Čovečanstvo se možda nalazi na evolutivnoj prekretnici na kojoj će doći do raslojavanja na one koji će sve više bazirati život i rad na asistenciji veštačke inteligencije i one koji neće koristiti razne oblike podrške sve šire ponude različitih rešenja kao što su ChatGPT, Claude, Gemini, Perplexity… Novinar Vol strit džurnala, Kristofer Mims, postavio je tezu kako ulazimo u razdoblje tzv. Kognitivne revolucije, koja će po svom značaju u istoriji biti nalik ranoj fazi industrijske revolucije.
Kako je industrijska revolucija osigurala eksploziju učinkovitosti kroz automatizaciju fizičkog rada, tako Kognitivna revolucija ima potencijal transformacije kompletnog doživljaja života i rada, ali samo ako zaista lično pokušamo iskoristiti sve mogućnosti veštačke inteligencije.
Novinar Mims sproveo je na sebi eksperiment u kojem je koristio različita dostupna rešenja veštačke inteligencije da zameni samog sebe.
Cilj mu je bio da istraži kako će 100 milliona američkih radnika u “ekonomiji znanja” funkcionisati u budućem okruženju sveprisutne veštačke inteligencije. Nakon što je kroz nekoliko nedelja uporno integrisao rešenja veštačke inteligencije u svaki segment svog privatnog i poslovnog života, njegova presuda glasi: “Poslednji put kada sam imao iskustvo koje je ovako otvaralo oči i sve menjalo, bila je kupovina prvog pametnog telefona”.
Mims je, naravno, članak o svom iskustvu integrisanja života i rada sa rešenjima veštačke inteligencije napisao vlastitim rečima, ali je u izradi članka koristio pomoć veštačke inteligencije, za koju tvrdi da je vrlo značajno uticala na usvajanje zaključaka i kreiranje stavova. A do zaključka kako čovečanstvo ulazi u doba Kognitivne revolucije došao je kombinujući informacije veštačke inteligencije kroz razgovore s vodećim ekspertima američke ekonomije bazirane na znanju.
– Sada kada su današnje generativne veštačke inteligencije ‘multimodalne’ – to jest, mogu preuzeti i proizvesti različite vrste medija, uključujući tekst i fotografije – mogu takođe obavljati zadatke koji su više vizualni. Kako bih to ilustrovao, proveo sam oko pet minuta koristeći prilagođeni GPT u OpenAI-jevoj ‘GPT prodavnici’ (mislim na Appleov App Store, ali za AI) kako bih generisao logo za imaginarni brend životnog stila (ako ovo čitate i inspirisani ste da stvorite marku odeće za sredovečne muškarce pod nazivom ‘Tata život’ sa sloganom ‘Uzmi moju pilulu/plati moje račune’, dugujete mi novac).
Današnja veštačka inteligencija gotovo uvek automatizuje pojedinačne zadatke, a ne ceo posao. Neki poslovi se uglavnom sastoje od zadataka koji se mogu automatizovati, poput korisničke podrške, marketinga sadržaja i pisanja liste proizvoda za usluge e-trgovine. Međutim, još uvek mora postojati osoba koja koristi i koordinira svim tim veštačkim inteligencijama, zajedno sa apstraktnim razmišljanjem koje zasad ostaje isključivo domen ljudi. To znači da, iako veštačka inteligencija neće eliminisati radna mesta, ljudi koji koriste veštačku inteligenciju hoće – što je bio obrazac u automatizaciji od njenih najranijih dana – piše Mims.
Poznato je da više eksperata za veštačku inteligenciju tvrdi kako njen razvoj donosi sve veću opasnost za čovečanstvo, ali ona ne proizilazi samo iz mogućnosti da se veštačka inteligencija okrene protiv čoveka, nego podjednako iz načina kako će ljudi koristiti mogućnosti veštačke inteligencije. Na primer, menadžeri koji vode kompanije u pravilu će biti više zainteresirani da veštačkom inteligencijom zamene što više zaposlenih, neće ih previše zanimati integriranje mogućnosti zaposlenih s rešenjima lične inteligencije, što bi takođe povećalo efikasnost.
– Mislim da je najveća opasnost povećanje nejednakosti između kapitala i rada, kao razlika između pojedinih vrsta rada”, poručuje naučnik i autor više ekonomskih bestselera s fundamentalnim uticajem, Daron Acemoglu. Mims priznaje da je ušao u lični eksperiment upravo zbog upozorenja Acemoglua. Ovo je njegov zaključak:
– Najneverovatnija i, ako ću biti iskren, najstrašnija stvar učinjena dosad? Prvi put kada sam kliknuo na dugme s oznakom ‘Predloži temu za ovonedeljnu kolumnu’, rezultati koje je izbacio bili su nešto što sam već imao na svom popisu budućih članaka za istraživanje – poručuje Mims.”
Izvor: Jutarnji.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)