U hrvatskom listu Globus, nedeljnom časopisu koji se objavljuje u Zagrebu, pojavio se tekst sa naslovom “Niko se ne usuđuje priznati: Pred nama je recesija” u kojem se govori o ekonomskoj krizi u Evropi, koja je podstaknuta od strane rata u Ukrajini.
Tekst prenosimo u celosti:
To je jedino što se sigurno neće dogoditi, odbacuje Viktoria Zinčuk, rođenjem Ukrajinka, direktorka zagrebačkog ureda Evropske banke, već samu primisao da bi se preteća globalna ekonomska kriza trebalo rešiti nekim globalnim sporazumom.
– Takve stvari rešava jedino tržište, svojim zakonima ponude i potražnje, svi ostali pokušaji uvek su osuđeni na propast.
Zinčuk je, naravno, u pravu, ekonomske krize nastaju i nestaju sledeći puls tržišta. Sadašnja, zasad samo preteća recesija u dolasku u velikoj je meri, međutim, izazvana neekonomskim razlozima. Pandemija je, osim što je gotovo dve godine deo proizvodnih pogona držala zatvorenima, zaustavila i lance snabdevanja. Čak i nakon popuštanja mera nemogućnost da se ogromna količina zaostalih proizvoda transportuje u kratkom roku dovela je do nove krize snabdevnih lanaca. Bez litija nema baterija, bez čipova nema zapravo ničega. Kao ni bez energenata, čiji veliki deo Evropa dobavlja iz Rusije. Kao ni bez žitarica i uljarica koje stižu s ogromnih ruskih i ukrajinskih oranica.
Sveža statistika pokazuje da je Rusija zaradila na 60 odstotnom povećanju cene energenata, uzrokovanom pre svega sankcijama. Može li EU, za razliku od Rusije, izbeći “rusku recesiju”? Kakve će posledice od toga osetiti Hrvatska?
Reutersova vest od 16. maja izaziva Marksa.
– Mađarski premijer Viktor Orban u ponedeljak je probudio bauk ere recesije u Evropi dok se kontinent bori s rastućim troškovima energije i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini.
To je napisano desetak dana pre usvajanja embarga Unije na rusku naftu, kad je Orban lukavim političkim manevrom Mađarskoj osigurao posebne uslove uvoza energenata. Orban je, pisao je Reuters, polažući zakletvu nakon što je u aprilu izabran na četvrti uzastopni mandat, zauzeo tipično “bikovsku” liniju prema Briselu, rekavši Evropskom parlamentu da “iz dana u dan zloupotrebljava svoju moć” potiskivanjem suvereniteta država članica. Ali Mađarska neće blokirati sankcije Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu “sve dok ne predstavljaju rizik za energetsku sigurnost Mađarske”.
Za Orbana stvari su jasne: “Energetska kriza i povećanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama zajedno su doveli do ere visoke inflacije. Sve će to dovesti do ere recesije. Energetsku krizu stvorili su rat i evropska politika sankcija”.
Ni novi set prognoza Svetske banke objavljen 7. juna nije donio ohrabrenje.
– Rizik od stagflacije – inflacije bez rasta ekonomije, povećava se usred oštrog usporavanja rasta. Rat u Ukrajini vodi rastu inflacije, strožim finansijskim uslovima. Uz povećanje štete od pandemije kovida, ruska invazija na Ukrajinu dodatno je usporila globalnu ekonomiju koja ulazi u potencijalno dugotrajno razdoblje slabog rasta i povišene inflacije. To povećava rizik od stagflacije, s potencijalno štetnim posledicama za ekonomije sa srednjim i niskim dohotkom.
David Malpas, predsednik Svetske banke, bio je direktan.
– Svetska ekonomija ponovno je u opasnosti – rekao je dok je banka smanjivala svoje prognoze za ekonomsku ekspanziju 2022. Malpas je upozorio da predstoji nekoliko godina iznadprosečne inflacije i ispodprosečnog rasta – ili stagflacije – s potencijalno destabilizirajućim posledicama za manje bogate ekonomije sveta.
Analitičari Vašingtonskih međunarodnih finansijskih institucija ipak predviđaju da će se rast u naprednim ekonomijama naglo usporiti s 5,1 odsto u 2021. na 2,6 odsto u 2022. To je 1,2 odstotna boda ispod januarske prognoze. Očekuje se daljnji umereni rast od 2,2 odsto u 2023., što odražava daljnje popuštanje fiskalne i monetarne politike pružene tokom pandemije.
– Za mnoge zemlje recesiju će biti teško izbeći jer globalni rast biće ugušen inflacijom i ratom – rekao je Malpas.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)