Danas počinje Božićni post: Vernici se 40 dana uzdržavaju od loših misli i dela, ne samo od mrsne hrane

Božićni odnosno Filipov post ima dva naziva, jer počinje dan posle spomena svetog apostola Filipa, jednog od 12 najbližih učenika Isusa Hrista, a završava se uoči praznika Rođenja Hristovog

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Obicaji za bozic
Foto: pixabay/congerdesign

Božićni odnosno Filipov post ima dva naziva, jer počinje dan posle spomena svetog apostola Filipa, jednoga od dvanaestorice najbližih učenika Isusa Hrista, a završava se uoči praznika Rođenja Hristovog. Ta dva dana uokviruju četrdesetodnevni period posta, otuda i njegov naziv.

Jevanđelje govori o tome da se, pred početak svoje propovedi u Galileji i Judeji, a koja je trajala tri i po godine, Hristos udaljio od ljudi i strogo postio četrdeset dana i noći. Mnogi su i pre njega postili. Postio je Mojsije, kada se popeo na goru Sinaj, na kojoj mu je Bog dao deset zapovesti ili prorok Ilija, koji je četrdeset dana bez hrane i pića išao ka gori Horiv, na kojoj se susreo sa Bogom. Karakteristično je da je na kraju četrdesetodnevnog posta đavo pokušao da kuša Spasitelja, pretpostavljajući, očigledno, da je Isusa post fizički iscrpeo i učinio ga slabijim. Ali, dogodilo se upravo suprotno. Gospod se duhovno ukrepio i odoleo svim iskušenjima. Time je Gospod pokazao da je post najbolje oružje protiv kušača i pripremio se za svoje služenje u svetu, navodi Mitropolija zagrebačko-ljubljanska.

U spomen na te događaje Božićni post, koji nas priprema za proživljavanje događaja Rođenja Hristovog, baš kao i Vaskršnji post, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog, traju po 40 dana i u crkvenim tipiku se nazivaju Četrdesetnicama.

Istorija Božićnog posta

Po vremenu nastanka Božićni post je jedan od najstarijih. O njegovom postojanju svedoče već sveti Amvrosije Milanski i njegov učenik blaženi Avgustin. Rimski episkop Lav I Veliki nazivao je Božićni post drevnom ustanovom i žrtvom Bogu za plodove, sabrane tokom leta i jeseni.

U početku Božićni post nije bio tako dug kao sada. Kod nekih hrišćana je trajao 7 dana, dok je kod drugih trajao nešto duže. Post od četrdeset dana se počeo držati, po svemu sudeći, tek posle Carigradskog sabora 1166. godine, kada je carigradski Patrijarh Luka doneo rešenje po pitanju dužine trajanja posta. Jasnog pravila po tom pitanju nema, priznao je on, ali „moramo…. slediti nepisano crkveno predanje i moramo postiti… od 15. dana novembra (28. novembra po novom kalendaru).

Osobenosti posta

Crkveni tipik (pravilo) propisuje da se u sve dane Božićnog posta uzdržavamo od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Ponedeljkom (do spomena svetog Nikole – 19. decembra) možemo jesti hranu kuvanu bez ulja. Utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom možemo da jedemo ribu i posnu hranu s biljnim uljem. Po predanju najstrožiji post je sredom i petkom (suhojedenje: povrće, voće, hleb). Ukoliko praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, koji je 4. decembra, padne u sredu ili petak (ove godine pada u petak) razrešava se na jedenje ribe.

Posle spomena svetog Nikole pa do pretprazništva Božića (2 – 6. januara) ribu je dozvoljeno jesti subotom i nedeljom, a post u ostale dane postaje strožiji. Najstroži je u pretpraznične dane. Tada se riba ne jede uopšte, a hrana sa uljem samo subotom i nedeljom. Uoči samog praznika (od 5. januara uveče pa do Badnje večeri, sutradan uveče) postoji tradicija da se ne jede ništa sve do pojavljivanja prve zvezde. Običaj je da se na sto iznese varivo od sočiva ili kuvani pirinač sa suvim grožđem i drugim suvim voćem.

Treba imati u vidu da su sva ova pravila u stvari stroga manastirska pravila. Laici (pošto nisu monasi) po pravilu poste lakše, savetujući se po pitanju hrane sa svojim duhovnikom u zavisnosti od svojih životnih uslova. Tradicionalno, laici ne praktikuju suhojedenje (ili praktikuju samo u dane strogog posta od 2 – 6. januara), a ribu isključuju iz hrane samo sredom i petkom i u periodu od 2. do 6. januara.

Tri činjenice u vezi sa Božićnim postom

Filip je, kao i većina apostola, bio rodom iz Galileje, severne palestinske provincije. Upravo je on, po Jevanđelju od Jovana, priveo Hristu apostola Natanaila. On je učestvovao u hranjenju pet hiljada ljudi hlebovima koji su se umnožili na zapovest Gospoda. Hristu je priveo Jeline koji su željeli da ga vide. Za vreme tajne večere je hteo da vidi oca i dobio je poznati odgovor od Hrista: Toliko sam vremena sa vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je video mene, video je oca.

Posle Vaznesenja gospodnjeg apostol Filip je propovedao u Galileji, a zatim u Grčkoj, među tamošnjim Jevrejima. Kada je za to je čuo judejski prvosveštenik došao je u Grčku da bi presekao Filipov rad, ali ga je Filip razobličio u vezi sa potkupljivanjem stražara koji su čuvali grob Gospodnji i sa naređenjem da moraju lagati da su, kobajagi, telo Hristovo ukrali i sakrili njegovi učenici.

Apostol je stranstvovao i po drugim zemljama, propovedajući posvuda Jevanđelje i mnogo stradajući. Filipa i njegovu sestru Marijamnu, koja je zajedno sa njim putovala, su gađali kamenjem, stavljali u zatvor, progonili iz naselja.

Apostol Filip je skončao svoj život u gradu Jerapolju Frigijskom, gde je pred smrt umrtvio ogromnu zmiju, kojoj su lokalni stanovnici gradili hram kao božanstvu. On je bio raspet na krstu zajedno sa apostolom Vartolomejem, koji je, za razliku od Filipa, ostao živ i stigao do Jermenije propovedajući Hrista.



Izvor: Objektiv.rs, Telegraf

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar