Glavne teme Sabora SPC situacija na KiM i rezolucija o tzv. genocidu u Srebrenici

Patrijarh je rekao da jedinstvo podrazumeva to da smo različiti, ne samo po talentima i darovima, nego da možemo biti i po stavovima, ponekad i dijametralno međusobno suprostavljeni

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Instragram/patrijarh_porfirije

Patrijarh srpski Porfirije rekao je danas na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i Saborom SPC, da su glavne teme ovogodišnjeg Sabora, koji je u toku, situacija na KiM i rezolucija o tzv. genocidu u Srebrenici.

Dodao je i da su oni koji su sprečili njegov odlazak u Pećku patrijaršiju zapravo sami sebi naneli mnogo veću štetu nego Crkvi.

Patrijarh je rekao da je uvek za njega radost kada se sastane sa zvaničnicima kako bi razgovarali o bitnim temama za srpski narod i državu.

– Mi svake godine imamo Sabor arhijereja, naše crkve koji dolaze iz čitavog sveta, jer u čitavom svetu imamo živu crkvu na svim kontinentima i hvala Bogu, sabiramo se u Hramu Svetoga Save, gde Sabor počinjemo svetom liturgijom i završavamo liturgijom, što i pokazuje suštinu i prirodu Sabora i prirodu naše crkve, ne kao skupa sveštenika ili episkopa, nego crkve kao vernog naroda, gde svako po promisliu Božjem ima svoje mesto – naglasio je patrijarh.

On je dodao da na svakom Saboru sve vladike podnose izveštaje iz svojih eparhija, o životu crkve, o svemu onome što su povodi za radost, što je slavlje, ali i o izazovima sa kojima se svaki od arhijereja suočava.

Tema Kosova je na ovom Saboru postala prva o kojoj se govorilo.

– I svakako da je prva tema kojom smo se bavili, a ona je uvek za nas bila prva po suštini, ali ovog puta na Saboru je bila prva i u taktičkom smislu te reči, s obzirom da je trebalo da počnemo Sabor u Pećkoj patrijaršiji, to nije bilo moguće. Zatvorena su nam bila vrata, mi kažemo vrata molitve, a smatramo da onaj koji je zatvorio vrata molitve za mir u svetu, molitve za spasenje ljudskog roda, zapravo sam sebe naneo štetu mnogo veću nego nama – rekao je Porfirije.

Kako je naveo patrijarh, druga ne manje važna tema je i predstojeće glasanje o rezoluciji o Srebrenici.

– Naravno, ovde jedni druge ne treba da ubeđujemo da smatramo da je svaki zločin – zločin, da se u Srebrenici desio zločin velikih razmera. I mi nikada nismo po svojoj savesti, ubeđenju, po veri u Hrista poredili zločine koji je veći, koji je manji, gde je više zla. Međutim, sada smo sa ovom namerom u UN dovedeni u takvu poziciju da hteli ili nehteli, sada treba da poredimo, ne zbog toga da bismo pokazali koje je stradao više ili manje ili da bismo umanjili razmere zločina u Srebrenici, nego da bismo pokazali da, u najmanju ruku, ništa manje nismo stradali kroz istoriju – rekao je Porfirije.

On je dodao da smo, ipak, u svim teškim vremenima, imali snage da se borimo i nastavimo dalje.

– Kao stradalnici, u razmerama koje su nesagledive od NDH, samo u novijoj istoriji od Drugog svetskog rata, pa na ovamo, mi smo pretrpevši zločine neslućenih razmera, ipak kao narod i kao crkva, bili u prilici da smognemo snage da idemo dalje, računajući jedni na druge, pružajući i ruku pomirenja i ulažući ogromne napore da zajedno organizujemo život koji je pred nama – naglasio je srpski patrijarh.

Porfirije je rekao da smo uvek svoja stradanja dostojanstveno nosili.

– Imajući nevino postradale žrtve kao naš zalog pred prestolom Gospodnjim za večnost, uzdajući se i u njihove molitve, i to ne samo za nas nego čak i za one koji su njima zlo nanosili – rekao je on.

Najbolji primer, kako je naveo patrijarh, jeste i Vukašin iz Klepaca (Sveti mučenik jasenovački Vukašin).

– Koji je paradigma odnosa pravoslavnog čoveka, pravoslavnog Srbina prema stradanju, koje podrazumeva i veru u Hrista, ali podrazumeva i onoga koji je naneo zlo. Tako razmišlja pravoslavni čovek i to je naše uverenje – dodao je on.

Patrijarh je rekao da su to bile dve teme koje su obeležile ne samo Sabor, već ostavile trag na duže staze.

– Nije slučajno da Sabor počinje i završava se liturgijom i nije slučajno da se saborom naziva sabiranje episkopa na jednom mestu radi rešavanja tekućih problema i samim tim nije slučajno što ste i vi (Vučić) odabrali da najavljeno sabiranje našeg naroda u raznim formama i formatima nazovete Saborom (8. juna) – rekao je patrijarh,

Patrijarh je po pitanju svesrpskog Sabora koji će biti organizovan rekao:

– Sama ta činjenica za nas znači i razumevanje onoga što je najpotrebnije našem narodu i našoj crkvi, a to je upravo sabiranje ili ono što iz toga proističe ili možda sinonim sabiranje je jedinstvo. Sabor podrazumeva sabor različitih ličnosti, svih sa svojim specifičnim posebnim darovima i talentima kako bi smo tim darovima i talentima služili jedinstvu – rekao je on.

Patrijarh je rekao da jedinstvo podrazumeva to da smo različiti, ne samo po talentima i darovima, nego da možemo biti i po stavovima, ponekad i dijametralno međusobno suprostavljeni.

– Međutim, ako imamo ambicije da sebe vidimo kao zreo narod, ako imamo ambicije da se nazovemo dostojnim naslednicima i onda govorimo i o jedinstvu naroda u celini, bez obzira na različitosti – rekao je on.

Patrijarh je zahvalio na pozivu i dodao da je iznad svega važno da postoji međusobno razumevanje, sloga i jedinstvo. Jer ako ima toga, biće i sve ostalo, poručio je patrijarh.



Izvor: Sputnjik

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar