Profesor ekonomije i naučni istraživač iz oblasti ekonomskih nauka, zaposlen na Univerzitetu Azurna obala u Nici Srđan Redžepagić govorio je za Objektiv.rs o napretku Srbije i ekonomskoj situaciji.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji se u poslednjih deset godina drastično smanjila stopa nezaposlenosti, širom zemlje se grade putevi, fabrike, bolnice… Naš sagovornik je takođe napomenuo da se identitet i ugled Srbije u svetu povratio od kako je na vlasti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sa Vaše tačke gledišta kakva je ekonomija sad u Srbiji u odnosu na pre 10 godina?
– Najkraće rečeno – veliki progres i uspon srpske ekonomije u poslednjih 10 godina. U poređenju sa ekonomijom koju smo imali pre 10 godina i danas, očigledno je da je zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću Srbija veoma napredovala. Gradnja puteva, razvoj infrastrukture, izgradnja bolnica su samo deo onoga što su više nego uspešno radili u Srbiji poslednjih desetak godina. Ne treba nikako zanemariti investicije. Kompanije iz Evropske Unije zaslužne su za gotovo 70 odsto svih stranih direktnih investicija u Srbiji u poslednjoj deceniji.
Tome treba dodati i značaj kineskih, ruskih i ostalih investicija koje su u značajnoj meri uticale na kreiranje slike naše ekonomije koju danas imamo i vidimo svi stručni i dobronamerni ljudi u zemlji i svetu. Vredno je napomenuti da je 2021. godina prva godina u kojoj evropske ekonomije nisu najveći investitor u Srbiji i prvi put su to kineske kompanije, koje su i najveći izvoznici iz Srbije.
Ono što posebno želim da naglasim jeste činjenica da biti Srbin pre dvadesetak godina (kada sam došao u Francusku) i danas nije isto – tada smo smatrani kao građani “drugog reda” i “vezivani” smo za istorijsku sliku iz devedesetih godina koja je pratila svakog Srbina. Mišljenja sam da je najveći uspeh koji je napravio predsednik Vučić, činjenica da je drastično smanjio nezaposlenost u zemlji i povratio ugled Srbije u svetu te je sada naša slika (zemlje, ekonomije, privrede, infrastrukture, i svega ostalog) u potpunosti drugačija – neuporedivo bolja. Sada nas u Evropi i svetu ljudi cene, uvažavaju, poštuju. Naš identitet i ugled Srbije u svetu se povratio! To je veoma bitno, po mom mišljenju je najznačajnije.
U prilog ovome govore i činjenice da je predsednik Vučić dobio najviše odlikovanje kneževine Monako, time što mu je Knez Albert uručio orden Velikog krsta reda Svetog Šarla, ali i odlikovanje ordenom Aleksandra Nevskog kojim ga je Predsednik Putin odlikovao. Pored toga, veliko poštovanje prema Srbiji, srpskom narodu i predsedniku Vučiću je i činjenica da se tokom posete Srbiji 2019. godine predsednik Makron obratio i održao desetominutni govor na Kalemegdanu na našem sprskom jeziku. To ukazuje na veliko poštovanje prema Srbiji, upravo kako sam prethodno naveo.
Zbog svega ovoga, jasno sam opredeljen da se u narednom periodu angažujem lično i doprinesem svojim znanjem, iskustvom i radom, ali i ugledom koji posedujem, daljem napretku Srbije. Lično sam ubeđen da mogu u mnogome doprineti još boljem napretku Srbije, iako sam stekao znanja i veštine u Evropi, posebno u Francuskoj.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Posmatrajući sa ekonomske strane, u kojoj oblasti je Srbija najviše napredovala unazad 10 godina?
– Rekao bih da je to infrastruktura. Ono što je napravljeno poslednjih nekoliko godina je veoma bitno, a takođe je bitna i činjenica da infrastruktura dovodi investitore. Zato smatram da je od ključnog značaja imati infrastrukturu kako bismo imali nove investicije, rast ekonomije, a time zagarantovan i veći životni standard. To je, po mom mišljenju, ključ napretka Srbije. Ekipa ljudi na čelu sa predsednikom Vučićem je uspela u tome. Rezultati su jasno vidljivi.
