Okupljenima se obratio i Milutin Mima Karadžić, koji je bio dugogodišnji prijatelj i kum Žarka Lauševića.
– Kad smo bili klinci, između ostalog, igrali smo se i pozorišta. Bilo je divno. Upoznali smo jednog starijeg druga zvao se Sloba Mijatović. Napravili smo pozorište “Dodest”. Došao je jednog dana jedan klinac, fino očešljan sa velikom dioptrijom, rumen u obrazima. To je bio Žarko. Posle je Sloba napravio predstavu o Marku Kraljeviću. Žarko je bio Šarac, a ja Buzdovan. Obišli smo celu Jugoslaviju. To pozorište “Dodest” je postao izbiljno pozorište. Ah, govorili smo i poeziju. Obično bih ja Vita Ivanovića, a Žarko meni Lesa Ivanovića. Nema više ni Karibola, ni Šabana, nema ni lesa, ni Vita, a nema ni tebe, moj dobri Laćo. Moj dobri kume, putuj sa anđelima – izgovorio je Mima Karadžić s knedlom u grlu.
Nakon obraćanja Svetlane Bojković emitovani su inserti iz serije “Kalkanski krugovi”, u kojoj je ostvario jednu od poslednjih uloga u karijeri.
Svetlana Ceca Bojković obratila se video porukom.
– Prvi veliki bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se na samom početku kada je stupio na scenu. Bilo je jasno rođen je veliki glumac. Usledile su godine kontinuiranog uspona do 1993, na dan Ognjene Marije, koji mu je bespošteno promenio život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Mislim da je najveća kazna bila njegovo samoispitivanje i griža savesti. To sve, tu dramu i tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive knjige koje su dnevnik jedne robije, to je bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Po tom putu ka slobodi, vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom. Svi smo mu se divili i voleli ga. Onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći? Dragi Žarko, duboko smo pogođeni tvojim odlaskom. Imamo saznanje o tvom iskupljenju. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe – rekla je glumica.
Irfan Mensur se obratio potresnim govorom.
– Nemojte da je ko suzu pustio, Anita, Branka, deco, dragi prijatelji. Ljutiće se Žarko, znam ga. Svi su već sve rekli i zapisali i meni nije ostalo ništa, ostala su mi samo sećanja. Da bih se prisetio napravio sam puškice. Napisao sam sve na ruci. Šta će meni nedostajati. Nedostajaće mi naši razgovori dok je bio u Njujorku, tekstovi koje mi je slao još nedopisanih knjiga sa pitanjem “šta misliš” i ja sam nekad mislio… nedostajaće mi preporuke koje knjige da pročitam i koje je kupovao. Nedostajaće mi ono što sam mu preporučivao. Nedostajaće mi jedan poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape. Nedostajće mi naše šetnje. On upali kameru na svom telefonu pa šetamo Njujorkom, a onda ja upalim kameru posle par dana pa šetamo Beogradom, a on mi kaže “lakše malo, da uživam”. Dragi moji, ode Žarko, ali ja ne pristajem na to jer nije fer – rekao je Irfan Mensur.
Vojislav Brajović, kolega i prijatelj Žarka Lauševića, odao je počast glumcu citirajući stihove Šekspira i Branka Miljkovića.
– Pitaju šta je to čime biste opisali Žarka? Šta je to što ga čini tako velikim? Setio sam se priče o balerini koja je polagala audiciju za Baljšoj teatar. Odigrala je svoju tačku, direktor joj je aplaudirao “Odlilno poznajete muziku, imate divan pokret. Bićete primljeni u teatar”. Ona još uvek u poklonu i bila je zadovoljna. Dodao je: “Nikada nećete biti primabalerina. Zato što nemate ono što čini da publika ustane sa sedišta i aplaudira vam”. Žarko Laušević je imao to ono. Ko to može da opiše rečima ne znam. Zato su ga jurili da ga dodirnu. Eto, zbog te antičke tragedije mi govorimo o njemu, umesto da on isijava svoj dar. Naravno da je Šekspir taj kako je on počeo, ali nekako je moje uverenje da je Šekspir svojim glumcima dao snagu – započeo je svoj govor Vojislav Brajović, a potom pročitao Šekspirove stihove:
“Ali tvoje leto sa lepotama tvojim izbledeti neće. U večnost ovim ćeš stihovima poći.”
