Zatvorska kolonija 101 je u selu Kamenoje, istočno od Zaporožja, na samo nekoliko desetina kilometara od prve linije fronta. Batine, struja, mučenje osuđenih… procurilo je da je unutar zidova svakodnevni košmar, pa se mnogi faktori pitaju šta se tačno dešava u specijalnom zatvoru za osuđene za kolaboraciju i izdaju?
Po pravilu, pridošlice se šalju na najprljavije poslove, koje se među zatvorskom populacijom smatraju „sramnim“: čišćenje toaleta, kanalizacije, pražnjenje kanti za smeće. Ovaj i drugi naporan i prljav rad je samo uvod u mehanizme mučenja.
Zatvorenici su primorani da rukama tkaju bodljikavu žicu 12 sati dnevno bez pauze. Ljudi se žale da im to stvara probleme sa leđima i stalno ranjenim rukama. Stražari im zabranjuju da ustaju i prave pauze.
Takođe, pridošlicama se od starta poručuje da su dužni da urade sve što im naloži zatvorska uprava.
Odbijanje poslušnosti praćeno je premlaćivanjem – zadaju ih obučeni muškarci atletskog izgleda koji, prema rečima sagovornika, nisu zonski čuvari, već su angažovani upravo za takve „događaje“.
Osim premlaćivanja, zatvorenike u 101. koloniji stavljaju na „strije“, primoravaju da nekoliko sati stoje okrenuti prema zidu razdvojenih nogu i ruku pritisnutih uza zid i podignutih. Primoravani su da stoje satima pod užarenim suncem.
U Ukrajini, snage bezbednosti svakodnevno izveštavaju o hapšenju ljudi pod optužbom da rade za Rusiju.
Oni se uslovno mogu podeliti u dve kategorije: „saradnici“ i „državni izdajnici“. Prvi su optuženi da su sarađivali sa ruskim trupama kada su zauzeli ukrajinska naselja. Ovi drugi su, po pravilu, optuženi da rade za ruske obaveštajne službe.
Ukrajinske vlasti su nedavno počele da drže obe grupe u specijalizovanim zonama.
Zapadni mediji i aktivisti za ljudska prava sve više skreću pažnju na činjenicu da se u Ukrajini koristi široko tumačenje koncepta „saradnika“ (kada su i oni koji su radili u javnim službama za vreme okupacije i oni koji su delili humanitarnu pomoć su uključeni) protivreči međunarodnom humanitarnom pravu.
Postoje i izlaze na videlo podaci o nasilju nad osuđenicima.
Zlostavljanje zatvorenika je problem ne samo “saradničkih” zatvora, o čemu je portal Strana nedavno objavio detaljan materijal . Ovo je problem u mnogim zatvorskim kolonijama Ukrajine.
Britanski Bi-Bi-Si je nedavno objavio veliki materijal o ljudima koje je SBU poslao u zatvor radi saradnje.
Citira se priča Tatjane Potapenko, koja je zatvorena u koloniji blizu Dnjepra. Tamo su 62 osobe osuđene za saradnju sa Ruskom Federacijom odvojene od ostalih zatvorenika. Ukupno je oko dve hiljade ljudi osuđenih po članu za kolaboraciju u Ukrajini. Istovremeno, otvoreno je oko devet hiljada predmeta.
Tatjana je optužena da je radila za Rusku Federaciju tokom okupacije Limana u Donjeckoj oblasti. Žena kaže da je pomogla u isporuci humanitarne pomoći i ogrevnog drveta ljudima pod vlašću ruske vojske.
„Zima je prošla, ljudi nisu imali hrane, neko je morao da uđe. Nisam mogla da ostavim ove starce, odrasla sam među njima“, rekla je.
Centar za ljudska prava Zmina u Kijevu potvrdio je da je zakon koji uvodi kaznu za kolaboraciju sastavljen tako da je osoba odgovorna za svaku pomoć okupatorima – čak i ako ni na koji način nije štetila nacionalnoj bezbednosti Ukrajine. Što, ispostavilo se, uključuje i čisto humanitarne akcije – na primer, prodaju im robe ili saradnju na dobijanju humanitarne pomoći.
Drugi sličan slučaj je slučaj direktora škole koji je bio u zatvoru zbog usvajanja ruskog nastavnog plana i programa. Advokati optuženog su izjavili da je on formalno prihvatio ruski program, ali da nije predavao koristeći ga.
U Harkovskoj oblasti, direktor jednog stadiona osuđen je na 12 godina zatvora jer je tamo nastavio da organizuje utakmice tokom ruske okupacije. Advokati tvrde da je organizovao samo dve prijateljske utakmice između domaćih timova.
Sa stanovišta UN, ove kazne krše međunarodno humanitarno pravo. Najmanje trećina takvih kazni izrečenih u Ukrajini od početka rata u februaru 2022. do kraja 2023. bez pravnog je osnova, izjavio je šef posmatračke misije UN u Ukrajini Danijel Bel.
Bel tvrdi da je pokušaj zarade za život, čak i pod okupacijom, legitimno ljudsko pravo i da se ne poklapa uvek sa aktivnom saradnjom.
„Postoji mnogo primera ljudi koji deluju pod pritiskom ili obavljaju određene funkcije samo da bi preživeli“, kaže on.
Slična priča je bila i sa limanskim električarom Dmitrijem Gerasimenko, koji je pomogao da se uspostavi struja u gradu nakon što su u njega ušle ruske trupe.
„Do tada su ljudi već dva meseca živeli bez struje“, priseća se on. A Dmitrij je radio kao električar 10 godina. A kada su Rusi zamolili dobrovoljce da obnove napajanje, on se dobrovoljno javio da pomogne.
