Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kaže da će 17. decembar biti prilika za građane da na osnovu sagledavanja desetogodišnjih rezultata odluče o svojoj budućnosti. Ona očekuje da će 18. decembar biti prilika za listu “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” da nastavi sa ostvarivanjem velikih planova koje je zacrtala. Govoreći o opoziciji, premijerka objašnjava zašto je ubeđena da bi Srbija, sa takvom opcijom na vlasti, doživela slobodan pad.
Foto-finiš je kampanje. Šta biste rekli nekome ko još nije odlučio da li želi da izađe na izbore 17. decembra?
– Svaki glas je važan, a izbori su praznik demokratije. Svaka punoletna osoba treba da zna da upravo njen ili njegov glas može da promeni sve. Svako od nas na dan izbora ima pravo da odlučuje o tome kako će Srbija izgledati u budućnosti. Moj poziv svima je da izađu da glasaju, u skladu sa onim što su videli do sada u Srbiji, dakle u skladu s rezultatima u poslednjih 10 godina, kao i u skladu s planom, programom i ciljevima koje su stranke tokom kampanje predstavile. Čini mi se da je lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” jedina lista koja je predstavila svoj program do 2027. godine. Imamo program u deset tačaka do 2027, čija je jedna od okosnica da prosečna plata bude najmanje 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i da minimalac bude 650 evra. Želimo da Srbija bude zemlja koja će nastaviti sama da odlučuje o sebi, da vodi samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, da narod u Srbiji govori ko treba da formira vladu, da narod odlučuje o Srbiji, a ne tajkuni i strane sile. Velika stavka u našem programu je i zdravstvo. U poslednjih 10 godina smo učinili mnogo za zdravstvo – 147 različitih zdravstvenih ustanova je u potpunosti izgrađeno od nule ili obnovljeno, odnosno rekonstruisano. Do 2012. taj broj je bio tačno nula, ali ima još mnogo stvari koje treba da uradimo za naše zdravstvo – da uvrstimo sve inovativne lekove na listu lekova koji se pokrivaju zdravstvenim osiguranjem u Republici Srbiji, da budemo u mogućnosti da lečimo sve one koji boluju od retkih bolesti i, takođe, da više pažnje posvetimo zdravlju žena. Svaka opšta bolnica će imati mamograf, a svaki okrug pokretni mamograf.
To je vaša ponuda, ali šta mislite – kako će građani odgovoriti na nju? Kako mislite da će izgledati 18. decembar?
– Videćemo, verujem da ćemo dobiti većinsko poverenje građana da nastavimo ovaj posao. Moje uverenje se bazira na tome što smo jedina lista koja ima konkretne rezultate, pre svega za životni standard građana. Jedina smo lista koja je izašla s konkretnim planom i programom, kao i ciljevima. Od opozicije smo u kampanji videli samo mržnju, i to mržnju prema jednom čoveku – Aleksandru Vučiću. I nešto što do sada nismo viđali na našem političkom nebu, a to su uvrede na račun njegovih roditelja, a pre svega majke. Nekoliko dana nakon takvog početka kampanje, došle su i uvrede na račun njegovog šestogodišnjeg sina. U takozvanim debatama mogli smo da čujemo predstavnike različitih opozicionih lista koji istovetno razmišljaju o svim važnim pitanjima koji su od interesa za građane Srbije. Recimo, pitanje Kosova i Metohije. Odgovor liste broj jedan je bio: “Ja mrzim Aleksandra Vučića”, odgovor predstavnika liste 2: “Ja takođe mrzim Aleksandra Vučića”, odgovor predstavnika liste tri je “Ja još više mrzim Aleksandra Vučića” i odgovor predstavnika liste četiri: “Ja najviše mrzim Aleksandra Vučića”. Takvi su vam odgovori na pitanja o zaštiti životne sredine, o sankcijama Rusiji… Ne postoji ništa što su oni ponudili građanima Srbije osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i pozivaju da se glasa protiv njega, a ne za njih.
Oni će sigurno neke ljude i ubediti. Prirodno priželjkujete pobedu vaše koalicije, ali i druge stranke priželjkuju dobre rezultate za sebe, neki tvrde da su u Beogradu već pobedili?
