Svi vas gledaju i osuđuju, plaše vas nepoznati ljudi: Šta je SOCIJALNA ANKSIOZNOST i kako da je pobedite

Strah od socijalnih situacija, odnosno socijalna anksioznost, javlja se iz ubeđenja neke osobe da je neprestano izložena pogledima, kritikama, podsmehu i ruganju drugih ljudi.

Stoga, socijalno anksiozni ljudi često izbegavaju javne nastupe svake vrste.

U nekim slučajevima, to može da ide toliko daleko, da socijalno anksiozna osoba ne želi da ode u restoran, kako je drugi ne bi gledali kako jede, ili u javni toalet. Ovakve osobe često smatraju da nisu dovoljno dobre da bi se drugima dopala takva kakva jeste, pa se neki od njih svojski trude da se pokažu u što boljem svetlu. Problem nastaje kada ova navika postane opsesija i kada ograničava  čoveka u svakodnevnim aktivnostima.

Ovakvu osobu često muče misli o tome kako nisu dovoljno dobre, kako ne pripadaju nijednoj društvenoj grupi, kako drugi poseduju ono što ona ne može da ima i slično. Često celu krivicu za svoje (zamišljeno) nepripadanja, svaljuju samo na sebe, tako da je očigledno da se radi o slojevitom problemu kojim se treba pozabaviti.

U životu socijalno anksioznih osoba, često se pojavljuju “moranja”. One smatraju da prosto moraju da budu pametne i zabavne, da moraju da se dopadaju drugima i slično.

Socijalno anksiozni ljudi misle da sve moraju da urade savršeno, pa kada misle da nisu u stanju za to, često odustaju od nekih stvari i pre nego što počnu. Zbog toga što nepoznate i nejasne situacije uvek posmatraju kroz negativnu prizmu, često se osećaju posramljeno. Oni žive u konstantnom strahu da će svaki socijalni kontakt imati negativan ishod.

Ne treba mešati socijalnu anksioznost sa stidljivošću. Razlika je u tome što socijalna anksioznost sprečava ljude da adekvatno funkcionišu i najčešće reaguju povlačenjem. Njima mogu da budu, i najčešće jesu, nelagodni i obični telefonski razgovori i slučajni susreti sa poznanicima.

Na pojavu ovog problema često utiče odnos sa roditeljima. Kada su oni previše strogi i dete odrasta u strahu, česte svađe roditelja ili uopšteno ukućana, pri čemu dete stiče utisak da je sredina nesigurna i da je neophodno da se bori za sopstveni opstanak u svakoj situaciji. Dete neprestano misli da ga nešto ili neko ugrožava, da mora da se brani. Tako odrasta u osobu koja nema inicijativu i veru u sopstvene sposobnosti.

Socijalna anksioznost može da se leči. Svaka osoba sa ovim problemom može samostalno da radi stvari koje će joj pomoći, poput vežbi disanja, kako bi se smirila. Međutim, najbolje rešenje je odlazak kod psihoterapeuta.

Psihoterapijom će se otkriti sam koren problema, a razgovor o tome i razrešenje situacije, dovešće i do slabljenja socijalne anksioznosti.

BONUS VIDEO:

Možda vas zanima

Šta je ISTINA, a šta MIT? Kako pomračenje sunca ZAISTA utiče na ljude

Zašto aprilsko sunce izaziva depresiju i kako se boriti protiv prolećnog bluza

Češće čovek zarazi životinju, nego životinja čoveka

Mladi sve češće zloupotrebljavaju lekove za smirenje: Mešaju ih sa alkoholom – ovo je velika opasnost



Izvor: Objektiv.rs, stetoskop.info