– Kopajući po stihovima koje bih mogao da mu podarim pronašao sam stihove za koje dam mislio da ih je Žarko napisao, a zapravo je Branko Miljković. “Završiće se putovanje ostaće tišina. To čemu se molite je žalosni slavuj, ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? Dan odjekuje, zvezde stoje. Prazno srce, prazna scena, a mene nema, ali ima ljubavi moje..” Njega nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje – rekao je Brajović drhtavim glasom.
Na video-bimu je prikazana retrospektiva najznačajnijih uloga Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Emitovani su isečci iz predstava “Bal” iz 1988, “Pozorišne iluzije” iz 1991… Dok je salom odjekivao Žarkov glas, čuli su se i prikriveni jecaji i uzdisaji.
Komemoraciju je govorom otvorila Tamara Vučković Manojlović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
– Danas se opraštamo od našeg prijatelja, druga, kolege, glumca, našeg Žarka Lauševića. Prvi put je zaigrao na ovoj sceni 1981. u predstavi “Raskršće”. Ovde je ostvario uloge u brojnim predstavama i svojim talentom, umećem i ulogama je obeležio taj period i istoriju JDP. Ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji. Žarkov život bio je jedinstven, baš kao i njegov talenat. Napustio nas je 15. novembra 2023. Molim vas da mu minutom ćutanja odamo počast.
Skup je započet minutom ćutanja u čast glumcu.
Velika sala JDP-a je ispunjena do poslednjeg mesta, a u prvom redu sedi supruga Žarka Lauševića, Anita, sa decom.
Na komemoraciju je došao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a od političara je tu i bivši premijer Srbije Zoran Živković, Vuk i Danica Drašković.
Među mnogobrojnim kolegama su i Rade Zelenović, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Srećković Kubura, Goran Jevtić, Vesna Čipčić, Nina Janković, Branka Petrić…
Velika sala JDP-a se polako puni poštovaocima lika i dela glumca.
Milutin Mima Karadžić, kolega i kum Žarka Lauševića, koji je i jedan od govornika na komemoraciji, stigao je u Jugoslovensko dramsko pozorište vidno utučen.
Na komemoraciji Žarku Lauševiću govoriće: Tamara Vučković Manojlović, Vida Ognjenović, Vojislav Brajović, Irfan Mensur, Svetlana Bojković, Milutin Karadžić, Dragan Bjelogrlić, Svetozar Cvetković, Milan Marić, Petar Božović.
Među prvima su na komemoraciju, već nešto posle 10 sati, stigli glumci Irfan Mensur i Miodrag Krivokapić sa sinom, takođe glumcem, Bojanom Krivokapićem, a došao je i glumac Voja Brajović sa suprugom i glumicom Milicom Mihailović.
Velika sala Jugoslovenskog dramskog pozorišta do poslednjeg mesta je ispunjena Lauševićevim kolegama, prijateljima i članovima porodice koji su se okupili kako bi odali počast glumcu koji nas je prerano napustio.
Podsetimo, Žarko Laušević preminuo je 15. novembra usled teške bolesti u 63. godini.
Tužnu vest o smrti glumca je podelila glumčeva supruga Anita, u ime porodice.
“Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević”, pisalo je u saopštenju.
Ispraćaj Žarka Lauševića na kremaciju biće obavljen danas na Novom groblju u Beogradu u 14 sati.
Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Gimnaziju je pohađao u Podgorici i na jednom času književnosti je poželeo da se bavi glumom.
Glumac Žarko Laušević, veliku slavu stekao je 80-ih godina prošlog veka, nakon uloge Miloša Oblilića u kultnom filmu “Boj na Kosovu”.
Komentari (0)