Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje skupu u Busijama, na kom se obeležava Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji “Oluja” 1995. godine. Predsednik je između ostalog pričao i o stradanju Ljubana Jednaka.
“Drugačije, ni sebi, ni bilo kome drugom ne mogu da objasnim ono što se dogodilo Ljubanu Jednaku, Srbinu iz Gline.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Čoveku koji je, krajem jula, početkom avgusta 1941. godine, bio jedan od gotovo dve hiljade Srba naguranih u glinsku crkvu.
Čoveku koji je bio učesnik, bolje reći, objekt, đavolskog cerimonijala tokom kojeg su, na svetom tlu, ustaše ljude najpre klale, a onda terale da pevaju.
Čoveku koji je uspeo da legne među već zaklane, kako i sam ne bi bio zaklan, koji je ležao u krvi, preko kojeg su bacali zaklane, da bi on da sve njih, pa i njega, ubacili u kamione, i zatim, iz kamiona, u jamu.
Jedini preživeli masakra u glinskoj crkvi, epskog u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti, posle rata je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada mu je jedan komšija rekao: “Bježi Ljubane, tebi će kožu sa leđa da oderu, jer si živ ostao”.
I Ljuban je ostavio dve kuće, sve što je imao, ušao u traktor i sa ženom i ćerkom postao deo ogromne kolone, u četiri reda, koja je gonjena ka Srbiji.
Dve godine kasnije, u Srbiji, Ljuban Jednak je umro. I Srbija je to prećutala.
I dan danas, sramota me je zbog toga. Sramota me je one Srbije, pune velikih reči, a koja jedno malo delo nije umela da uradi. Da kaže, sebi, i svetu, da je umro LJuban Jednak, svedok dva pogroma, dvostruka žrtva iste sumanute politike krvi i tla, i da tog junaka, tog tihog heroja, koji, ni posle svega, za mržnju nije znao, sahrani onako kako dolikuje, ljudski, uz sve počasti, a i to bi, verujte mi, bilo malo.
Naš identitet je tada sahranjen sa njim, i to po ko zna koji put, našim besramnim zaboravom.
Nikada više, to ne sme da se ponovi. Nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom, nečim što nije bio samo sunovrat neke bolesne politike, nego sunovrat svake ljudskosti, posle kojeg nije ostala samo Hrvatska bez Srba, nego, ubeđen sam u to, i svaki normalan čovek u njoj, bez velikog dela svoje duše.
Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, ne samo prema LJubanu kojeg dva puta nisu ubile ustaše, ali jeste naš zaborav, nego je zločin i prema nama samima, prema svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i prema njenoj budućnosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)