Infrastruktura je važna ne samo zbog stope ekonomskog rasta zemlje već i zato što to dovodi nove investitore. Širom Srbije, svi jasno mogu da vide kako su nikle nove fabrike, bolnice, i napravljeni su novi putevi. Takođe je rađeno i na obnovi pojedinih objekata, a kao jedan od najznačajnijih, izdvaja se, po mom mišljenju, beogradski metro, koji će doprineti još većem uspehu, ne samo u prestonici, već celoj zemlji. Sve u svemu, ukratko, gledajući sve šta je urađeno i šta se vredno radi i danas, jasno je da idemo u najboljem mogućem pravcu.
Po Vašem mišljenju, u koje sfere bi trebalo Srbija da ulaže?
– Što se tiče ulaganja, mišljenja sam da se poslednjih godina radi veoma pametno na realizaciji mnogih projekata koji doprinose ekonomskom napretku Srbije i jasno je vidljiv ekonomski rast naše privrede. Očigledno da ako je zemlja ekonomski stabilna, to otvara mogućnosti za uzimanje novih kredita koje nije dobro odbijati (treba uzimati kredite svakako) ako imate jaku ekonomiju, jer to stvara prostor za nova ulaganja. Ulagati u infrastrukturu je ključ svega. Gradimo, obnavljamo, vidljivi su rezultati. Jasno se vidi gde smo bili pre desetak godina, a gde smo danas. Ovo je neverovatno i za svaku pohvalu.
Na sve ovo, ja kao profesor ekonomije, gledam veoma realno uzimajući u obzir sve činjenice i rezultate. Možemo ulagati u sve one oblasti koje će nam doneti više i bolje, veću stopu rasta: infrastrukturu pre svega, a zatim i poljoprivreda, turizam, trgovinu, ugostiteljstvo. Posebno bih naglasio značaj ulaganja u nauku i obrazovanje, koje su pokretači dugoročnog razvoja zemlje. Od posebnog je značaja ulaganje u zdravstvo, što je takođe rađeno ovih poslednjih godina. Zdravstvo nam je veoma bitno što je posebno došlo do izražaja tokom pandemije. To su osnovni elementi koji predstavljaju ključ i uspeh napretka Srbije.
Kako se Srbija snašla tokom pandemije?
– Srbija se jako dobro snašla tokom pandemije. U samom početku smo prepoznali problem i Vlada je reagovala na najbolji mogući način. Po mom mišljenju, od ključnog značaja su dobri odnosi koje je gradio i izgradio predsednik Vučić sa liderima zemalja Zapada i Istoka. Srbija je bila jedina, a sigurno prva zemlja u svetu, koja je u vreme najtežih momenata pandemije imala vakcine svih proizvođača: Sputnjik V, Fajzer/Biontek, Sinofarm, AstraZeneka, Moderna.
Obezbeđeno je, pre svega zahvaljujući dobroj politici i uloženim naporima Vlade, da naš narod ima na raspolaganju takoreći sve vakcine i to je za svako poštovanje. Obezbeđen je i značajan broj medicinskih sredstava, kao i maski, rukavica, ali i veliki broj respiratora. Sve to je uticalo da se spasu naši ljudi. Posebno bih istakao značaj (a pre svega roka u kome su izgrađene) novih bolnica, koje su bile na raspolaganju novim pacijentima kada je virus krenuo da se širi velikom brzinom i zaražavao veliki broj ljudi. Problem je što, nažalost, nije dovoljan broj vakcinisanih osoba u Srbiji.
Kako komentarišete davanje državne pomoći tokom pandemije? Da li to govori koliko je stabilna ekonomija naše zemlje, s obzirom na to da je naša država u prilici da novčano pomaže penzionerima, mladima i svim stanovnicima?
