Stambeni delovi Severodonjecka pod ruskom kontrolom: Voz sa žitom krenuo iz Zaporožja na Krim

Ruska invazija na Ukrajinu danas je ušla u 104. dan. Zvaničnici samoproklamovane Donjecke Narodne Republike saopštili su sinoć je da je sedam civila poginulo, a 16 je povređeno u granatiranju ukrajinskih trupa.

– Tokom 6. juna dobili smo informacije o sedam poginulih i 16 povređenih civila, što je posledica granatiranja naselja u DNR – saopštilo je predstavništvo Centra za kontrolu i koordinaciju primirja na svom Telegram kanalu, prenela je RIA Novosti.

23:00 – Prvi voz sa žitom krenuo iz Zaporožja na Krim

22:30 – Severodonjeck: Oko 800 civila u kompleksu hemijske fabrike

Oko 800 civila našlo je utočište u kompleksu hemijske fabrike u strateškom gradu Severodonjecku na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju advokata vlasnika fabrike Dmitra Firtaša.

Radnici su ostali u fabrici nastojeći da “obezbede” sigurnost preostalih uskladištenih “visoko eksplozivnih hemikalija”, navodi se u saopštenju.

Londonski dnevnik Gariđan podseća da su se ruske trupe u sklopu svojih napora da osvoje istočnu Ukrajinu, tokom proteklih nedelja trudile da uspostave kontrolu nad Severodonjeckom.

21:50 – Prvi voz sa žitom krenuo iz Zaporožja na Krim

Iz dela Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine koji kontroliše Rusija na Krim je poslat prvi teretni voz sa žitom, saopštio je načelnik vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.

Prema njegovim rečima, iz Melitopolja je krenulo 11 vagona sa žitom.

20:38 – Šojgu: “Stambeni delovi grada Severodonjecka su potpuno oslobođeni”

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da su stambeni delovi ključnog grada Severodonjecka na jugoistoku zemlje „oslobodile“ ruske snage.

Brojčano nadjačane ukrajinske trupe nastavljaju da sprečavaju potpuno preuzimanje grada koji je ključno čvorište i koji je postao žarište u regionu Donbasa gde Rusija sada koncentriše svoju vojnu moć, prenosi agencija Frans pres.

– Stambeni delovi grada Sjeverodonjecka su potpuno oslobođeni – rekao je Šojgu.

20:03 – UN: Nemamo dokaz da Rusija izvozi ukrajinsko žito

Agencije Ujedinjenih nacija nemaju informaciju koja bi podržala izjave iz Kijeva da Rusija navodno izvozi ukrajinsko žito, izjavio je danas portparol UN Stefan Dižarik.

– Videli smo nedavne izveštaje medija, razgovarali smo sa kolegama iz Svetskog programa za hranu. Oni nemaju način da potvrde ove navode. Zalagali smo se za slobodan protok hrane kroz Crno more, kako bismo učinili sve da se izađe u susret potrebama ljudi širom sveta – kazao je Dižarik.

19:56 – Haidai: Kijevskim snagama teško da odbiju ruske napade u Sijerodonestku

Ukrajinski guverner Luganska, Serhii Haidai, rekao je da je kijevskim snagama teško da odbiju ruske napade u centru Sijerodonestka, ali moskovske snage ne kontrolišu istočni grad na liniji fronta. U onlajn ažuriranju, Haidai je takođe rekao da ruske trupe neprestano granatiraju Lisičansk, grad pobratim Sijerodonjecka, prenosi The Guardian.

19:41 – Rusija pojačava izvoz nafte iz svoje glavne istočne luke Kozmino

Rusija pojačava izvoz nafte iz svoje glavne istočne luke Kozmino sa ciljem da ublaži uticaj sankcija EU rastućom potražnjom azijskih kupaca. Izvori su rekli Rojtersu da je Rusija već povećala količinu sirove nafte koja se ispumpava u Kozmino na svom glavnom azijskom naftovodu, naftovodu Istočni Sibir Tihog okeana (ESPO), za 70.000 barela dnevno (bpd).

Rusija je ranije rekla da se njene isporuke gasa u Evropu mogu u potpunosti preusmeriti u Aziju gde potražnja raste, ali da to uradi dugim putovanjima tankerima iz evropskih morskih luka bi bilo skupo i komplikovano zapadnim sankcijama.

19:38 – Duma usvojila predlog zakona o kontroli stranih agenata

Ruska Državna duma je danas usvojila predlog zakona koji reguliše norme o stranim agentima. Posebno se razjašnjavaju pojmovi “strani agent”, “strani uticaj”, “strani izvor”, “politička ličnost”, koji se mogu prepoznati kao strani agenti, a uvešće se i jedinstveni registar stranih agenata.

Komitet Državne dume za bezbednost i borbu protiv korupcije podržao je ovaj projekat, a ruska vlada poručila da inicijativu treba finalizovati.

19:25 – Navaljni izgubio žalbu, ostaje “terorista ili ekstremista”

19:12 – Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore sa Čavušogluom

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov doputovao je danas u zvaničnu posetu Turskoj. Lavrov će sutra u Ankari razgovarati sa svojim turskim kolegom.

Dva ministra razgovaraće o situaciji u Ukrajini i u Siriji, Libiji i Nagorno-Karabahu, kao i o situaciji na Balkanu, u Avganistanu i centralnoj Aziji. Lavrov i Čavušoglu će takođe razgovarati o perspektivama trgovinsko-ekonomske saradnje sa Zapadom tokom perioda antiruskih sankcija.

18: 35 – Gardijan: Medvedev se obrušio na one koji mrze Rusiju

Bivši ruski predsednik i bliski saveznik Vladimira Putina, Dmitrij Medvedev, kako piše The Guardian, obrušio se na one koji „mrze“ Rusiju, nazivajući ih „degenericima“ i obećavajući da će „učiniti sve da nestanu“.

– Često me pitaju zašto su moje objave na Telegramu tako grube. Odgovor je da ih mrzim. Oni su gadovi i degenerici. Oni žele smrt za nas, Rusiju. I dok sam živ, učiniću sve da nestanu – napisa je Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti, na Telegramu, ne navodeći ko su “oni”.

17:43 – Ukrajina: Skoro 600 ljudi “zatvoreno u komorama za mučenje'” u Hersonu

Ukrajina je optužila rusku vojsku da je otimala stanovnike Hersonske oblasti na jugu zemlje i držala ih u „mučionicama“.

– Prema našim informacijama, u Hersonskoj oblasti oko 600 ljudi koji su zatočeni u posebno opremljenim podrumima, u mučionicama. Oko 300 ljudi nalazi se “u podrumu” u gradu Hersonu, a ostali u drugim naseljima u regionu – rekla je Tamila Tačeva, stalna predstavnica ukrajinskog predsedništva na Krimu, prenosi ukrajinska državna novinska agencija Ukrinform.

17:03 – Jedna osoba stradala u Harkovu

Jedna osoba je ubijena, a tri su povređena u ruskom napadu na Harkov, saopštio je gradonačelnik Igor Terekov.

16:31 – Ruski parlament izglasao izlazak iz Evropskog suda za ljudska prava

Ruska državna Duma usvojila je u utorak dva zakona kojima se ukida jurisdikcija Evropskog suda za ljudska prava nad Rusijom.

Prvim zakonom Rusija se uklanja iz nadležnosti suda, dok po drugom zakonu Rusija neće implementirati presude Evropskog suda za ljudska prava.

15.24 – Putin: Nezaposlenost u Rusiji na minimumu, rast cena zaustavljen

Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je danas da je stopa nezaposlenosti u toj zemlji pala na istorijski minimum u aprilu, kao i da je rast potrošačkih cena zaustavljen tokom druge polovine maja.

– Inflacija je stavljena pod kontrolu. Iznosila je 17,4 procenta na godišnjem nivou 27. maja. To znači da je od druge polovine maja rast cena potpuno zaustavljen. Trenutno je inflacija na nuli – rekao je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.

Ruski lider je takođe istakao nisku stopu nezapoislenosti u Rusiji kao jedno od važnih ekonomskih postignuća, precizirajući da se ona u aprilu spustila na najniži nivo svih vremena od samo 4,0 posto.

Dodao je da broj zvanično registrovanih nezaposlenih nije beležio rast ni u maju, već je čak blago opao.

– Ovo je ozbiljno dostignuće u današnjem okruženju – naveo je Putin, naglasivši da je neophodno da nadležni nastave da kontrolišu situaciju “s obzirom na činjenicu da rizici na tržištu rada i dalje postoje”.

Takođe je rekao da je ukupna ruska industrijska proizvodnja u prva četiri meseca 2022. porasla za 3,9 odsto, ali da je u aprilu blago smanjena.

– Industrijska proizvodnja je u aprilu neznatno opala. Primetan pad je već zabeležen u automobilskoj industriji, preradi nafte. U nekoliko industrija, poput crne metalurgije, postoji rizik od znatnog pada proizvodnje u srednjem roku – upozorio je šef ruške države.

Putin je ocenio i da bi vlasti trebalo intenzivno da podstiču tražnju u zemlji.

– Želim ponovo da naglasim – potrebno je da aktivno stimulišemo finalnu tražnju u privredi, da obezbedimo rast prihoda građana, da obezbedimo preduzećima dodatnu likvidnost i kreditne resurse – poručio je on.

Prema njegovim rečima, monetarni regulator je uspeo da stabilizuje situaciju na deviznom tržištu.

– Situacija na deviznom tržištu je stabilna. Jačanje rublje je omogućilo da se ublaže zahtevi za izvoznike, pri čemu je zahtev o obaveznoj prodaji devizne zarade kompanija smanjen sa 80 na 50 posto, a takođe je produžen rok za takvu prodaju – naveo je Putin.

Dodao je da bi, prema mišljenju stručnjaka, ta odluka trebalo da pojednostavi spoljnu trgovinu, ali je istovremeno skrenuo pažnju da “postoje i određeni rizici”.

15:15 – Zelenski spreman da razgovara sa Putinom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski još jednom je istakao da je spreman da otpočne mirovne pregovore sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

14.42 – Moskva: Ukrajinski nacionalisti zapalili manastir, pucali na monahe

Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenko rekao je danas, pozivajući se na izjave očevidaca monaha i stanovnika Svjatogorska, da su ukrajinski nacionalisti zapalili drveno manastirsko naselje u blizini s Svjatogorska Laura, jedno od najsvetijih mesta Ruske pravoslavne crkve.

– Svedočenje lokalaca i monaha u gradu Svjatogorsku dokazuje da su naselje Svi sveci zapalili ukrajinski nacionalisti 5. juna – kazao je Konašenkov.

Monasi, kao i lokalna milicija, pokušavali su da ugase vatru, ali im ukrajinski nacionalisti nisu dozvolili da to urade, pošto su pucali na njih, dodao je ruski general.

13.53 – Šolc: Sankcije će unazaditi rusku ekonomiju i vojne kapacite

Moskva neće moći da zadrži svoje vojne sposobnosti zbog teških sankcija koje su joj zapadne zemlje uvele kao odgovor na sukob u Ukrajini, izjavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc.

– Sada imamo dalekosežne sankcije koje će unazaditi rusku ekonomiju decenijama, što znači da neće moći da učestvuje u globalnom ekonomskom i tehnološkom napretku – poručio je Šolc novinarima tokom posete Viljnusu.

On je rekao da je iz izveštaja jasno da to znači da Rusija čak neće moći da zadrži svoje vojne kapacitete na istom nivou, te dodao da je “Moskva u prošlosti zloupotrebljavala uvoz civilne robe u vojne svrhe”.

13.31 – Evropski sud za ljudska prava više nije nadležan u Rusiji

Ruska Državna duma usvojila je danas dva zakona kojima se ukida jurisdikcija Evropskog suda za ljudska prava (EĆR) na teritoriji Rusije, nakon što je Moskva saopštila da planira da napusti taj sud usled konflikta u Ukrajini.

Jedan od dva zakona ukida jurisdikciju EĆR u Rusiji, a drugi određuje 16. mart kao trenutak odvajanja, pa presude protiv Rusije donete nakon tog dana ne mogu da se implementiraju.

Ministarski komitet Saveta Evrope odlučio je da izbaci Rusiju iz Evropskog suda za ljudska prava 15. marta, što je usledilo kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu.