– Kad Marinika Tepić kaže da su u Beogradu već pobedili, ona ne misli da je u Beogradu pobedila lista “Srbija protiv nasilja”. Ona misli da u Beogradu imaju većinu oni plus Novi DSS Francuza Miloša Jovanovića, plus Dveri, plus Zavetnici i svi ostali, što znači da oni nemaju ni plan, ni program, ni ciljeve, a još važnije nemaju nikakvu ideologiju. Zarad vlasti im je potpuno prihvatljivo da idu jedni sa drugima, iako jedni misle da je u Srebrenici počinjen genocid i da treba da se usvoji rezolucija o genocidu u Skupštini, a ovi drugi desno su do juče govorili da bi onog ko kaže da je Srebrenica genocid trebalo uhapsiti. Ali kada treba da sarađuju da bi se domogli vlasti, onda Srebrenica nije važna. Takođe, jedni kažu da bi njihov prvi potez kada dođu na vlast bio da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. To kaže lista “Srbija protiv nasilja”, dok Dveri i Zavetnici deklarativno kažu, kao i francuski DSS, da nisu za sankcije Ruskoj Federaciji. Ali kad je u pitanju dolazak na vlast, i jedni i drugi su spremni da zaborave tu temu i kažu – nije ni važno, hajde mi da radimo zajedno, nema veze kakva nam je ideologija, važna nam je vlast. Ili, na temu KiM, unutar liste “Srbija protiv nasilja” postoji izuzetno jak spektar, a to je Zeleno-levi front, koji je potpuno jasno i otvoreno za to da Srbija treba da prizna nezavisno Kosovo i da podrži da ono dobije stolicu u UN. A imate i Dveri, Zavetnike, Novi DSS, koji se kunu valjda u KiM, ali im ponovo ni ono nije važno ukoliko je potrebno da idu zajedno da bi bili vlast.
Šta bi bio uspeh ili dobar rezultat na izborima za vašu listu?
– Za mene je uspeh svaki rezultat koji garantuje da lista “Srbija ne sme da stane” može samostalno da donosi odluke o tome kako Srbija nastavlja da radi i da se bori. Da Srbija može da bude pobednička zemlja. To je garant uspeha. Zašto? Zato što je tako bilo od 2012, onda 2013, a posebno 2014. Zato što onda Aleksandar Vučić i SNS, kao okosnica te koalicije, nisu morali da prave trule kompromise, već smo mogli da donosimo odluke koje su i teške, nepopularne, ali koje su važne za ozdravljenje i jačanje Srbije. Kad nemate mogućnost da donosite takve odluke, već one zavise od kompromisa i koalicija, teško je da Srbija napreduje. To potvrđuje i jasna odluka predsednika Vučića da ne želi da bude predsednik ukoliko neko drugi ima većinu. I ne želi da samo formalno bude predsednik, da ima tašnu, mašnu, sekretaricu, vozača, kabinet i dobar automobil, a da mora da trpi vladu koja efektivno uništava i unižava Srbiju, kao što je to bilo u periodu od 2000-2012 godine. Ukoliko mi nemamo takvu vrstu većine, ni on neće biti predsednik, već ćemo ići na predsedničke izbore, pa da vidimo kako će to izgledati. Vlast kao takva nam nije važna, važno je da donosimo odluke kojima će Srbija biti pobednička zemlja.
Zašto mislite da će Srbija stati ako ne pobedi vaša lista?
– Pa zato što oni nisu čak ni ispratili ono što smo mi uradili u poslednjih deset godina. Evo, recimo, u oblasti elektronske uprave. Oni jednostavno nikad nisu shvatali i ne shvataju ni danas. To bi stalo. Verujem i ubeđena sam da bismo se vratili na papirno poslovanje i na to da svako od naših građana mora da juri od šaltera do šaltera, sakuplja papire… Kada smo povezivali škole na brzi bežični internet, u šta smo kao država uložili 60 miliona evra, ovi ljudi su pitali zašto to radimo, jer škole nisu pošte. Oni nisu razumeli zašto je to važno. Kada smo uvodili programiranje, pitali su zašto programiranje. Verujem da sutra više ne bismo imali programiranje u školi. Dakle, ne bi stali samo putevi i pruge, jer nisu gradili ni puteve ni pruge, verujem da bi celokupni razvoj Srbije stao. A ako to stane, onda mi polako idemo na ono što smo živeli od 2000. do 2012. godine, a to je da ljudi gube posao, da se zatvaraju fabrike i razvojni centri… Srbija bi u jednoj spirali doživela slobodni pad. Mene to plaši i verujem da to vide građani Srbije. Neko će reći da je to preterano, ali nije. To je realnost zato što smo mi čuli da oni ne žele kineske investicije u Srbiji. A kineski investitori u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju već oko 29.000 ljudi. Oni su rekli da Srbija više neće biti zemlja koja ima bilo kakvo rudarstvo. Danas je u sektoru rudarstva zaposleno preko 35.000 ljudi i ti ljudi bi ostali bez posla. Potpuno je nezamislivo da je neko uspeo da u periodu od 2000. do 2012. izgubi 500.000 radnih mesta, da zatvori one fabrike. Ko bi pomislio da je to moguće, jer je te 2000. godine Srbija bila kao Meka, svi su slali novac, svi investitori su bili zainteresovani, spoljna politika drugih zemalja je bila takva da je podržavala tu tzv. demokratsku vlast, koja je bila sve osim demokratske. Ne, ti ljudi su sve to uzeli za sebe i sve te fabrike zakatančili. Te fabrike su preživele nekako i devedesete, i sankcije i bombardovanje, ali nisu preživele njih. Zašto bi ih preživele danas?
