Srpskog košarkaša Ivana Paunića, nekada i reprezentativca naše zemlje, ali i prvotimca Partizana pogodila je vest o smrti Stevana Jelovca, koji je prerano umro u 32. godini.
– Bili smo zajedno u reprezentaciji. Stevan je predobar momak, nasmejan, nije imao nikakvih zdravstvenih problema. Znam da je imao moždani udar i da su ga prebacili u Srbiju, nažalost nije izdržao. Tuga, kada se tako nešto desi onda drugačije gledate na život. Zdravlje je najvažnije – žali Paunić za reprezentativnim kolegom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Osvrnuo se malo na svoj odnos sa reprezentacijom u razgovoru za Novosti.
– Uvek sam bio tu za reprezentaciju. Mnogo mi je značio i poziv od Saleta. Sa Đorđevićem se čujem i dan-danas, imamo odličan odnos. Duda? Poseban čovek u mom životu. Suludo je da ja pričam o njegovim trenerskim kvalitetima, najveći. Veliki čovek, veliki trener. Mnogo nas je naučio, ne samo na terenu, već i ponašanju izvan terena, da budemo bolji ljudi. Imao je i veliku hrabrost te 2009. godine, kada je poveo nas klince sa Univerzijade na EP. Čuli smo se 20 dana pred njegovu smrt, bio je veoma loše, nije mogao ni sam do kupatila. Pozvao sam ga na otvaranje terena u Grockoj, koji nosi moje ime. Nije imao snage da dođe, bio je ponosan na mene, poželeo mi puno sreće. Dve nedelje je prošlo od toga, kada sam pročitao da je umro. Tužan trenutak, odlazak takve veličine.
Klupska karijera uvek borbenog beka posuta je trnjem. Bilo je i lepih momenata, ali i onih manje. Ipak, Paunić na sve gleda sa vedrije strane.
– Kad gledamo život s druge strane i ovo što se desilo Jelovcu, najvažniji su život i zdravlje. Jedan dan ti promeni sve. Mogao sam još da napravim u karijeri. Bilo je da sam na vrhu, pa dole, u zavisnosti gde igraš. Najlepše mi je bilo u Španiji, Madrid prelep grad, vreme odlično, igram dobro, imam podršku trenera. Bio sam i drugi najbolji trojkaš ACB lige.
Nikada se nije bojao izazova, ni da čuva najboljeg protivničkog beka ni da se baci u publiku za loptom ni da prihvati nepoznato. Da prelepu Španiju zameni sa Turskom koja će mu promeniti život.
– Stigla je ponuda Tofaša 2017. da zamenim Tonija Krokera. Orhun Ene, trener, klub odličan, tek ušli u Prvu ligu, sezonu pre sa Vasom Micićem napravili dobar rezultat. Krenuo sam da igram dobro, plasirali smo se u finale Kupa i finale plej-ofa. Baš pred finalne mečeve sa Fenerbahčeom u proleće 2018. se povredim na treningu. Odmah sam uradio magnetnu rezonancu i ispostavilo se da imam parcijalnu rupturu ligamenta. Morao sam na operaciju u Istanbulu.
Od tog trenutka kreće borba na život i smrt proslavljenog košarkaša.
– Tri meseca sam imao konstantno temperaturu, povišenu sedimentaciju, CRP i ležao u bolnici. Kada su mi uradili operaciju dobio sam sepsu i borili su mi se za život, bukvalno su mi jedva spasili nogu. Doktor koji me je poslednji operisao kaže da sam dan zakasnio ostao bih bez noge, a pitanje i da li bih preživeo. Čim sam se probudio iz anestezije pitao sam da li će mi ostati noga. Svaki put me taj doktor zove za Novu godinu, čestita i podseti da taj dan treba da slavim. Od tada drugačije gledam na život.
Pobedio je u najvažnijoj utakmici, ne samo da je pobedio, već se još jači vratio na teren, preko Irana i kratkog boravka u Beogradu, Srbin se obreo u jednom od najlepših mesta za igranje košarke, Krasnodaru.
– Sa mojim oporavkom se poklopila i korona. Otišao sam u Iran, divna zemlja, odmah sam počeo da igram. Ubacio sam na prvom meču 27 poena. Bilo mi je lepo, povratio sam samopouzdanje. Stigao je poziv i od Pašutina (trener Lokomotive) koji me je hteo i ranije. Bilo je da dođem na probni period da vide u kakvom sam stanju. Brzo smo se dogovorili, oni su bili oduševljeni sa mnom, a ja sa njima. Lokomotiva je fenomenalan klub, odlično organizovan sa velikim budžetom. Imamo sjajnu ekipu, guramo odlično u Evropi, još kad nam se vrati Alen Vilijams. Potpisali smo NBA šampiona Kvina Kuka, tu su Erik Mekolum, Stenton Kid, DŽonatan Motli, Greg Vitington, Darius Tomspon. Fenomenalan tim, koji će sa povratkom Vilijamsa biti mnogo jači.
Ispratio je i reprezentativnu akciju, povratak Svetislava Pešića na klupu Srbije.
– Pešić je veliki trener, najbolje što je Srbija imala. Teško je sa jednim treningom napraviti nešto, većina igrača se prvi pug srela sa selektorom. Zato i ne treba uzimati ovaj poraz od Belgije kao neko merilo. Te manje reprezentacije su mnogo uigranije, a mi smo se jedva skupili. Kada budu tu Bogdan i ostali momci opet će Srbija biti moćna, nema dileme.
Bonus video:
Komentari (0)