Više od osam decenija dug naučni projekat, koji su sproveli istraživači sa Harvarda doneo je zanimljiv zaključak: odnos sa sestrom može imati izuzetno snažan uticaj na psihičko i fizičko zdravlje tokom čitavog života. Studija, koja je pratila stotine porodica i njihove međusobne odnose više od 85 godina, pokazala je da prisustvo sestre utiče na čoveka na način koji nadmašuje mnoge druge porodične veze i to ne samo na emotivnom planu.
Prema nalazima istraživača, osobe koje imaju sestru u proseku imaju između 15 i 20 odsto niži nivo hormona stresa kortizola. Zanimljivo je da se ovaj efekat javlja čak i kada braća i sestre ne žive u istom gradu i viđaju se veoma retko, ponekad tek jednom godišnje. Sama svest da postoji neko ko pamti najranije uspomene iz detinjstva,od prvih simpatija do porodičnih anegdota,može delovati umirujuće na psihu. Naučnici smatraju da takva emocionalna sigurnost smanjuje osećaj pritiska i potrebe da se stalno “glumi“ pred drugima.
U trenucima krize ili velikog stresa, sestra često ima ulogu svojevrsnog spoljnog regulatora nervnog sistema. Istraživanje pokazuje da i kratak razgovor,čak i telefonom, može značajno ublažiti osećaj napetosti. Sestre, kako navode naučnici, ne moraju nužno da reše problem. Njihovo prisustvo i podrška često stvaraju osećaj sigurnosti zbog kojeg situacija ne izgleda toliko dramatično. Upravo ta vrsta emocionalne stabilnosti pomaže ljudima da lakše prebrode teške trenutke.
Rezultati istraživanja ukazuju i na to da žene koje imaju sestre ređe razvijaju simptome depresije, tokom velikih životnih promena, poput razvoda ili perioda menopauze. Takođe se brže oporavljaju nakon stresnih događaja. Razlog se često krije u dugogodišnjoj emocionalnoj povezanosti i zajedničkim uspomenama koje pružaju osećaj kontinuiteta i podrške.
Posebno zanimljiv deo studije odnosi se na decu koja odrastaju sa sestrama. Prema podacima istraživača, ta deca do desete godine života razvijaju izraženiju emocionalnu inteligenciju. Lakše prepoznaju osećanja drugih ljudi, brže sklapaju nova poznanstva i uspešnije se nose sa konfliktima u školi, uključujući i vršnjačko nasilje. Stručnjaci objašnjavaju da su sestre često prvi “partneri za pregovaranje“ u detinjstvu,bilo da se radi o deljenju igračaka ili rešavanju svađa,što pomaže razvoju socijalnih veština.
Najintrigantniji zaključak studije odnosi se na dugovečnost. Istraživači procenjuju da redovan kontakt sa sestrom može produžiti život u proseku i do deset godina. Objašnjenje se ne nalazi u materijalnoj pomoći, već u psihološkom efektu: prisustvo bliske osobe smanjuje nivo stresa, aktivira mehanizme oporavka organizma i pozitivno utiče na rad imunog sistema. Stabilniji rad srca i sporije starenje ćelija samo su neki od faktora koji se povezuju sa ovim efektom.
Iako naučnici naglašavaju da svaka porodica ima jedinstvenu dinamiku, ovo istraživanje dodatno potvrđuje koliko snažne mogu biti veze između braće i sestara. Upravo te veze, koje počinju u detinjstvu, često ostaju jedna od najtrajnijih emocionalnih podrški tokom čitavog života.
Komentari (0)