Iako je psihoterapija donekle i dalje tabu tema, neosporno je to da postoje ljudi koji se jednostavno ne ustručavaju da pronađu pomoć. To su uglavnom ljudi koji su duže vreme svesni problema koji ih muči i koji smatraju da ne mogu sami da ga reše.
Naravno, psihoterapija ne mora da podrazumeva postojanje velikih problema, već je pomoć moguće potražiti i kako bi osoba uspela lakše da donese odluku, kako bi shvatila šta treba da promeni ili jednostavno da bi dobila savet i razgovarala o temi koja je zanima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prva seansa je možda i najvažnija jer se tada upoznajete sa nekim kome bi trebalo da poverite ono što vas muči. Stvaranje kvalitetnog odnosa između klijenta i psihoterapeuta od presudne je važnosti za uspešnost same terapije.
Ipak, iako vam se može učiniti da vam se psihoterapeut nije dopao “na prvu loptu”, ne bi trebalo da budete ishitreni i da ga odmah promenite jer je svakako potrebno određeno vreme da pronađete zajednički jezik.
Za one koji nikada nisu imali takvu vrstu seanse, može biti vrlo stresno jer prosto ne znaju koja pitanja će im biti postavljena na prvoj seansi, kao i to šta mogu da očekuju.
Prvi razgovor sa terapeutom podrazumeva upoznavanje, a ovo su neka od pitanja koja će vam terapeut najverovatnije postaviti tokom tog susreta.
1. Zašto ste se odlučili na razgovor sa psihoterapeutom
Kako bi vam pomogao da se što lakše “otvorite” i kažete šta vas muči, psihoterapeut će početi sa, na prvi pogled jednostavnim pitanjem, iako ono nimalo nije jednostavno. Svakako da to može biti prvi korak ka otvaranju, iako će biti potreban napor da osobi koju prvi put vidite kažete za svoje probleme.
Naravno, postoje i oni koji nimalo nemaju problem sa otvaranjem pred drugim ljudima i koji će mnogo lakše podneti početnu fazu upoznavanja sa psihoterapeutom.
2. Osnovne informacije poput starosti, zanimanja i podataka o tome sa kim živite
Iako vam se može činiti da ovi podaci nisu važni, oni i te kako mogu imati uticaj na stvaranje kompletne slike o vama u glavi psihoterapeuta. Takođe, nije isto kada se terapeutu javlja osoba koja je u periodu adolescencije ili ona koja je, na primer, u klimaksu. U zavisnosti od godina i vašeg problema, psihoterapeut može koristiti različite pristupe.
Poznato je da se osobe u periodu adolescencije često suočavaju sa anksioznošću kao posledicu prelaska iz faze deteta u odraslu osobu. To je period koji sa sobom nosi znatne promene: od završetka škole i pronalaska prvog posla, pa sve do odlaska od roditelja i započinjanja samostalnog života.
Neki kroz ove promene prođu nezapaženo, dok se kod drugih mogu javiti poteškoće koje zahtevaju pomoć stručnjaka. Takođe, podaci o tome sa kim živite i kakav je vaš odnos sa ukućanima, mogu u velikoj meri doprineti otkrivanju uzroka vašeg problema.
3. Povratak na detinjstvo
Mnogi psihički problemi, poput anksioznosti i depresije, sežu još iz detinjstva. Traume koje doživljavamo, poteškoće sa kojima ne umemo da se suočimo dok smo deca, kreiraju nas kao odrasle osobe.
To se dešava jer često kao deca nismo uspeli da razvijemo određene mehanizme koje treba da upotrebimo u određenim situacijama kako bismo se zaštitili.
Kratak osvrt na vaše detinjstvo stvoriće potpuniju sliku o vašem životu i o tome šta je mogao da bude odlučujući faktor koji je doveo da toga da ste, na primer, danas anksiozni. Tokom razgovora o vašem detinjstvu, neosporno je da ćete najverovatnije spomenuti roditelje, ali i druge ukućane, kao i odnose sa njima, pa ćete možda i sami postati svesniji stvari koje treba da promenite.
Iako je možda potrebno vreme da osoba odluči da započne psihoterapiju, u određenim situacijama je neophodno potražiti pomoć. Svakako da terapiju možete prekinuti kad god vi smatrate da je potrebno, ali kroz čitav taj proces možete da naučite mnoge stvari poput tehnika koje će vam koristiti da postanete svesniji svojih emocija i da se izborite sa njima u situacijama koje to zahtevaju.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)