Srbija JAČA od Evropske unije: Naša privreda otporna na korona krizu, odlična politika ključ uspeha

Privreda Srbije pokazala se nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje budući da je pad BDP-a Srbije u 2020. iznosio 1 odsto BDP-a.

To je osetno manje u odnosu na prosek drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope gde je pad BDP-a iznosio 3,9 odsto i čitave EU gde je pad bio 6,2 odsto. Svega četiri evropske zemlje imale su manji pad BDP-a od Srbije u 2020. godini (Irska, Norveška i Litvanija i Turska), navodi se u poslednjem broju “Kvartalnog monitora”, pišu Novosti.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle jeste da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom -u Irskoj IT sektor ima učešće u privredi od čak 15 odsto, a u Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija čine oko 12 odsto privrede – stoji u ovoj publikaciji.

– Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage. Za sad ne menjamo prognozu privrednog rasta prema kojoj u 2021. očekujemo rast privrede između 3-4 odsto. Naime, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to, sad se vidi i da će trajanja epidemije, a time epidemioloških ograničenja, biti nešto duže, kao i da će oporavak evropskih privreda biti sporiji.

U kriznoj 2020. primenjivana je izrazito ekspanzivna monetarna politika. Od izbijanja krize NBS je četiri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu, kreirala dodatnu likvidnost kroz svop i repo aukcije, otkupljivala korporativne hartije od vrednosti, uvodila moratorijume na vraćanje kredita. Mere monetarne politike pomogle su očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovna bankrotstva preduzeća i gubitak radnih mesta.

– Fiskalna politika takođe je odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 mlrd evra (8,1 odsto BDP-a) – ističu autori “Kvartalnog monitora”.

– Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIE pre svega usled većeg paketa antikriznih mera, od kojih su neke dobro dizajnirane, dok se za druge to ne može reći. Javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 mlrd. evra (57,4 odsto BDP-a), a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58 odsto BDP-a. Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog apresijacije kursa dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije.

Ovaj sektor je najplaćeniji u Srbiji, plata i do 7.500 evra mesečno, prosečna zarada oko 150.000 dinara