Rani odnosi u porodici smatraju se jednim od ključnih faktora za razvoj emocionalno stabilnih i psihički zdravih pojedinaca.
Upravo zbog toga stručnjaci često upozoravaju da način na koji roditelji vaspitavaju decu može da ima dugoročne posledice na njihovo ponašanje, samopouzdanje i odnose u odraslom dobu.
Psiholog Ronald E. Riđio, u tekstu objavljenom na “Psychology Today”, je otkrila četiri obrasca roditeljstva koji mogu da utiču negativno na razvoj deteta i da ne doprinose njegovom zdravom odrastanju.
Kazneno roditeljstvo i stalni osećaj straha
Prvi obrazac odnosi se na kazneno ili autoritarno roditeljstvo, koje karakteriše stroga kontrola, rigidna pravila i dominacija roditelja nad detetom.
U takvom pristupu posebno je naglašena upotreba kazne, koja se ne smatra efikasnom obrazovnom strategijom i može da izazove psihičke poteškoće kod deteta. Deca u ovakvom okruženju mogu da razviju negativne emocije poput straha, besa i krivice.
Stručnjaci upozoravaju da život u stalnom strahu od kazne ili posledica može da izazove stres i dugoročne psihološke probleme, koji se mogu preneti i u kasniji život.
Helikoptersko roditeljstvo i gubitak samostalnosti
Drugi obrazac poznat je kao helikoptersko roditeljstvo, a odnosi se na roditelje koji konstantno nadgledaju dete i donose odluke umesto njega.
Ovakav pristup može da utiče na to da dete ne razvije sposobnost samostalnog odlučivanja i snalaženja u različitim situacijama. Roditelji koji preterano štite dete često, iako u najboljoj nameri, ograničavaju njegovu autonomiju.
Brojne studije su pokazale da ovakav stil vaspitanja može da utiče na smanjen razvoj liderskih sposobnosti, kao i na niže samopoštovanje i preteranu zavisnost od roditelja.
Nemarno roditeljstvo i nedostatak granica
Treći obrazac je nemarno ili previše popustljivo roditeljstvo, gde se deci često dozvoljava da rade gotovo sve što žele, bez jasnih pravila i strukture.
U takvom okruženju roditelji ne postavljaju granice i često prepuštaju decu televiziji, internetu ili drugim sadržajima bez kontrole. Ovakav pristup može da utiče na razvoj loše samokontrole i slabijih komunikacijskih veština.
Deca koja odrastaju bez jasnih pravila i kojima se retko kaže “ne” mogu da razviju osećaj da im sve pripada, kao i slabiju sposobnost samoregulacije.
Nedosledno roditeljstvo i nesigurnost
Četvrti obrazac odnosi se na nedosledno roditeljstvo, gde roditelji menjaju svoj pristup u zavisnosti od situacije. U jednom trenutku su podržavajući i blagi, a u drugom hladni i distancirani.
Takve promene mogu da utiču na to da dete razvije osećaj nesigurnosti i pojačanu zabrinutost. Nedosledni signali koje dete dobija mogu da izazovu konfuziju u razumevanju odnosa i očekivanja.
Stručnjaci upozoravaju da deca koja odrastaju u ovakvom okruženju često kasnije u životu ponavljaju sličan obrazac ponašanja u odnosima sa drugim ljudima, oscilirajući između bliskosti i distanciranosti.
Koji je zdrav pristup roditeljstvu
Stručnjaci ističu da se kao zlatni standard izdvaja autoritativno roditeljstvo, koje kombinuje postavljanje jasnih granica i podsticanje samostalnosti.
U ovom pristupu disciplina postoji, ali je takva da dete ima osećaj podrške, a ne kažnjavanja. Vremenom se detetu omogućava sve veća autonomija, što može da utiče na razvoj samokontrole, samopouzdanja i zdravih socijalnih veština.
Ovakav balans između pravila i podrške može da ima pozitivan uticaj na emocionalni razvoj deteta i njegovu sposobnost da se kasnije uspešno snalazi u društvenim odnosima.
Komentari (0)