizvodi toplotnu energiju za sisteme daljinskog grejanja i električnu energiju. Tako TE-TO greju Novi Sad i isporučuju električnu energiju. Proizvodna cena se kreće od 90 do 95 evra po megavat-času, što je duplo skuplje od proizvodnje električne energije iz uglja – objasnio je Popović.
Komparativna prednost ovih elektrana je to što doprinose energetskoj bezbednosti i mogu da služe za balansiranje. Gasne elektrane mogu brzo da se sinhornizuju na mrežu, ali i lako da se isključe. Potrebno je da gas imamo stalno.
S druge strane dr Slobodan Ružić je nedavno za „Politiku” objasnio da gasne elektrane ne treba da budu strateško razvojno opredeljenje EPS-a. Upitan zašto je tako uveren da bi izgradnja gasnih elektrana bila pogrešna, odgovara da su u prethodnih 11 godina one proizvodile prosečno 219 gigavat-sati godišnje, što je činilo 0,6 odsto ukupne proizvodnje. Očigledno, ekvivalentno vreme njihovog korišćenja iznosilo je samo 737 sati godišnje. Razlog njihovog malog korišćenja je jednostavan – struja proizvedena u njima je uvek bila preskupa. Zato se naše elektrane na prirodni gas koriste samo u zimskom periodu kada ostali kapaciteti ne mogu da podmire potrebe potrošača, a uvoz iz nekog razloga nije dovoljan. Istina, naše postojeće termoelektrane toplane (TE-TO) na prirodni gas tehnološki su zastarele i veoma neefikasne, ali sve i da imamo najmodernije i najefikasnije elektrane na gasno-parni ciklus, proizvedena struja u njima bila bi daleko skuplja nego u termoelektranama (TE) na lignit. Tako su bar pokazivale sve tehničko-ekonomske analize rađene od mnogih autora u poslednjih pedeset godina.
On kaže da nije uopšte protiv korišćenja prirodnog gasa u Srbiji. Naprotiv, treba da ga upotrebljavamo mnogo više nego do sada jer je to uslov našeg daljeg privrednog razvoja. Ali pritom nikad ne smemo zaboraviti da mi nemamo dovoljno tog dragocenog energenta, da je snabdevanje prirodnim gasom geopolitički rizik i da je njegova cena tržišna kategorija na koju mi ne možemo da utičemo.
Komentari (0)