Dok se još navikavao na svoju pušku i vojnički umor, Rus po imenu Anton se iznenada našao okružen ukrajinskim snagama, meci su fijukali okolo, a jedan ga je pogodio u ruku.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Bio je to naš prvi okršaj sa neprijateljem, nismo još ni zapucali. Ulovili su nas u zasedu i nismo mogli da se odupremo. Morali smo da se predamo – rekao je Anton, 21-godišnji ruski vojnik u razgovoru za Gardijan.
Antona su 2. marta zarobile ukrajinske snage kod Mikolajiva, kao i još petoricu iz njegove jedinice, dok su se ruske snage borile da osvoje taj strateški važan brodogradilišni grad pokraj Crnog mora.
Anton, koji je tražio da njegovo pravo ime ne bude objavljeno, proveo je 45 dana u ukrajinskom zarobljeništvu. Pušten je sredinom aprila nakon što je Moskva sa Ukrajinom dogovorila razmenu zarobljenika, a za Gardijan je govorio sa ruske teritorije.
Antonova je priča retka prilika da se čuje glas razmenjenih ratnih zarobljenika, s obzirom na to da i Rusija i Ukrajina objavljuju vrlo malo informacija o sudbini stotina zarobljenih Rusa.
Anton, koji dolazi iz malog, zabačenog mesta u Sibiru, kaže kako je otišao u vojsku prošlog decembra, nedugo nakon što je završio srednju školu.
Sada, nakon svega, kaže kako je trebalo da učini sve da izbegne vojsku.
Antonova jedinica je u poslednjim danima decembra najpre prebačena na Krim, gde mu je rečeno da će učestvovati u vojnoj vežbi koja će trajati nedelju dana.
Do tog trenutka, kaže, nije prošao gotovo nikakvu vojnu obuku koja bi ga adekvatno pripremila na totalni rat.
Kako su na Krimu prolazile nedelje, neke njegove kolege iz jedinice počele su da brinu da će biti poslati u rat, što je Anton tada smatrao apsurdnim.
– Mnogi od mladih vojnika nisu mogli ni da zamisle da će ići u rat. O tome su nam rekli u poslednji čas, noć pre invazije. Na sličan su način ruske vlasti tretirale i mene. Poslali su me u Ukrajinu totalno nespremnog – kazao je mladi ruski vojnik.
Antonova ispovest, koja opisuje kako su vojne jedinice držane u neznanju o invaziji, slična je onima koje su se mogle čuti od drugih ruskih vojnika koji su takođe rekli kako nisu znali da idu u rat sve dok nisu prešli ukrajinsku granicu.
Anton kaže da je zarobljen 2. marta i tom prilikom je ranjen. Nedugo zatim ukrajinski vojnici su mu stavili vreću preko glave i prebacili ga u zatvor na nepoznatoj lokaciji.
– Treseš se i na najmanji zvuk. Svaki dan se nadaš da to neće biti tvoj poslednji dan i da te neće ubiti – priseća se Anton.
Kaže kako ga tokom zarobljeništva nisu fizički mučili, ali mentalno jesu.
Tek u aprilu su mu rekli da će zajedno sa grupom ruskih zarobljenika biti razmenjen za ukrajinske vojnike, a to je učinjeno u gradiću Melitopolju.
Tek nekoliko dana nakon što je otpušten iz ruske bolnice osetio je posledice koje je vreme provedeno u zarobljeništvu ostavilo da njegovom telu i umu.
– Tokom zarobljeništva sam blokirao većinu emocija. Pokušavao sam da ne mislim o svom životu. Međutim, sada imam užasne noćne more, jedva da mogu da spavam. Mnogo sam se ugojio – naveo je.
Anton je rekao da su mu vlasti dale oko 2.300 evra kao odštetu za ranjavanje. Prema ruskom vojnom zakonu, vojnici ne primaju nikakvu posebnu naknadu ako su bili zarobljeni, a očekivalo se da će se Anton vratiti u službu nakon što se oporavi od povreda.
Nakon iskustva u Ukrajini, Anton sada traži način da zauvek napusti vojsku.
– Samo želim da se vratim kući, čoveče, to je to. Sve što želim je da odem kući – zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)