Ni tokom ovih praznika nije bilo mira između Rusije i NATO-a. Sve se vrti oko ulaska Ukrajine u NATO, mogućem ratu, ali razgovori u okviru Saveta NATO-Rusija mogli bi da budu već 12. januara 2022. (prvi takav sastanak od leta 2019. godine), rekao je Jens Stoltenberg, šef Severnoatlantskog saveza.
A portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da se „Moskva priprema za direktan dijalog sa NATO-om o predlozima koji se tiču ruske bezbednosti“. Moskva ne odustaje od dobijanja, kako je rekao predsednik Vladimir Putin, „pisanih i zakonskih garancija“ od SAD da se NATO neće širiti na Ukrajinu i da žele da (za sada) sve to reše „pregovorima i diplomatijom“.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ukoliko ne bude zadovoljavajućeg rešenja, rekao je ruski predsednik, „naš odgovor na ovo može biti raznovrstan i raznolik“ i zavisiće, upozorio je Putin, od saveta i preporuka njegovih vojnih stručnjaka.
Da su Rusi podigli letsvicu na najviši nivo svedoči izjava Putinovog portparola Dmitrija Peskova da je „proširenje NATO-a na zemlje poput Ukrajine i drugih zemalja bivšeg SSSR-a praktično pitanje života i smrt za Rusiju.“
Požalio se da Vašington uopšte ne uzima u obzir i blagonaklono tretira ruske argumente i protivljenja, već „gura na svoju ruku“ dovodeći Rusiju u nezgodnu i opasnu situaciju, ali i poigravanje sa bezbednošću Evrope.
Moskovski list Кomersant navodi koje predloge će Moskva staviti na sto, osim pismenih garancija da Ukrajina neće ući u NATO, postoji i zahtev da SAD povuku svoje nuklearno oružje iz Evrope i najintrigantniji – da se snage NATO-a u Evropi “povuku na pozicije iz 1997. godine”.
Dakle, dve godine pre četvrtog proširenja NATO-a, odnosno pristupanja Češke, Poljske i Mađarske 1999. godine, što znači da mora da se povuče iz cele istočne Evrope, što izaziva zaprepašćenje u Poljskoj i baltičkim državama.
Na taj prvi sastanak Rusi verovatno idu sa maksimalnim zahtevima, da raščiste teren i krenu sa kompromisom i „trgovinom“. Teško je poverovati da će Zapad poslušati njihove zahteve.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je pre neki dan da se o nekim stvarima svakako može razgovarati, ali ne o svim, a posebno, kako je rekla nova nemačka sekretarka odbrane Кristin Lambreht, „Rusija neće određivati politiku i strategiju NATO-a i Zapada.”
Majka svih pregovaračkih pozicija Rusije sa NATO je zapravo Ukrajina i to je svakako nešto od čega Кremlj neće odustati ni po koju cenu, a o ostalom se već može razgovarati, prepuštati, natezati, kalkulisati i odlagati.
Rusija je tu bila veoma odlučna, ali je i dobila odgovor da ne može da odredi prioritete Zapada. Ali, u Moskvi priželjkuju “nejedinstvo” EU oko Ukrajine, jasno stavljaju do znanja da je za njih „biti ili ne biti“, a imaju i energetsku i gasnu krizu u Evropi kao važne argumente u pregovorima.
Oni se nadaju – a to se provlači kroz režimska medijska tumačenja – da su za Evropu važniji dobri odnosi sa Rusijom od „sudbine Ukrajine“ i da se neće igrati vatrom – mogućem ratu koji bi destabilizovao i ugrozio Evropu, ili dozvolio Evropljanima da zamrznuti zbog nedostatka gasa, zbog “nekih tamo” zemalja na krajnjem istoku kontinenta od kojih nemaju mnogo koristi.
Čim odzvoni početak Nove 2022. godine, Nemačka i Rusija počinju pregovore o Ukrajini. Savetnik nemačkog kancelara Olafa Šolca, Jens Plotner, sastaće se sa Putinovim ličnim i specijalnim izaslanikom za Ukrajinu Dmitrijem Кozakom kako bi ispitali Donbas i odnose Кijeva i Moskve.
Nova godina počinje, dakle, veoma uzbudljivo, ali napetosti neće izostati, jer je teško poverovati da se „ukrajinski čvor” može rešiti već na prvom susretu, iako je Rusija objavila da je 10 hiljada vojnika iz ukrajinske granice nakon manevara vraćeno u svoje kasarne u unutrašnjost, verovatno u znak dobre volje, iako ih ima još nešto manje od 100.000.
Zveckanje oružjem će se nastaviti, ali i napetost oko toga ko će koga nadigrati, a Ukrajina će sa nestrpljenjem čekati ishod.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)