– Ekonomski gledano, Srbija je zemlja koja je postavila ekonomske mere koje su pomogle da privreda nastavi da funkcioniše i tokom najtežih momenata pandemije. To ukazuje na snagu naše ekonomije, ali i na opredeljenje da se pomogne ljudima kada je najteže. To nije bio slučaj u mnogim drugim zemljama sveta. Zato treba pohvaliti i zahvaliti ljudima koji su tome doprineli.
Mislim da smo jako dobro odreagovali kao država, da je Vlada donela jasne mere koje su pomogle kako privredi tako i stanovništvu da se bori (i izbori u značajnoj meri) sa ovim opakim virusom. Ove državne pomoći tokom pandemije su svakako pomogle velikom delu naših sugrađana. To nam ukazuje koliko je stabilna ekonomija naše zemlje.
S obzirom na to da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, koliko je rada i truda bilo potrebno uložiti?
U prvom kvartalu 2020. godine, Srbija je bila najbrže rastuća ekonomija Evrope, prema Evrostatu. Posebno bih naglasio situaciju i činjenice poredivši šta je Srbija imala pre sedam godina i one koje, zahvaljujući reformama koje su u međuvremenu sprovedene, imamo danas.
Jedan od elemenata je činjenica da je 2014. godine javni dug Srbije bio 79 odsto BDP-a, nezaposlenost skoro 27 odsto, pad ekonomije od minus 3,6 odsto, uz veoma nizak nivo stranih investicija. U Srbiji današnje brojke potvrđuju da je Srbija uspela u reformama i poslednji rezultati pokazuju na rast od 7,5 odsto, što nas svrstava u najbrže rastuću evropsku ekonomiju.
Nezaposlenost je danas ispod osam odsto, javni dug je u granicama Mastrihta, a nivo deviznih i zlatnih rezervi je najviši u našoj novijoj istoriji. Takođe, ne treba zaboraviti da je u 2020. godini Srbija privukla preko 60 odsto svih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana. Vlada Srbije je novac dobijen fiskalnom konsolidacijom preusmerila u vraćanje najnepovoljnijih uzetih kredita, podsticanje stranih investicija i infrastrukturu. Posebno mi je značajno pomenuti da smo pre samo pet godina imali doprinos poljoprivrede BDP-u Srbije oko 8 odsto, a danas je to skoro 10 odsto, dok je doprinos IT sektora BDP-u Srbije pre pet godina bio ispod jedan odsto, a sada je preko pet odsto.
Želeo bih da navedem i neke činjenice u vezi sa prosvetom i obrazovanjem, gde je jasno vidljivo da je Srbija poslednjih godina preduzela i velike reforme u ovoj oblasti i da je prva zemlja u regionu koja je uvela obaveznu informatiku od najnižih razreda osnovne škole, pri čemu je uvedeno dualno obrazovanje u srednjim školama, a od nedavno i na fakultetima širom Srbije. Sve ovo ukazuje da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi i očigledno je da je bilo neophodno uložiti mnogo rada i truda, ali i pameti i znanja, da bismo došli do ove visoke tačke u kojoj se danas nalazimo.
Svet se suočio sa krizom zbog gasa. Predsednik Vučić uspeo je da obezbedi odličnu cenu gasa za Srbiju. Koliko je to značajno za srpsku ekonomiju?
– Cena gasa je veoma značajna za srpsku ekonomiju. Generalno posmatrano, svako poskupljenje gasa uvek stavlja u prvi plan izvore i pravce snabdevanja ovim energentom, kao i sam sistem prodaje. Uopšteno, cena energenata je veoma značajna za svaku ekonomiju. Treba imati u vidu da kako se povećavaju cene energenata, gasa pre svega, to utiče na direktan rast cena proizvodnje te se na kraju odražava na konačnu cenu proizvoda koju građani plaćaju i to utiče na njihov standard.
