Mnogo radosti je fudbalska reprezentacija Srbije podarila našem narodu u proteklih godinu i po dana.
Zasluge za to svakako idu selektoru Draganu Stojkoviću, ali i kompletnom stručnom štabu koji je doveo sa sobom.
Znamo koliko su pomoćnici bitan faktor kod velikih svetskih trenera, pa je tako i kod Piksija jedno lice i te kako važno – Bratislav Živković.
Svojevremeno vihorni levi bek Crvene zvezde i Sampdorije je pekao zanat u superligaškim klubovima, neke je vodio sa uspehom, neke ne, a to mu je pomoglo da dosegne do ove pozicije na kojoj se sada nalazi.
Živković je u razgovoru za Objektiv podneo raport svega urađenog za ovo vreme, a Vama ostavljamo da u narednim redovima saznate sve što se dešavalo iza kulisa i na kojim temeljima je reprezentacija Srbije postigla dosadašnji uspeh.
Čini se da “orlovi” nisu mogli bolje da prođu na žrebu za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
– Malo ću da se našalim na početku. Da su meni dali da biram reprezentacije i da napravim grupe, verovatno bih negde pogrešio. Dobra je grupa, favoriti smo i ne bežimo od toga. Uz Mađarsku mislim da smo dva najozbiljnija kandidata za odlazak na Evropsko prvenstvo – počeo je razgovor Živković.
Reč “opuštanje” ne postoji pod palicom Dragana Stojkovića, a dodatni motiv će morati da bude Srbiji što 24 godine nismo učestvovali na Evropskom prvenstvu.
– Poznavajući selektora i njegov rad, tri godine smo već zajedno, ne verujem da će dozvoliti da dođe do nekog opuštanja. Naprotiv, baš zbog toga što nismo 24 godine otišli na EURO mislim da će biti motiv više da uđemo ozbiljno u kvalifikacije i da svaku utakmicu odigramo kako možemo i da napravimo rezultat, a to je odlazak na Evropsko prvenstvo.
“Orlovi” su ušli u “A” diviziju Lige nacija i imaće priliku da se nadmeću sa najboljim evropskim reprezentacijama.
– Pamtim reči selektora posle izgubljene utakmice od Norveške. Rekao je “Na kraju ćemo da podvučemo crtu”, tako je i bilo. Mi smo startovali porazom, ali mi smo odigrali jako dobro tu utakmicu, naročito drugo poluvreme. Kasnije smo uspeli da pobedimo Švedsku kod njih, odigramo fantastično prvo poluvreme protiv Slovenije, a opet da ne pobedimo tu utakmicu. Pokazali smo da kada je najbitnije znamo da odigramo na rezultat i da odigramo dobar fudbal, što možda ranije i nije bio slučaj.
Lisabon i Oslo su pokazali da Srbija ume da bude najbolja kada je najpotrebnije.
– Najveće zasluge idu selektoru. On je doneo novu energiju i samopouzdanje. Mislim da je uložio dosta svoje energije da to prenese igračima. Mi smo uvek imali dobre igrače, imamo ih i sada, ali nekako nismo imali tim. Sada imamo tim. Ono što su momci uradili u Lisabonu je nešto o čemu će se tek pričati. U Norveškoj smo pokazali da umemo da igramo na rezultat i dobar fudbal, kao što sam rekao već. Stvorili smo jednu sliku da nas se neke ozbiljnije reprezentacije plaše.
Prokomentarisao je grupu koja čeka Srbiju na Svetskom prvenstvu.
– Grupa nije slaba. Ko god mislio da smo mi favoriti – nismo. Da li hoćemo da napravimo dobar rezultat – hoćemo. Da li možemo da prođemo grupu – naravno da možemo. Ponoviću reči selektora “Uvek se mi pitamo”. Brazil ima svoj kvalitet i svi znamo ko je on, ali zašto ne bi mogli da odigramo dobru utakmicu i da postignemo koji gol i napravimo dobar rezultat. Kamerun poznajemo, analizirali smo ih. Mislim i za njih da možemo da odigramo dobru utakmicu i da ih pobedimo. Fudbalski kvalitet je na našoj strani. Treća utakmica protiv Švajcarske će biti sigurno drugačija od one u Rusii. Ne treba nikome da se svetimo, mi želimo da pobedimo i to je suština. Protiv koga kod da igramo, mi hoćemo da pobedimo, tako će biti i u duelu sa Švajcarskom.
Živković ne vidi da će sa Švajcarskom biti ključna utakmica.
– Svaka utakmica je važna. Za svaku utakmicu smo se maksimalno pripremali i motivisali smo igrače. Pripremamo se uvek na isti način, a to je da gledamo sebe i da nam je fokus na našoj igri. To je isto novina koju je doneo selektor, a to je da isključivo gledamo našu igru i naš tim, kao i da manje pažnje obraćamo ka protivniku. Naravno, uvek analiziramo mane i vrline protivnika koje prenesemo igračima, ali akcenat stavljamo na našu igru.
Mnogi su sumnjali da li mogu Mitrović i Vlahović da igraju zajedno u tandemu, ali kada su zaigrali, sve sumnje su pale u vodu.
– To su alati selektora, što bi rekli stručnjaci. Selektor je taj koji na kraju odlučuje u zavisnosti od utakmice. Nekad ona zahteva da se igra sa dva špica, nekad sa jednim. Pokazali su da reprezentacija može da igra i sa Vlahovićem i sa Mitrovićem, i da smo jako opasni sa tim tandemom. Tu su i Tadić i Sergej iza njih. Time su i pale sumnje u vodu da ovaj ne može sa ovim, onaj sa onim… Vidi se dobro da mogu svi da igraju. Ono što je najbitnije, što svi mogu da vide, oni igraju i ponašaju se svi kao jedan i dišu svi zajedno za ovu reprezentaciju jednim plućima.
Srbija poseduje neverovatan napadački potencijal, što se dalo videti.
– Protiv Norveške i Danske nismo samo dali gol, ali smo stvorili bezbroj šansi. Selektor je obećao kada je dolazio da će Srbija igrati napadački fudbal, da će stvarati šanse i davati golove. Uvek je lepo kada se pobedi utakmica sa stilom, sa dobrom igrom, kreiranjem dosta šansi… Mi smo uvek stvarali šanse, od prve utakmice kada smo došli protiv Irske, pa do ove sada protiv Norveške. Srbija uvek igra dobar fudbal. Nekad ne možeš da odigraš na nivou na kom očekuješ, zavisi od protivnika i dana, ali filozofija selektora je da igramo ofanzivno i mislim da ćemo tako i nastaviti.
Opisao je Živković kako je raditi sa svim igračima u našoj selekciji,
– To su sjajni momci i veliki profesionalci. Brzo smo se skapirali. Mnogo je lako raditi sa njima jer su dobri ljudi i fantastični profesionalci. Iz utakmice u utakmicu to izgleda bolje i bolje napadaju i bolje se brane. Hendikep je što ne možemo puno da radimo sa njima. Okupljanje je uvek ponedeljkom, pa moraš da napraviš trening oporavka, neko je igrao 90 minuta, neko 60. Utorkom imamo jedan ili dva treninga i u sredu već igramo utakmicu. Najbitnije je da ih oporaviš od nekih napora.
Nekada su skandali krojili reprezentaciju Srbije, ali to sada nije slučaj.
– Da biste napravili dobar rezultat, preduslov je da imate dobru atmosferu u timu. Selektor je uspeo da napravi dobru atmosferu, igrači su zadovoljni, nema sujete. To se videlo u dosta navrata kada postižemo golove, svi se raduju. Svi dišemo kao jedan i to treba da negujemo i čuvamo. Dovoljna je jedna stvar da pokvari sve.
Umeli su “orlovi” da kreću iz deficita od dolaska novog selektora na klupu, ali su se skoro uvek vraćali iz njega, što u ranijim godinama nismo imali prilike da vidimo.
– Mislim da smo na oko šest utakmica dolazili do preokreta. To je mentalna snaga tima. Šta god da se desi, uvek ima vremena da se vratite na kolosek. To je i jedna od odlika ovog tima, kada god je primio gol nije pao, već se dizao i većinu utakmica je okrenuo u svoju korist, a ona najbitnija je bila u Portugalu.
Srbija je iz svakog poraza i remija izvlačila lekciju, a veliki uticaj na to imao je Piksi.
– Suština je da ostanete mirni, da vas ne poremeti poraz, jer to je sport. Ako radite ispravno i verujete u to što radite, rezultat neće izostati. Opet ponavljam, sve je to zahvaljujući selektoru, koji je iznad svih nas i sledimo njegove ideje. Svi smo poprimili njegovu mirnoću i to se prenelo na igrače. Neki stariji i pametniji ljudi su izmislili čuvenu izreku “U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne postidi”. Mi smo čvrsto na zemlji, pa i sada kada je u narodu euforija pred Svetsko prvenstvo.
Kakav je osećaj raditi sa selektorom Stojkovićem?
– Krug mojih bliskih ljudi znaju da mi je Piksi bio idol dok sam bio igrač i to sam uvek govorio. Kada sam dobio poziv za reprezentaciju tadašnje Jugoslavije devedesetih godina, tada sam ostvario svoj san, da igram u istom timu sa Draganom Stojkovićem. Kasnije sticajem nekih okolnosti, dobio sam poziv da budem sa njim u Kini i zaista sam bio presrećan. Pre svega to je veliko zadovoljstvo, puno sam naučio, učim i dalje. Naročito u smislu kako da se reaguje u nekim situacijama, nema sumnje da je ogromno zadovoljstvo što sam deo njegovog stručnog štaba.
Vratimo se na Lisabon i meč protiv Portugala. Možete li da nam opišete kako je izgledao dan utakmice i kakva je bila atmosfera.
– Sve negde zavisi od selektora, on je taj glavni i odgovorni u reprezentaciji. Kroz analize, sastanke, pa i sam boravak u hotelu, morao si da opustiš te igrače. Baš na zadnjem sastanku pred utakmicu je “bacio” nekoliko šala kako bi dodatno relaksirao ekipu. Pretpostavljam da bi mnogo drugih trenera pokazivalo neku nervozu ili nešto slično, međutim, on nijednog trenutka nije dozvolio da se tako nešto desi. Naravno, svako od nas nosi pozitivnu tremu, ne može drugačije. To je bila utakmica koja donosi mnogo, a to je odlazak na Svetsko prvenstvo. Nas nije interesovao baraž, želeli smo da rešimo sve u Lisabonu. U nekom sportskom smislu, to je u mojoj karijeri kako igračkoj, kako trenerskoj, najveći uspeh koji sam doživeo.
Mnogi fudbaleri nisu bili prva opcija u svojim timovima pre dolaska novog selektora. Koliko ih je Piksi podigao psihički u tom periodu?
– Ako napravimo neku retrospektivu unazad, oni su i tada bili dobri igrači, međutim, od dolaska selektora, sve se promenilo. Mitrović nije igrao kod Skota Parkera, nije ga bilo nigde, a onda u reprezentaciji postiže pet golova u tri utakmice. Vlahović je dečko koji dominira u Seriji A, Radonjić je upravo zbog poluvremena u meču sa Portugalom u Beogradu otišao u Benfiku tog leta. Tu je i Strahinja Pavlović koji ne igra, pljuje ga javnost, pominje se to što se poziva u reprezentaciju, a nema minute. Ko je verovao u njega? Pa, selektor. Sada kada odigra meč u Norveškoj kako je odigrao, onda je majstor i vrhunski štoper.
Koliko je bilo teško podići ekipu nakon eliminacije od Škotske na “Marakani”?
– U godinu dana se desi i dobro i loše. Pa, Mitroviću se nakon promašenog penala vratilo u Lisabonu, gde je dao gol za pobedu. Što se tiče tog prvog okupljanja, ja sam znao nekoliko igrača koje sam trenirao u Zvezdi i svi su izgledali fizički znatno bolje. Rajković, Grujić, Radonjić, Ristić, mali Ivan Ilić, neverovatno su napredovali u inostranstvu. Trebalo je malo vremena da prihvate neke zahteve novog selektora. Morao je da ih ubedi da Srbija mora da igra napadački, atraktivan fudbal, videli su i igrači kroz nekoliko okupljanja da je to stvarno tako i da to mogu.
Ceo svet je i te kako modernizovan poslednjih godina, pa je samim tim i selektorima dosta lakše da prate svoje igrače, ne moraju stalno da putuju kako bi pogledali neku utakmicu, već im je sve “servirano na tacni”.
– U današnje vreme imamo sve uslove da ne moramo da putujemo i gledamo igrače, već sve to možemo od kuće. Ipak, mnogo je lepše kada odeš na stadion i gledaš uživo meč, a posle toga obaviš razgovor sa igračem uz večeru, piće. Gledamo sve utakmice, svi smo uključeni u praćenje igrača, u ovom modernom dobu tehnologije ništa ne može da ti promakne.
Postoji li neko iz Superlige ko vam je zapao za oko i možda u budućnosti postane član reprezentacije?
– Mi pratimo našu ligu i gledamo. Realno u ovom trenutku, nemamo igrača za reprezentaciju, što mi je jako teško da priznam. U budućnosti šta može da se desi, sigurno da će se neko pojaviti. Imamo Erakovića koji je odskočio i malog Mitrovića, koji pokazuju veliki potencijal koji bi mogao da bude reprezentaciji od značaja u narednom periodu. Vratio bih se na period iz moje igračke karijere, kada smo išli na Kirin kup. Tada su iz naše reprezentacije pozivani Goran Šaula, Goran Đorović, Niša Saveljić, Albert Nađ, ja… Bilo je dosta igrača iz naše lige, sada to nije takav slučaj.
Interesantno, dosta igrače iz sadašnjeg sastava bi moglo da igra i na narednom Mundijalu.
– U perspektivi imamo dobru budućnost. Sve su to mladi igrači, imamo Vlahovića, Pavlovića, Ilića, koji su rođeni posle 2000. godine. Malo njih ima preko 30 godina, pa nema sumnje da bi “gro” ove ekipe mogao da dočeka i naredni Mundijal, uz naravno igrače, koji će se tek pojaviti u budućnosti.
Deluje da se fudbal u Srbiji podiže iz godine u godinu. Kako Vi gledate na tu činjenicu?
– Reprezentacija vuče sve. Moram da pohvalim Zvezdu i Partizan koji prave sjajne rezultate u evropskim takmičenjima u poslednje vreme. Ipak, suština je da se fudbal u Srbiji menja. Ambijent je drugačiji, prisutan je VAR koji je doneo mnogo čistiju priču i korektnije odluke se donose što je doprinelo poboljšanju fudbalu. Klubovi iz Superlige i Prve lige koji dobijaju sponzore, sva ta finansijska pomoć pomaže klubovima da dovedu još bolje igrače i podignu kvalitet fudbala. Generalno, mislim da mora da se radi na infrastrukturi. Fale nam dobri tereni, uslovi za rad. TSC je napravio sjajne objekte u Topoli. Jedan Niš da dobije veliki stadion sa akademijom, kao i Kragujevac, Subotica… U Srbiji trenutno nemamo nijedan veliki objekat gde bi reprezentacija mogla da odigra utakmicu, a da nije Beograd – podvukao je na kraju priče Bratislav Živković.
Intervju uradili: Nikola Husein i Luka Kalajdžić
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)