Kada vas savladaju emocije i suze same krenu, to je najnormalnija ljudska reakcija.
Plakanja nikada ne treba da se stidite.
A to potvrđuju nalazi lekara koji tvrde da je plakanje na više načina korisno po zdravlje.
Neurolog Vilijam H. Frej ističe da je to zdrav način da se smanji stres, koji ostavljen da vri u čoveku ima negativan fizički uticaj na telo, počevši od povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti do emotivnog rasula.
Proučavajući plač i suze više od 15 godina, dr Frej je zaključio da 85 odsto žena i 73 odsto muškaraca posle plakanja ne oseća tugu niti ljutnju. Napad plača i kod jednih i kod drugih u proseku traje šest minuta, i to obično između sedam i deset uveče.
Zanimljivo je da žene u proseku plaču 47 puta godišnje, a muškarci sedam.
Po Freju ovo su razlozi zbog kojih bi trebalo da se slobodno isplačete kad god osećate potrebu za tim:
1. Snižava stres
Dugotrajan stres povećava rizik od srčanog udara i može da ošteti neke delove mozga, a plakanje olakšava nošenje sa stresom i pozitivno utiče na opšte stanje organizma. Na plakanje se može gledati kao na početnu fazu rešavanja stresa i korak prema boljem zdravlju čoveka.
– Plakanjem se rešavamo emotivnog tereta i svih loših emocija koje smo nakupili, pa se oslobađa mesto za nova, pozitivna iskustva – objasnio je Frej.
2. Spušta krvni pritisak
Dokazano je da plakanje snižava krvni pritisak i smanjuje srčani ritam.
3. Suze uklanjaju otrove iz tela
Doktor Frej napominje da se plakanjem smanjuje količina otrova u telu koji se nakupljaju za vreme stresnih situacija. Ti otrovi su inače zaslužni za povišeni kortizol, hormon stresa, koji pak podstiče želju za slatkim, a time i debljanje, dijabetes i preddijabetes.
4. Ljudi koji plaču su iskreniji i otvoreniji
Ljudi koji se ne stide da plaču obično su autentični i iskreni prema samima sebi. Plakanje pokazuje i snagu, jer ljudi često nose masku zahvaljujući kojoj izgledaju snažno i hrabro.
5. Usklađenost s emocijama
Plakanje je izraz emocija i unutrašnjeg stanja čoveka. Od svih sisara samo ljudi plaču zbog emotivnog stresa. Osećanja nas motivišu da saosećamo s drugima i funkcionišemo u zajednici. Iskreno pokazivanje emocija takođe pomaže ljudima da budu kreativniji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)