12.57 – Konašenkov: Ruske snage uništile dve američke haubice

Ruske artiljerijske trupe uništile su samohodno artiljerijsko oružje M109A3 koje je isporučila Norveška i dve americke haubice M777 u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, saopštio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov.

– Udari artiljerije uništili su samohodnu artiljeriju kalibra 155 milimetara M109A3 koju je isporučila Norveška, dve haubice američke proizvodnje M777 kalibra 155 milimetara, kao i sedam topova i minobacača na terenu, uključujući samohodni artiljerijski sistem Pion kalibra 203 milimetara – rekao je Konašenkov.

Kako je rekao Konašenkov, u protekla 24 sata u napadima je eliminisano “preko 400 nacionalista, 10 komada oklopa, tri višecevna raketna sistema Grad, 10 specijalnih vozila i tri lansera protivvazdušnih raketa S-300 kod Kramatorska”.

Konašenkov navodi da su od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, ruske snage uništile 190 ukrajinskih borbenih aviona, 1.139 bespilotnih letelica, 3.443 tenka i drugih oklopnih vozila, kao i 478 višecevnih raketnih bacača.

12.32 – U Rusiji zamrznuto 17 milijardi dolara sredstava zapadnih investicionih banaka

Sredstva zapadnih investicionih banaka i kompanija zamrznuta u Rusiji znose najmanje 17 milijardi dolara, piše list Izvestija pozivajući se na godišnje i kvartalne poslovne izveštaje 12 najvećih inostranih investicionih banaka i firmi.

Taj iznos obuhvata sredstva JPMorgan Čejsa, Goldman Saksa, Morgan Stenlija, BlekRok fonda, Kredi Svisa, Dojče banke, Barkliza, Stejt Strit korporacije, Benk ov Amerika, HSBC-a, UBS-a, Siti Grupe, mada Stejt Strit i HSBC nisu uneli u svoje datoteke konketne cifre o njihovima ulaganjima u Rusiju.

NJihova sredstva su zamrznuta pošto je Banka Rusije ranije zabranila nerezidentima prodaju ruskih hartija od vrednosti i povlačenje novca iz zemlje, navodi list.

Prema finansijskim podacima Dojče banke, Rusija je među zemljama u kojoj je njihova izloženost kreditnom riziku najveća, sa iznosom od 3,6 milijardi evra – ili 3,87 milijardi dolara.

Izloženost Siti grupe u Rusiji je iznosila 5,4 milijarde dolara u 2021,.

Švajcarska banka Kredi Svis je u svom izvestaju navela da je njen neto kreditni rizik na kraju prošle godine u Rusiji dostizao 800 miliona švajcarskih franaka (830 miliona dolara), dok Goldman Saks procenjuje svoj kreditni rizik na 650 miliona dolara, a tržišni rizik po osnovu investicija na još 414 miliona dolara.

JPMorgan Čejs rizikuje da izgubi milijardu dolara uloženih u Rusku Federaciju.

Izloženost UBS banke korporativnom riziku je smanjena na 400 miliona dolara do 31. marta 2022. godine, dok rezervisanja Bank ov Amerika za potencijalne gubitke po kreditima u Rusiji iznose 165 miliona dolara.

Prema godišnjem izveštaju BlekRoka, neto imovina tog američkog fonda investiraana u Rusiju iznosi 586 miliona dolara, a ukupan iznos sredstava koje je banka Morgan Stenli uložila u ovu zemlju procenjuje se na 120 milona dolara.

Ruski list takođe napominje da je 25. maja objavljeno da su zemlje članice Evropske unije zamrzle imovinu Banke Rusije u vrednosti od 23 milijarde evra, što je znatno manje nego što se ranije procenjivalo.

11.40 – Oglasio se Medvedev teškim rečima: “Mrzim ih i dok sam živ, učiniću sve da nestanu”

Dmitrij Medvedev, dugogodišnji saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina i aktuelni zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, jutros je na “Telegramu” objavio je objavu punu teških reči.

– Često me pitaju zašto su moje objave u Telegramu tako grube. Odgovor je da ih mrzim. Oni su gadovi i izrodi. Oni žele smrt za nas, Rusiju. I dok sam živ, učiniću sve da nestanu – naveo je Medvedev.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

10.45 – Sud na Fidžiju: SAD da preuzmu jahtu ruskog oligarha

Sud na Fidžiju doneo je danas presudu prema kojoj Sjedinjene Američke Države treba da preuzmu jahtu u ruskom vlasništvu iz te pacifičke ostrvske države, jer je za Fidži preskupo da održava brod usred pravnih sporova oko njegove zaplene.

Operativna grupa Ministarstva pravde SAD “Klepto Kepčer” fokusirala se na zaplenu jahti i druge luksuzne imovine ruskih oligarha u pokušaju da izvrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina zbog sukoba u Ukrajini.

Jahta Amadea dugačka 106 metara stigla je na Fidži 13. aprila, nakon 18-dnevnog putovanja iz Meksika.

Vlasti Fidžija su je zaplenile nakon što je Viši sud te zemlje prošlog meseca izdao američki nalog koji povezuje jahtu sa sankcionisanim ruskim oligarhom Sulejmanom Kerimovim.

FBI je saopštio da je luksuzno plovilo, vredno 300 miliona dolara, imalo operativne troškove od 25 do 30 miliona dolara godišnje, a da će SAD platiti održavanje broda nakon što je zaplenjeno.

Međutim kako se navodi u presudi Vrhovnog suda, javni interes zahteva da jahta “isplovi iz voda Fidžija”, jer je njeno pristajanje na Fidžiju “skupo koštalo Vladu Fidžija”.

Kako se dodaje, brod je uplovio u vode Fidžija bez ikakve dozvole i najverovatnije da bi izbegao krivično gonjenje SAD.

Javni tužilac Fidžija Kristofer Prajd naveo je u saopštenju da se odlukom potvrđuje posvećenost te ostrvske države poštovanju međunarodnih zahteva za međusobnu pomoć i međunarodnih obaveza.

– Amadea je predata američkim vlastima i sada će napustiti Fidži – dodao je on.

10.36 – Ukrajinski poljoprivredni izvoz skočio u maju 80% mesečno

Ukrajinski izvoz žitarica, uljarica i suncokretovog ulja porastao je za 80 odsto u maju na mesečnom nivou, na 1,74 miliona tona, ali je i dalje znatno ispod izvoza zabeleženog u istom mesecu 2021, objavilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Prema saopštenju ministarstva, u majskom poljoprivrednom izvozu je dominirao kukuruz sa 959.000 tona, dok je izvoz suncokretovog ulja iznosio 202.650 tona.

Ukrajina je u maju 2021. izvezla 2,24 miliona tona kukuruza i 501.800 tona suncokretovog ulja.

09.50 – LNR: Stambeni deo Severodonjecka očišćen od ukrajinske vojske

Grad Severodonjeck skoro u potpunosti je očišćen od ukrajinskih snaga, a borbe se vode na periferiji grada, saopštio je danas na svom Telegramu ambasador samoproglašene Luganske Narodne Republike – LNR, u Rusiji Rodion Mirošnjik.

– Stambena naselja Severodonjecka očišćena su od ukrajinskih snaga, borbe se vode na periferiji grada, na aerodromu i prilazima Lisičansku. Ukrajinske formacije su skoro potpuno proterane iz industrijske zone i saterane u hemijsku fabriku Azot – saopštio je zvaničnik LNR.

Prema njegovim rečima selo Sirotino na periferiji grada je “siva zona”, dok Metelkino gotovo u potpunosti kontroliše ruska vojska, a ukrajinske trupe drže položaje na aerodromu, na jugoistoku Severdonjecka.

09.42 – Kijev: Borbe kod Severodonjecka, odbijeno više ruskih napada

Ruske trupe nastavljaju da napadaju grad Severodonjeck gde se vode teške borbe, saopštila je danas ukrajinska vojska u najnovijem operativnom izveštaju.

Prema navodima ukrajinskog generalštaba oružanih snaga, uspešno je odbijena ruska ofanziva na mesta Nahirne, Berestov, Krinične i Rota.

Ukrajinski helikopteri su dejstvovali po neprijateljskim snagama u Hersonskoj oblasti, a avioni po skladištima municije u Mikolajevskoj oblasti,saopštila je vojska.

– Neprijatelj je izgubio više od 20 ljudi i do 10 jedinica vojne opreme – tvrdi se u izveštaju.

Napredak Rusije koji je ostvaren do maja u oblasti Popasne, zaustavljen je tokom prošle nedelje, saopštilo je danas britansko ministarstvo odbrane.

Izveštaji o jakom granatiranju u blizini Izijuma sugerišu da se Rusija sprema da uloži nove napore u ovom pravcu, navedeno je u saopštenju ministarstva na Tviteru.

– Rusija će skoro sigurno morati da postigne proboj barem na jednom od ovih pravaca kako bi taktičke dobitke pretvorila u uspeh na operativnom nivou i napredovala ka svom političkom cilju kontrole cele Donjecke oblasti – saopštilo je britansko ministarstvo, navodi Rojters, uz napomenu da nije mogao samostalno da proveri ove informacije.

09.37 – DNR: Ubijeno 10, ranjeno 17 civila u ukrajinskim napadima

Deset civila je ubijeno a 17 ranjeno u protekla 24 sata na teritoriji samoproglašene Donjecke Narodne Republike – DNR, kao rezultat ukrajinskog granatiranja, izvestila je danas teritorijalna odbrana DNR.

Teitorijalna odbrana je te podatke prenela na Telegram kanalu pozivajući se na ministarstvo za vanredne situacije.

09.00 – Hofrajter: Uspostaviti kartel kupaca EU za uvoz ruske nafte

Političar iz redova vladajuće stranke Zelenih Nemačke Anton Hofrajter, zatražio je nove pakete sankcija protiv Rusije, ali i načine za kupovinu ruske nafte.

– Kod uvoza ruske nafte, EU bi trebalo da uspostavi kartele kupaca, kako bi rešila način plaćanja Rusiji – rekao je predsedavajući Odbora za evropska pitanja Bundestaga.

Hofrajter je kazao da bi najavljene isporuke naoružanja i municije Ukrajini trebalo što pre da usledi.

– Ukrajina mora pobediti u ovom ratu – podvukao je Hofrajter.

08.12 – Tela poginulih u Azovstalju vraćena u Kijev

Tela desetina ukrajinskih boraca koji su poginuli u čeličani Azovstalj vraćena su u Ukrajinu od strane ruskih trupa, koje su zauzele postrojenje u razrušenom gradu Marijupolju, prenosi AP.

Kako se navodi, tela su prebačena u glavni grad Kijev, gde je u toku DNK analiza kako bi se utvrdio identitet poginulih, saopštili su iz puka Azov, jedne od ukrajinskih jedinica koja je držala čeličanu skoro tri meseca pre nego što su se predale u maju ruskim trupama.

07.39 – Japan sankcionisao još dve ruske i jednu belorusku banku

Japan uvodi sankcije za još dve ruske i jednu belorusku banku i proširuje zabranu uvoza ruske robe zbog agresije na Ukrajinu, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Japana.

Sredstva Ruske poljoprivredne banke, Moskovske kreditne banke i Beloruske banke za obnovu i razvoj biće zamrznute u okviru novog paketa sankcija.

Plaćanje i transakcije sa ovim bankama biće moguće samo uz odgovarajuće dozvole japanskih vlasti, a nove mere stupaju na snagu od 7. jula.

Japan je ranije uveo nekoliko paketa sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, kojima je na crne liste stavljeno više od 200 ruskih kompanija i organizacija.

07.22 – Zelenski: Naša vojska ne napušta pozicije u Severodonjecku

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da ukrajinska vojska ne napušta svoje pozicije u Severodonjecku, gradu gde se trenutno odvijaju najveće ulične borbe.

– Naši heroji ne odustaju od pozicija u Severodonjecku. U gradu se odigravaju žestoke ulične borbe – rekao je Zelenski, preneo je Rojters.

Kada je reč o širem, industrijskom delu regiona Donbas, gde se nalazi Severodonjeck, Zelenski je rekao da “ukrajinski Donbas stoji čvrsto”.

BONUS VIDEO