Samokritika na kraju mandata: “Dajem sebi četvorku”
Koju biste ocenu, od jedan do pet, dali sebi i vladi koju ste vodili?
– Četvorku. Izuzetno teška vremena su bila, ali opet na kraju pogledate po rezultatu i kažete: Ipak smo mi izgurali taj rast od 2,5 odsto. Ima jedan dobar pokazatelj kako smo radili i kako može da se utiče, jer ste na mestu predsednika Vlade kao dirigent jednog orkestra i utičete na različite sektore. Sećam se da je krajem prvog kvartala ove godine neko s našeg sastanka Saveta za BDP dao opozicionim medijima informaciju o tome šta je bilo na tom sastanku. Neko je bio na tom sastanku u svojstvu zamenika člana i za tog svog nadređenog je napravio zapisnik. Ono što sam tamo rekla od reči do reči je poslao medijima i mi i znamo ko je to pustio. Na tom sastanku sam bila izrazito kritična prema određenim resorima i određenim ljudima i rekla sam da ako nastavimo ovako da radimo kao što smo počeli, ne da nećemo imati 2,5 odsto rasta, nego nećemo imati ni dva. Zamolila sam ih da se probude, da rade i da se ubrzaju. I to se i desilo. Oni su se probudili, mi smo pojačali pritisak i kontrolu, imali češće savete, išli projekat po projekat. Da se nismo trudili, ne bismo završili sa 2,5 odsto rasta. To ne pada s neba, za to morate da radite i Vlada je radila kao tim. Uradili smo neverovatne stvari. Možda smo mogli i više da nije izbio i rat na Bliskom istoku, ali uspeli smo da se odupremo svemu tome.
Šta nedostaje za peticu?
– Ja bih bila od onih profesora koji misle da je petica nerealna. Za peticu morate da imate vladu u kojoj je bukvalno svaki ministar svaki svoj dan posvetio građanima. Nažalost, i dalje imate ljude koji ne odgovaraju na mejlove i dopise, ili se igraju dopisima, pa prebacuju nadležnost na druge. Komunikacija prema građanima mora da se unapredi. Zato uvodimo elektronsku pisarnicu i onda ćemo znati tačno kome se koji građanin obratio i kakav je rezultat. Razumem da u tom segmentu građani imaju frustraciju prema Vladi. Kao i u mnogo stvari koje se dobro rešavaju digitalizacijom i e-upravom, i u ovome je, po mom mišljenju, rešenje u tome. Unosi se transparentnost i ona s jedne strane pokazuje ko radi, a ko ne, a s druge strane tera ljude da rade, jer ćemo mi videti ko radi, a ko ne. Trudim se da odgovaram na svaki mejl i ponosim se zato što nije naročito teško u ovoj zemlji stići do premijera, kao što nije ni stići do predsednika Republike. Teže je uglavnom stići do predsednika opštine i oni moraju da se menjaju, moraju da razumeju da je čast raditi za narod i građane, da treba da ih čuješ i da oni treba da vide da ti je veliko zadovoljstvo da rešiš neki problem. Zato smo tu, kao sistem, ali i pojedinačno.
O planu opozicije: Priča o tehničkoj vladi je sumanuta
Kako ste razumeli koncept tehničke vlade, koji figurira kao plan opozicije da smeni aktuelnu vlast?
– To je sumanut koncept. Ne postoji tehnička vlada. Vlada je tu da preuzme odgovornost i da vlada, da vodi zemlju u nekom smeru, u skladu s nekom politikom. Problem koji vidim u tome što priča opozicija je da tu politika ne postoji. Problem je u tome što oni misle da svet može da stane i da sačeka njih da se dogovore oko nekih stvari, i to oni jasno kažu. Kad ih pitate za KiM, oni kažu: “Pa ne znam, videćemo” i tako kažu na svaku temu, čak nemaju stav o evropskim integracijama. Naša politika je jasna. Imamo evropsku perspektivu i mi jesmo na evropskom putu, ali nismo u poslednjih 10 godina i nikada nećemo zarad toga kvariti naša tradicionalna prijateljstva. Pokazali smo da jedna zemlja može biti na evropskom putu i istovremeno negovati svoja tradicionalna prijateljstva i praviti nova, kao što je ono sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, rekala je Ana Brnabić u intervjuu za Kurir.
Komentari (0)