Čuveni konceptualni umetnici Marina Abramović i Frank Uve Lajsipen, poznatiji kao Ulaj, bili su dugogodišnji saradnici, ali i životni saputnici. Otkako su se upoznali, pa sve do njihovog rastanka izveli su niz zajedničkih projekata, a smrt čuvenog umetnika početkom prošle godine ostavila je veliku prazninu u Marininom srcu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Marina i Ulaj prvi put sui se sreli 1975. godine, a ubrzo nakon toga otpočeli su zajednički život. Više od deset godina živeli su u Citroënovom kombiju, a vremenom su se sve više povezivali – što kroz emocije, što kroz umetničko stvaralaštvo.
– Neki parovi kada počnu da žive zajedno kupuju lonce i tiganje. Ulaj i ja smo počeli da planiramo kako da zajednički stvaramo umetnost – objasnila je Marina jednom prilikom.
Njihovi performansi najčešće su predstavljali istraživanje granica između dvoje ljudi, a u njima su se ljubili, udarali, vrištali jedno drugom u lice, preplitali kose u zajedničke pletenice, nepomičnmo sedeli u tišini zureći jedno u drugo…
Ipak, nakon dugog niza godina ove, po mnogo čemu neobične ljubavi, u aprilu 1988. godine Marina i Ulaj rešili su da stave tačku na vezu. Međutim, baš kao što je to bila čitava njihova ljubavna priča, i sam raskid predstavljao je svojevrstan performans. Naime, Marina i Ulaj odlučili su da kraj njihovog odnosa obeleže performansom koji su nazvali Šetnja Kineskim zidom. Njihov “raskid” tako je trajao puna tri meseca – krenuli su sa suprotnih ih strana 6 hiljada kilometara dugog Kineskog zida da bi se na kraju sreli na sredini.
Marina se ovog putovanja priseća kao neverovatnog fizičkog i duhovnog iskustva. Performans, koji je prvobitno bio drugačije zamišljen i trebalo je da nosi naziv Ljubavnici, planirali su godinama, a ideja je bila da idu jedno ka drugom sa suprotnih krajeva zida i da se, kad se konačno susretnu, odmah venčaju. Ipak, budući da je bilo potrebno punih osam godina da od kineskih vlasti dobiju dozvolu za izvođenje performansa, do trenutka kad su se okolnosti za put stekle, veza se raspala.
Za Kineski zid su se odlučili jer je to jedina građevina vidljiva iz svemira, a kako je istakla, osećala se kao da joj se tokom ovog putovanja čitavo telo menja.
– Trebalo je da to bude velika romantična ideja, i za nas je bila moćna. Zid je meteorološka konstrukcija koja predstavlja Mlečni put na Zemlji. Energija koju osetite iz njega činila nam se savršenom da (od nje) načinimo umetničko delo. I bila je – bilo je bolno, bilo je teško, ali učinilo je da se stopim sa pejzažom. Nismo želeli da odustanemo. Želeli smo da prepešačimo zid, ali znali smo da moramo da se raziđemo – rekla je Marina jednom prilikom govoreći o ovom performansu, a potom otkrila i kako se osećala nakon tri meseca duge šetnje.
– Prvo sam bila ljuta, potom tužna, a onda sam zaplakala.
Tu, na zidu, zagrlili su se i pozdravili, a ponovo su se sreli tek 2010. godine na Marininoj izložbi “Artist is present” koja se održala u njujorškom Muzeju moderne umetnosti.
Nakon toga navodno su planirali da se ujedine i napišu memoare u kojima su želeli da objave brojne detalje iz njihove veze koja je trajala 12 godina.
– Dok smo razgovarali, setio sam se da postoji jedna stvar koju nismo zajedno učinili, a to su memoari. Možda ćemo se sastati u avgustu na 10 dana ili dve nedelje kako bismo zajedno radili na rukopisu. Imamo mnogo neverovatnih priča o kojima većina ljudi ne zna, a smatram da zaslužuju pažnju – rekao je tom prilikom umetnik.
Ipak, ove planove nikada nisu uspeli da ostvare. Uticajni konceptualni umetnik preminuo je 2020. godine u Ljubljani posle duge i teške bolesti. Imao je 77 godina, a Marina je njegovu smrt teško prihvatila.
– Sa velikom tugom sam primila vest o smrti mog prijatelja i bivšeg partnera Ulaja. Bio je izuzetan umetnik i ljudsko biće, i duboko će nam nedostajati. Na ovaj dan, utehu pruža činjenica da će njegova umetnost i zaostavština živeti večno – napisala je Marina tada na društvenim mrežama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)