Biti vegan kod nas ili se hraniti drugačije od uobičajenog tradicionalnog načina, biti na dijeti ili promeniti ishranu zbog zdravstvenih razloga podrazumeva svakodnevno suočavanje sa visokim cenama i manjkom proizvoda, ali i rasprave sa konobarima oko menija. Usled sve veće tražnje, u prodavnicama su poslednjih godina izdvojeni rafovi sa veganskim namirnicama. Biljna mleka, namazi, slatkiši, čipsevi, hleb, brašno…
Problem veganima zadaje to što su proizvodi koje oni koriste u svojoj ishrani gotovo dvostruko skuplji od onih uobičajenih. Biljno mleko može da košta i do 500 dinara, litar kravljeg se kreće od 100 do 190. Pakovanje veganskog keksa od 330 grama košta 350 dinara, a neveganskog oko 200. Cena za sto grama čipsa od leblebije je oko 270 do 300 dinara.
Orašasti plodovi se najviše koriste kao zamena za meso, ali uz njih u jednom obroku ide još namirnica. Pola kilograma badema, i to na meru, košta oko 500 do 600 dinara, indijskog oraha 700 do 800, ista količina pilećeg filea je 400. Veganski parmezan je oko 370 dinara, sir od badema 690, 130 grama veganskih kobasica 400, salama od 270 grama je oko 450. Gotov veganski obrok poput pita, burgera i tortilja u marketima košta mnogo više od običnih. Cena za 200 grama pite je 350 dinara, za 300 grama paste 400, burgera 500.
Za veganske restorane potrebno je izdvojiti i više novca. Cena burgera od soje, kao i falafela je oko 1.000 dinara, paste između 1.100 i 1.300, kobasica od 920 do 1.150, girosa oko 1.100, salata od 800 do 1.200. Vafl košta 1.100 dinara, a sladoled čak 900.
Većina vegana i svih onih koji se hrane slično primorana je da sama priprema hranu jer ova ishrana je većinom na bazi zrnevlja i žitarica, a kod nas u restoranima ponuda se zasniva samo na salatama, barenom povrću, pečurkama.
– Salate koštaju 1.100 dinara, a od njih se nije moguće najesti. Većina ljudi misli da se veganska ishrana bazira na voću i povrću koje nije skupo, ali to nije istina. Sušeno voće koristi se za pripremu slatkiša, kao i urme, ali to nije dovoljno jer se ubacuje i banana i orašasti plodovi. Indijski orah i pistaći su najskuplji – objašnjava Marija Živanović, veganka, piše Politika.rs.
I u ovakvom načinu ishrane bitna namirnica je hleb koji je vrlo skup i zato ga je lakše pripremati u sopstvenoj režiji.
– Pravim hleb od prosa i leblebije jer je svaki organski skup. Vegani često koriste i ovsene pahuljice, pogotovo kao doručak i zamenu za brašno. Ja kupujem određene namirnice u jednoj prodavnici da bih na njih dobila popust. Pečurke su dobra zamena za meso, ali ne mogu se kupovati stalno šampinjoni jer dosade, pa ponekad uzimamo i šitake i vrganje, koje su skuplje. Pravim i falafele i humus, ali to može da se kupi i u libanskim restoranima, samo što po obroku iznosi oko 500-600 dinara – navela je Živanovićeva i istakla da veganski način života još nije dovoljno prihvaćen kod nas.
– Ljudi postaju vegani iz dva razloga: bolest ili ljubav prema životinjama. Na početku nisu dovoljno upoznati sa ovim načinom ishrane, pa jedu dosta testa i ugoje se. Kilaža i cene ih odvraćaju od veganstva. Jeftinije je praviti obroke kod kuće, ali za to je potrebno znanje. U Srbiji oni koji žele da se hrane zdravo moraju da izdvoje mnogo novca, a i dalje se smatra da je ovakav način ishrane pomodarstvo i fensi – objasnila je ona.
Nedeljni veganski paket više od 100 evra
U našem glavnom gradu postoje restorani koji veganima nude dostavu celodnevnih obroka na kućnu adresu. Oni obuhvataju doručak, ručak, večeru i dve užine, i cena nedeljnog paketa je za žene 110, a za muškarce 120 evra. Korigovanje menija doplaćuje se 10 evra.
Komentari (0)