Poskupljenje gasa utiče sve više na celokupnu ekonomiju, izaziva inflaciju i može ostaviti posledice na svaku zemlju. Predsednik Vučić je i na tom polju postigao veliki uspeh. Zahvaljujući jako dobrim odnosima sa predsednikom Putinom, obezbedio je cenu gasa koju nemaju druge zemlje. Time je uspeo da napravi veliku uštedu za Srbiju, sa svim pozitivnim posledicama.
Da li će i kako kriza u Ukrajini uticati na Srbiju?
– Kada je u pitanju ukrajinska kriza, najbitnije je, po mom mišljenju, spustiti tenzije i dati šansu diplomatiji. Očigledno je da kriza između Rusije i Ukrajine može uticati na Srbiju, pre svega u oblasti energetske bezbednosti, cena energenata, globalnog tržišta hrane.
Problem nam može predstavljati činjenica da imamo i gradimo dobre odnose kako sa Rusijom tako i sa Zapadom. Ne očekujem lak period za nas, ali verujem u mudrost predsednika Vučića i u ovoj komplikovanoj situaciji.
Kako je Francuska reagovala na pandemiju, koje su ekonomske mere primenjivali kako bi pomogli stanovništvu?
Francuska je takođe reagovala na pandemiju, ali je za nju bio veliki problem vakcina, maski, medicinskog materijala na početku pandemije. Deluje da je Srbija spremnija dočekala pandemiju. U Francuskoj je vakcinacija išla progresivno, od najstarijih građana ka mlađima, počevši sa vakcinacijom tri meseca nakon Srbije.
Francuska je primenjivala mere pomoći privredi i zaposlenima u onim delatnostima koje su najviše bile pogođene pandemijom (ugostiteljstvo, turizam, usluge). Mogu reći da je Srbija delovala brže i obuhvatila širu lepezu stanovništva – od penzionera do omladine.
U Francuskoj su bili protesti. Kako se Vlada nosila sa njima?
Tako je, u Francuskoj su bili protesti, uglavnom antivakseri. Vlada se nosila sa njima boreći se svim merama neophodnim za suzbijanje širenja pandemije u takvim situacijama gde se okupljao veliki broj građana. Pratio sam da su i u Srbiji bili protesti, ali za razliku od Francuske naša policija nije reagovala, te je sve prošlo. Ja sam protivnik toga da se problemi rešavaju na ulicama, okupljanjima i protestima. Za sve vrste problema, moguće je voditi dijalog i naći najbolje moguće rešenje, ukoliko su ljudi razumni. Protesti ne vode ničemu, konfrontacije treba izbegavati i rešavati sve mirnim putem i dijalogom. Našalost, to nije uvek moguće. Samo su rezultati oni koji ostaju i uvek će ostati zapamćeni.
Impresivna karijera
Srđan Redžepagić rođen je 1978. godine u Beogradu. Diplomske studije, upisane 1997. godine, završio je 2001. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je na Fakultetu za pravo, političke nauke, ekonomiju i menadžment Univerziteta Nica – Sofija Antipolis u Francuskoj. Na istom fakultetu je 2007. godine, odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Poređenja ekonomskih politika i troškovi integracije zemalja Istočne Evrope kandidata za pristupanje Evropskoj uniji”.
Kao krunu svog uspeha smatra 2010. godinu, kada je odbranio i stekao “habilitaciju za istraživanje”, čime je stekao pravo mentorstva doktorantima i rukovođenja doktorskim studijama na nivou Republike Francuske i zemalja Evropske Unije. Bio je stipendista Vlade Republike Francuske.
U Nici živi od 2001. godine, ali sa dosta prekida jer je dolazio u Srbiju, gde je imao duže boravke i jedno vreme bio pomoćnik direktora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
Od pre tri godine je direktor Balkanskog instituta za nauku i inovacije državnog Univerziteta Azurne obale. Takođe je i gostujući profesor na Međunarodnom univezitetu u Monaku.
Piše: Ivana Vlajković
BONUS VIDEO:
Komentari (0)