Već neko vreme istražujemo svemir, ali uprkos decenijama slušanja radio signala i traženja znakova da bi drugi svetovi mogli biti pogodni za stanovanje, do sada nismo došli do konkretnih dokaza o vanzemaljskom životu.
Međutim, šta ako vanzemaljci postoje? Šta ako se osvrću, pokušavajući da nas pronađu? Da li bi znali da na Zemlji postoji život?
To je pitanje s kojim su se naučnici morali pozabaviti poslednjih godina, dok nastavljamo da nenamerno emitujemo svoje prisustvo u galaksiji.
– Mi tražimo, to znači da i drugi svetovi možda traže – kazala je Žaklin Faerti, astrofizičarka u Američkom muzeju prirodne istorije.
Do danas smo pronašli više od 5.500 planeta koje kruže oko drugih zvezda u našoj galaksiji, zvanih egzoplanete. Ali takva zapažanja su u začetku jer su trilioni svetova verovatno raštrkani po Mlečnom putu.
Zemlja konstantno emituje sopstveno prisustvo u galaksiji već oko jednog veka. Najznačajniji period bio je od 1900. do Drugog svetskog rata, tvrdi Houard Isakson, astronom sa Univerziteta u Kaliforniji, kada su naši radio prenosi bili jači.
– Morali su biti moćniji jer radio uređaji koje su ljudi slušali nisu imali tako osetljive prijemnike – kaže on.
I danas nastavljamo da emitujemo radio signale, od TV emisija do satelitskih komunikacija, ali na manje uočljiv način.
– Radio stanice ne žele da emituju u svemir. Oni žele da emituju na zemlju – kaže Tomas Biti, astronom sa Univerziteta Viskonsin u SAD.
Drugi moderniji oblici komunikacije, poput signala mobilnih telefona, teško da će se moći otkriti.
Ali nisu svi naši signali tako slabi. Širom Sunčevog sistema imamo više svemirskih letelica koje istražuju različite lokacije kao što su Mars, Jupiter, pa čak i spoljne delove Sunčevog sistema. Najudaljeniji od njih, NASA-in svemirski brod “Vojadžer 1”, udaljen je 24 milijarde kilometara od Zemlje, što zahteva moćnu mrežu antena na Zemlji poznatu kao “Deep Space Network” za komunikaciju.
Isakson je u aprilu izračunao da li bi neki od ovih prenosa, do 20 kilovata, mogli stići do drugih zvezda dok zapljuskuju udaljenu svemirsku letelicu i nastave svoje putovanje u svemir. Pronašao je četiri obližnje zvezde i sve prateće planete bi već primile transmisiju, sa više od 1.000 zvezda koje će verovatno čuti signale do 2300. godine.
– Signal bi se definitivno pokazao kao veštački. Do 2031. godine, najbliže zvezde bi imale dovoljno vremena da prime signale i pošalju sopstvenu poruku nazad, što je možda zanimljiva meta za buduća proučavanja – kaže on.
Ali šta ako su vanzemaljski astronomi posvećeniji? Mogli bi da pokušaju da prouče našu planetu pre nego što prime takve signale. Ako mogu da vide kako naša planeta prolazi ispred našeg Sunca, što je poznato kao tranzit, mogli bi videti sunčevu svetlost kako prolazi kroz našu atmosferu i da zaključe od kojih je gasova.
Najbolji pokazatelj života na Zemlji iz ovakvih posmatranja mogli bi biti kiseonik, azot i vodena para, kaže Pol Rimmer, astrohemičar sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji, što bi bio pokazatelj stabilnog tečnog okeana.
Međutim, jedan od najočiglednijih tehnosignala sa Zemlje možda uopšte nisu naši atmosferski zagađivači ili radio signali, već naša gradska svetla. Godine 2021. Biti je izračunao da bi se natrijum koji se emituje iz takvih svetala mogao otkriti u atmosferi planete.
– Ima veoma oštre spektralne karakteristike. To nikada ne biste dobili prirodnim procesom – kaže on.
Zemlja u svom sadašnjem obliku verovatno nije dovoljno urbanizovana da bi se mogla otkriti na takav način, barem u okviru parametara naših vlastitih teleskopa. Gradovi pokrivaju manje od jedan posto Zemljine površine. Međutim, ako se razvoj nastavi sadašnjim tempom, do 2150. godine urbanizacija bi mogla narasti 10 puta od sadašnjeg nivoa, a mi bismo tada mogli zasijati kao svetionik modernim teleskopima, kaže Biti.
Ipak, vanzemaljske civilizacije sa naprednijim teleskopima možda bi već mogle da nas uoče.
– Potpuno je izvodljivo da postoje vanzemaljski astronomi koji su napravili svemirski teleskop od 100 metara koji bi nas upravo sada mogao videti – kaže on.
Sve ovo postavlja pitanje da li zaista želimo da budemo toliko uočljivi.
– U filmovima nas uvijek napadnu – kaže Biti.
Ipak, Rimer kaže da je samo do njega, “prenosio bih naše postojanje i nadao se da će neko odgovoriti”.
– Ali to je samo moje mišljenje. Ovo je odluka za koju mislim da bi trebalo doneti globalno – kazao je.
Komentari (0)