Ko je bio trener Milan Đuričić Đumi, koji je danas preminuo u 61. godini?
Najpoznatiji je po dve stvari. Prvoj, što je bio desna ruka i čovek iz senke Sava Miloševića tokom 15 meseci u Partizanu. Neki će reći – i više od desne ruke, pošto je praktično sve tehničke segmente u igri fudbalera Partizana upravo on svojeručnu pokušavao da poboljša. I u tome je i uspeo nakratko.
Nažalost završio je prerano svoju epizodu u Humskoj, umesto njega je stručnom štabu pripojen bivši selektor Srbije Radovan Ćurčić, inače prijatelj Sava Miloševića, što se brzo pokazalo kao neuspešno.
– Napravili smo nešto što su svi primetili. Velika je razlika u odnosu na prethodni Partizan. Posebno u onoj prvoj polusezoni gde smo igrali Evropu. Iskreno, u Srbiji niko nije igrao bolji fudbal od nas u poslednjih deset godina. Po reakcijama ljudi koji nisu navijači Partizana slobodno to mogu da kažem. Izuzetno sam ponosan, jer ne može niko da igra na takav način, a da nije na tome radio, trenirao, sugerisao tokom celog procesa. Sa te strane sam vrlo zadovoljan i zbog toga bih želeo da se zahvalim Savu što mi je dao mogućnost da pokažem da može u Srbiji da se igra na taj način – počeo je Đuričić jedan od poslednjih svojih intervjua, u ovom slučaju za Espreso.
Među onima malo bolje upućenim u dešavanja oko ekipe Partizana tada je vladalo mišljenje. Neki su bili skeptični prema Đuričićevim metodama, Miloševićevom postavljanju stvari kao da je premijerligaški menadžer, a ne trener u kontinentalnoj Evropi, dok se onim drugima takav “eksperiment” od prvog trenutka učinio kao radikalna, ali hrabra i pametna odluka.
Sada vidimo, sa dve godine distance, da je to bilo dobro vreme u Humskoj, jer dovoljno je uporediti s aktuelnom situacijom da bi se shvatilo kako se tada lepo radilo s ekipom.
Druga stvar po kojoj je bio poznat u fudbalskim krugovima, osim po vođenju mnogih superligaških ekipa, bio je njegov rad sa Ljubinkom Drulovićem i onom generacijom “zlatnih orlića”, omladinaca Srbije. Tamo je bio neka vrsta savetnika, trenera koji je radio pojedinačno i grupno sa mladim reprezentativcima, koji su posle osvojili zlato na Evropskom, a onda i na Svetskom prvenstvu (doduše, Đuričić nije bio u Paunovićevom stručnom štabu na novozelandskom Mundijalitu, ali plodove njegovog rada je i sam Veljko ubirao). Igrači su ga obožavali, a primera radi, njegov projekat za vreme provedeno u Partizanu bio je Slobodan Urošević, koji je od treće opcije na levom beku kroz dve godine postao kapiten crno-belih.
Osim svega pomenutog, valja reći da je imao problema sa karcinomom grla, koji je prvobitno izlečio, ali na kraju je poklekao u najvećoj životnoj bici. Radio je i u Vojvodini, Metalcu, Radničkom iz Niša, Napretku iz Kruševca…
Porodici ovom prilikom želimo da izjavimo naše najiskrenije i najdublje saučešće.
Piše: Aleksa Radosavljević
Bonus video:
Komentari (0)