Ledeni dani nas dodatno koštaju: Ako se dogrevate, ovo je najjeftinija varijanta

Detaljna računica koliko košta dvosatno dogrevanje

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay/Arcaion

Grеjna sеzona zvanično jе počеla 15. oktobra i od tada su radijatori u vеćini domaćinstva koja koristе cеntralno grеjanjе topli.

Ipak, nisu svi zadovoljni količinom toplotne energije koja dolazi od toplana. Ovaj “problem” je rešiv samo ukoliko se radi o određenom kvaru, dok ukoliko je redovno svake zime ista temperatura, grejanje ne može da se “pojača”. Kako su nam nedavno objasnili iz JKP “Beogradske elektrane”, svaka zgrada ponasob troši različite količine energije nezavisno na koji način se zagrevaju.

U tom slučaju, potrošači su primorani da potraže alternativu i da se dogrevaju. Ledeni dani koji su okovali Srbiju prethodnih dana, naterali su da potraže alternativu i one koji imaju neki drugi vid grejanja kao primarni.

Ovome svedoči i najnoviji podatak Elektromreže Srbije da je u odnosu na prošlu nedelju potrošnja struje u Srbiji porasla za 17 odsto.

Gotovo svi energenti su poskupeli prethodnih meseci. Najnovije poskupljenje desilo se 1. novembra kada su povećane cene struje i gasa. Struja je poskupela 8, a gas 10 odsto.

Jedino su cene drva za ogrev pale. Ista je situacija i sa peletom. Međutim, dodatno dogrevanje čvrstim gorivom i nije tako praktična opcija, jer je osim dodatnog prostora za odlaganje, potrebno je i ložište. Zato se većina opredeljuje za grejalice na struju kojih ima mnogo, ali ne troše svi isto.

Struja
Foto: Pixabay

Novinari su proverili koliko košta dvočasnovno dogrevanje dnevno, a ovo je detaljna računica:

Grejalice, kaloliferi

Potrošnja strujе grеjalica, kalolifera i sličnih uređaja zavisi od toga na koliko kilovata su one dеklarisane. Najčešće se koriste one koje troše 2kWh. Ukoliko grejalicu jačine 2 kW ostavite da radi punim intenzitetom neprekidno sat vremena, ona će potrošiti tačno 2 kWh.

Cena električne energije za domaćinstva u Srbiji, za vreme više dnevne tarife, iznosi za zelenu zonu (do 350 KV) 9.109 dinara po kW, za plavu zonu (do 1.600) 13.663, a za crvenu 27.327 dinara po kilovatu. Jednostavnom računicom dolazimo do zaključka da je grejalica za dva sata rada dnevno potrošila 4 kWh što ćemo platiti od 36 do skoro 108 dinara dnevno, dok bi mesečna računica bila od 1.080 do 3.240 dinara.

Ukoliko grejalicu palite noću, kada je jeftinija struja, koristićete nižu dnevnu tarifu pa ćete cenu kilovatčasa platiti otprilike upola manje (za zelenu zonu cena kilovata je 2.227 noću, za plavu zonu 3.416, a za crvenu 6.831 dinara po kilovatu). Ali noću, dok spavamo nam najčešće nije potrebno grejanje.

Cene grejalica kreću se od 2.000 dinara koliko koštaju kaloliferi do 30.000 dinara koliko koštaju konvektorske grejalice.

TA peć

Mana gorepomenutih grejalica je što one ne akumuliraju toplotnu energiju, odnosno greju samo onda kada su uključene i to na principu izduvavanja toplog vazduha. Opciju “čuvanja toplote” jedino ima termoakumulaciona peć ili TA. Ona će uštedeti na računu akumulacijom toplotne energije noću za vreme niže tarife i ispuštanjem toplote tokom dana kada nam je grejanje zapravo potrebno.

Termoakumulaciona peć jačine 3,5 kW za 8 sati rada potroši 28 kilovata. Po noćnoj tarifi to iznosi od 62 do 173 dinara dnevno, odnosno od 1.860 do 5.190 dinara. Ako bi grejalica bila uključena samo 2 sata noću, računica bi bila mnogo manja, međutim to vreme možda ne bi bilo dovoljno i da ona bude dovoljno puna toplotnom energijom.

Cene TA peći kreću se od 50.000 do 90.000 dinara.

Klima uređaji

Prosečna klima troši oko 1kWh struje što jе dnеvno 10 kilovat-časova. Mnogo je faktora koji utiču na potrošnju – izolacija objekta, veličina prostorije, da li održava temperaturu ili greje…

Ako se koristi samo za dogrevanje i po pretpostavci radi samo 2 sata dnevno, njena potrošnja dnevno će biti između 18 i 54 dinara, a mesečno između 540 i 1.620 dinara.

Cene inverter klima uređeja kreću se između 40.000 do 300.000 dinara.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.



Izvor: Espreso

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar