Industrija “skemerskih” kol-centara u Ukrajini ostvaruje mogući prihod do milijardu dolara mesečno, dok se broj ljudi angažovanih u ovom sektoru procenjuje na oko 60.000, navodi se u izveštaju organizacije Global Initiative Against Transnational Organized Crime (GI-TOC), koja se bavi istraživanjem transnacionalnog organizovanog kriminala. Autori ocenjuju da je reč o jednoj od najprofitabilnijih grana organizovanog kriminala u zemlji, koja prema pojedinim procenama donosi veću zaradu čak i od trgovine narkoticima.
Izveštaj je zasnovan na razgovorima sa bivšim zaposlenima u kol-centima, predstavnicima finansijskog sektora, poslanicima, pripadnicima policije, novinarima i aktivistima, kao i na analizi javno dostupnih podataka. Prema procenama istraživača, u Ukrajini trenutno funkcioniše oko hiljadu ovakvih centara, pri čemu prosečan mesečno ostvaruje prihod od oko milion dolara, dok najveći mogu da zarade i do tri miliona, prenosi Strana.
Pre početka rata najveći broj prevarnih centara bio je koncentrisan u Kijevu i Dnjepru, ali su se nakon izbijanja sukoba njihove aktivnosti proširile na Odesu, Žitomir, Vinicu, Lavovsku i Zakarpatsku oblast, kao i na druge delove zemlje. Autori navode da pojedini centri rade u poslovnim zgradama u samim centrima gradova, uz visok nivo fizičkog i elektronskog obezbeđenja, kontrolu zaposlenih i ograničen pristup prostorijama.
Nova radna snaga regrutuje se putem društvenih mreža i oglasa za posao, gde se nude pozicije pod nazivima poput menadžera za rad sa klijentima ili čak bariste i frizera. Posebno su na meti mladi između 15 i 28 godina, a pojedini sagovornici tvrde da su među operaterima često i maloletnici. Mnogi kandidati nisu ni svesni da ulaze u kriminalnu mrežu, jer im se posao predstavlja kao trgovina kriptovalutama ili rad u korisničkoj podršci.
Iako se u oglasima obećavaju visoke plate, stvarna primanja su često znatno niža, dok samo mali broj najuspešnijih operatera ostvaruje velike zarade kroz procenat od prevara. Rad je organizovan po strogoj hijerarhiji – početni operateri kontaktiraju potencijalne žrtve, a razgovore sa zainteresovanima preuzimaju iskusniji članovi čiji je zadatak da ih ubede da prebace novac, instaliraju programe za daljinski pristup ili otkriju bankarske podatke. Vlasnici mreža uglavnom ostaju anonimni, što otežava njihovo procesuiranje.
Autori navode da najveći deo tržišta kontroliše nekoliko velikih kriminalnih mreža, od kojih se dve povezuju sa organizovanim kriminalnim grupama iz Dnjepra i organizacijom “Himprom“, koja je ranije bila poznata po proizvodnji sintetičkih narkotika. Prema istraživanju, pojedini centri dnevno obave i do 5.000 poziva, dok uspešna prevara predstavlja tek mali procenat ukupnih kontakata.
Izveštaj ukazuje i na navode o korupciji, prema kojima pojedini centri navodno plaćaju zaštitu predstavnicima policije i tužilaštva, zbog čega se, kako tvrde sagovornici, posle pojedinih racija rad nastavlja već narednog dana. Istraživači razlikuju takozvane „sive“ centre, koji navodno rade bez institucionalne zaštite i uglavnom ciljaju ruske državljane, od “crnih“, koji uz koruptivnu zaštitu varaju građane bez obzira na njihovo državljanstvo. Međutim, podaci iz izveštaja pokazuju da su u periodu 2022–2023. godine samo 10 do 15 odsto žrtava bili državljani Rusije, dok su većinu činili građani Ukrajine i zemalja Evropske unije.
Tokom rata razvijene su i nove prevare, uključujući lažne humanitarne akcije, prodaju nepostojeće vojne opreme, izmišljene programe međunarodne pomoći i prevare usmerene na porodice nestalih ili zarobljenih vojnika. Žrtve su bile i ukrajinske izbeglice u inostranstvu, što ukazuje da se deo aktivnosti već preselio van granica Ukrajine. Prema podacima GI-TOC, žrtve ovih mreža registrovane su u najmanje 29 država.
Istraživači upozoravaju da prevarne mreže sve više koriste veštačku inteligenciju za kloniranje glasova, izradu dipfejk sadržaja, automatsko prevođenje razgovora i falsifikovanje bankarske dokumentacije. Istovremeno, na ilegalnom tržištu dostupni su gotovi paketi koji omogućavaju pokretanje čitave prevare uz relativno mala ulaganja, zbog čega autori procenjuju da bi ovakav oblik kriminala mogao da postane još dostupniji i rasprostranjeniji u narednim godinama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)