Ovo je pravo blago: Srbija ima više od 400 lekovitih izvora zdrave i pitke vode

Mnogi su manastiri i crkve sagrađeni na mestima gde je voda lekovita, a izvori su kako su pokazala istraživanja domaćih etnologa, otkrivana na najrazličitije načine

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Krupajsko vrelo
Foto: printscreen/Youtube/ Lutajuci Putnik

Prema svim stručnim istraživanjima, kako domaćim tako i stranim, Srbija ima preko 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, a kako činjenice na terenu govore, od toga je za sada eksploatisano tek dvadesetak procenata.

U naše najveće prirodne bisere spadaju Taorska vrela u blizini Kosjerića, vrelo Gradca kod Valjeva je jedno od najlepših u Srbiji. Vrelo Krzje kraj Paraćina je nezasluženo zapostavljeno nacionalno bogatstvo, a možda najlepše srpsko vrelo je u istočnoj Srbiji, pod Beljanicom u dolini Krupajske reke, a zanimljivo je i vrelo Mlave, u samoj Žagubici.

Mnogi su manastiri i crkve sagrađeni na mestima gde je voda lekovita, a izvori su kako su pokazala istraživanja domaćih etnologa, otkrivana na najrazličitije načine. Dešavalo se da se u nekom blatu ili vodi ostavi bolestan konj da ugine ili kakva druga marva, a on se posle 15 dana vrati gazdi preporođen, zdrav. Tako je nastala i izreka „gde vo zaspi tu kuću sagradi “ jer životinje umeju na osnovnu instikata da predosete da li ispod površine zemlje struji dobra, pozitivna energija. Obično su to ovce u predanju (jagnjad Božija) koja otkrivaju i lekovite izvore pored kojih spavaju i piju vodu, a i san, kako je zabeleženo, ima veliki značaj, obično bi neko od meštana usnio kako mu se javlja Bogorodica ili Sveta Petka i kaže mesto gde da kopa i kako da nađe lekoviti izvor ovde. Zato su naši izvori posvećeni Bogorodici, Svetoj Petki, ali i Svetom Jovanu koji je u reci Jordan krstio Hrista i Svetom Savi, našem narodnom svecu.

Na izvore se uglavnom odlazi na prolećne praznike, na Vidovdan i Ilindan u leto, a septembar ima dva značajna datuma Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra) i Krstovdan (27. septembra). Svojevremeno su, u okviru projekta „Lekoviti i čudotvorni izvori” vezanog za nematerijalno kulturno nasleđe, kustosi Narodnog muzeja u Užicu Zagorka Milićević i Ivana Todorović želele da ukažu na stanje u kome se izvori neprocenjive vrednosti nalaze u užičkom kraju pa je tako nastala i izložba i brošura „Izvor voda izvirala”. Rukovodilac ovog projekta bio je dr Marko Stojanović, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu. Istraživanje je obuhvatilo nekoliko opština u zapadnoj Srbiji sa više od dvadesetak najznačajnijih izvora koji su posebno obrađeni. Najčešće su nazvani po Sv. Savi i Sv. Jovanu kao na primer Savina voda na Kablaru, Savino stopalo u Kramnima, Savina stolica na visoravni Kitonja u Užicu…Izvori posvećeni Svetom Jovanu Krstitelju na desnoj obali reke Kamešine. U Užicu se nalazi i Jovanova voda , to je izvor na Jelovoj gori, za koju se veruje da je najlekovitija za Ivanjdan. Još jedan izvor istog naziva nalazi se u selu Alin potok u opštini Čajetina. Ovde su se nekada tri puta godišnje održavali vašari o praznicima posvećenim ovom svecu. O izvoru Lađevac na reci Rači u Bajinoj bašti postoje podaci da je u periodu pre vladavine Nemanjića ova izvorska voda stizala do Azije i da je lečila šugu. Lekovitost vode u banjama je ispitana i dokazana, ali i pored toga ljudi za ove izvore vezuju neke legende i predanja. U Visočku banju u kanjonu Velikog Rzava u ataru sela Visoka u opštini Arilje ljudi dolaze najviše 11. septembra na praznik Usekovanja, kada se održava vašar. Dosta ljudi dolazi i 27. septembra , na Krstovdan, da se zbog krsta(leđa) okupa. Postoji legenda da su se u ovoj banji kupali kosovski junaci vraćajući se sa Kosova polja. Priča se i da je jedan seljak ostavio konja da ugine u izvorskoj vodi; konj je tu ležao dve nedelje, a onda se potpuno zdrav podigao. U banju su dovodili nepokretne ljude i oni su se posle dve nedelje peške vraćali kući.

Da li voda zaista može biti lekovita? Slažu se svi u jednom – da ne može, zar bi ta verovanja opstajala hiljadama godina? Lekovitost izvora spominje se i u prethrišćanskim vremenima.

Lekoviti izvori i, šire, narodna verovanja i predanja o njima predstavljaju živo nasleđe koje može kvalitetno predstaviti lokalne zajednice u okvirima, recimo, banjske turističke ponude. Eto na primer, u kraju oko Belog blata, nema očnih oboljenja – to je sjajna marketinška priča.



Izvor: Magazin politika

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar