Možda niste znali, ali srpski jezik je jedinstven po tome što poseduje bogat opus reči koje se odnose na različite rodbinske veze, kako direktne i krvne, tako i one koje se stiču brakom.
Neki od tih izraza zvuče krajnje neobično, pa ne može odmah da se utvrdi odakle reči potiču i šta zapravo označavaju.
Istina je da su neke pomalo i uvredljive.
Zaova
Reč zaova izvedena je od fraze “zla ova” i označava suprugovu sestru koja, po nekom nepisanom pravilu, toliko voli brata da njegovoj ženi zadaje svakakve muke.
Jetrva
Veruje se da je ova reč nastala od reči “jetra“, a odnosi se na ženu suprugovog brata koja se, opet po nekom nepisanom pravilu, ne slaže sa drugom snahom.
Svekrva
Smatra se da je reč “svekrva” nastala od reči “sve kriva“ i odnosi se, kako vam je verovatno poznato, na muževljevu majku, koja toliko voli svog sina da joj snaja nikada nije dovoljno dobra i ništa ne radi kako valja.
Svastika
Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Smatra se da ima veze sa rečju “svak” koja znači “svoj”. Svastika je ujedno i jedan od simbola predhrišćanske, indoevropske kulture koji je simbolisao sreću.
Snaha
Porodica muškarca njegovu ženu naziva snajom, snahom ili snajkom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku, i smatra se da potiče od indoevropskog oblika snusos, što znači vezivanje vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa.
Zet
Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. Ovo je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči “Žen”, koja znači dati život.
Stric
Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca koja glasi “pštruo”. Izvedenica od ove reči, mogla bi da predstavlja drugog oca.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)