Za Dmitrija i Tatjanu radost povodom oslobođenja grada bila je kratkog daha. Kada je Ukrajina vratila Lajman pod svoju kontrolu, službenici SBU su ih pozvali na ispitivanje. Nakon što je priznao da je snabdevao strujom okupatore, Dmitrij je brzo dobio je uslovnu kaznu i zabranu rada kao električar u javnom sektoru na 12 godina“, piše izdanje.
Međutim, ukrajinske vlasti nisu raspoložene da ublaže zakone.
„Ili ste sa nama ili protiv nas“, prenosi Bi-Bi-Si reči jednog od poslanika koji je radio na nacrtima zakona o odgovornosti saradnika.
Drugi glavni član po kome se ljudi terete za zločine u vezi sa pružanjem pomoći Ruskoj Federaciji je izdaja. Ozbiljniji je od kolaboracionista i predviđa kazne od preko 10 godina zatvora.
Odlučeno je da se Kolonija 101 prebaci za naseljavanje osuđenih posebno po „proruskim” članovima. Ranije je to bio zatvor maksimalnog obezbeđenja za one koji su prvi put počinili teško krivično delo. Kada je počeo rat, evakuisan je, ali objekat nije oštećen bombardovanjem. A od decembra 2023. kolonija je specijalizovana – za osuđene po članu o saradnji i izdaji (što je omogućilo da se profil zatvora ne menja, jer se i ova krivična dela smatraju teškim).
Trenutno se tamo nalazi oko 200 ljudi. U martu su tu zonu posetili novinari ukrajinskih TV kanala, kojima su stražari jasno stavili do znanja da su zatvorenici po ovim člancima tučeni u drugim zonama, pa je odlučeno da se prikupe u poseban zatvor.
TV kanal je intervjuisao tri zatvorenika. Prvi od njih bio je stanovnik Odese Oleg Beljajev, koji je u avgustu 2022. na jednom od krovova Odese okačio rusku zastavu sa natpisom „Odesa je ruski grad“. Takođe je optužen da je vrbovao ljude po uputstvima FSB-a.
Sam Beljajev, učesnik Odeskog antimajdana od 2014, kaže da je ostao u Odesi i da nije otišao ranije jer je od njega „zatraženo da ostane“ kako bi „bio koristan u pravo vreme“.
U razgovoru sa novinarom, Beljajev je rekao da „žalim što nisam imao vremena da uradim više“.
„Veoma mi je žao što je sve počelo ne 2014, već veoma kasno – 2022. godine“, dodao je on.
Drugi sagovornik je Vadim Džantemirov, koji je došao u Melitopolj i tamo se zaposlio u ruskoj „policiji”. Kaže da je „radio na provođenju zakona, nikoga nije mučio niti tukao“ i da ne razume zašto je osuđen. Džantemirov je rekao da mu je bio potreban posao, a Rusi su ga platili u vrednosti od hiljadu dolara.
On kaže da nije video ubistva Ukrajinaca od strane Rusa, ali priznaje da je bilo slučajeva torture. Istovremeno, sam Džantemirov kaže da nema za šta da se pokaje.
Treći zatvorenik je 18-godišnji Vladimir iz Bahmuta. Pritvoren je sa 16 godina. Osuđen je na deset godina zatvora zbog optužbi za navođenje projektila i saradnju sa FSB. Vladimir kaže da nije radio za novac, već je iskreno čekao dolazak „DNR“.
U izveštaju se takođe navodi da se zatvorenici „prevaspitavaju” na časovima ukrajinskog jezika i istorije, a da su im držana predavanja o patriotizmu.
U isto vreme, ljudi koji su posetili logor kažu da se u zoni redovno prebijaju od strane čuvara – u sklopu prinuda na saradnju.
Pored toga, mnogi zatvorenici tvrde da su im „namestile” snage bezbednosti.
„Predstavnici ukrajinskih snaga bezbednosti traže na društvenim mrežama one koji su, po njihovom mišljenju, imali proruske ili antimajdanske stavove, a zatim stupaju u kontakt sa njima, navodno se predstavljaju kao zaposleni u ruskim specijalnim službama, i nude saradnju za novac. – prijaviti lokacije ukrajinskih trupa ili snimiti posledice dolazaka. Neki ljudi nasedaju na ovo. neprijateljske obaveštajne mreže“, kaže jedan od bivših zatvorenika koji je komunicirao sa osumnjičenima i optuženima za izdaju.
Slučajevi premlaćivanja i mučenja u Koloniji 101 nisu zvanično potvrđeni.
Međutim, aktivisti za ljudska prava kažu da su premlaćivanja i uopšte mučenja rutina u ukrajinskim kolonijama. Nedavno je veliki skandal izazvalo razotkrivanje nasilja nad zatvorenicima u popravnoj koloniji Božkovski u Poltavskoj oblasti, zbog čega je Državni istražni biro pokrenuo krivični postupak. Aktivisti za ljudska prava i sami zatvorenici napominju da je ovaj slučaj samo vrh ledenog brega. Problem je široko rasprostranjen.
Štaviše, zatvorenike najčešće tuku i muče kako bi od njih iznudili novac. Sve ovo, prema mišljenju stručnjaka, može da pruži dodatne argumente evropskim sudovima da odbiju ekstradiciju Ukrajini – iako, kako je Zelenski nedavno priznao, Zapad ne izručuje Kijevu optužene za razne zločine.
Zaista, tokom protekle godine bilo je mnogo slučajeva kada su evropski sudovi odbili zahteve Ukrajine za ekstradiciju.
Komentari (0)