OVO DRVEĆE nikada ne sadite blizu kuće! Stari Sloveni su tvrdili da donosi lošu sreću (SPISAK)

Narod veruje da svaka biljka ima svoje značenje. Mnoga od verovanja sačuvala su se do današnjih dana pa mnogi i dalje tvrde da određene biljke mogu doneti sreću i blagostanje ali i nesreću.

Tako se i dan danas zna da je hrast posebna biljka kao i dren koji je sinonim za zdravlje, dok se za pojedino drveće često mogu čuti mitovi i legende koje bi i najhrabrijim uterali strah u kosti.

Stari Sloveni su govorili da određene biljke mnogu biti i zle, te da ih nikako ne treba gajiti u blizini porodičnog doma.

Bagrem

Za bagrem  se tvrdi da  nije dobro drvo. Stari kažu da ne treba da bude blizu kuće. Zvali su ga “nerod” (“bez roda”), a kalemljenje ovog drveta smatrali su skrnavljenjem.

Breza

Slično, Srbi veruju da je Isus razapet na krstu od brezovog drveta i zato je reč o još jednom ukletnom drvetu. Plodovi se nikada ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti se njime loži vatra. Ko bi odsekao “brekinju”, kažu stari, razboleo bi se, ukočio ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.

Zova

Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.

Orah

Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih. Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Slično, nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

Tuja

Tuja se sadila po grobljima i daleko od kuće jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često oboljevaju a da ni sami ne znaju od čega.