Kraljica Elizabeta II je lobirala za usvajanje i izmenu zakona koji su joj omogućili da od javnosti sakrije svoje privatno bogatstvo, otkiro je “Gardijan”. U nastavku istraživanja list je otkrio i to kako je ona u popriličnoj meri uticala na politiku države.
Kraljica ili njen sin i naslednik princ Čarls proverili su više od 1.000 zakona tajnim postupkom pre nego što su ih odobrili izabrani članovi britanskog parlamenta, ustanovio je “Gardijan”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ogroman broj zakona koji podležu kraljevskoj proveri pokrivaju pitanja koja se kreću od pravde, socijalnog osiguranja, penzija, rasnih odnosa i politike o hrani do opskurnih pravila o naplati parkiranja automobila i hoverkraftova.
Među njima su nacrti zakona koji su uticali na kraljičinu ličnu imovinu, kao što su njena privatna imanja u Balmoralu i Sandringemu, i potencijalno na sve što se smatra da lično ima veze sa njom.
“Gardijan” je sastavio bazu podataka o najmanje 1.062 parlamentarna zakona koji su podlegli takozvanoj “kraljičinoj saglasnosti”, protežući se od početka vladavine Elizabete II do danas.
Baza podataka ilustruje da se netransparentni postupak prema kojem kraljica treba da da saglasnost za usvajanje nekih zakona primenjivao mnogo šire nego što se ranije verovalo.
Prema toj proceduri, vladini ministri privatno obaveštavaju kraljicu o klauzulama u nacrtima parlamentarnih zakona i traže njen pristanak za raspravu o njima.
Kao deo serije u kojoj istražuje upotrebu postupka kraljičine saglasnosti, “Gardijan” je objavio dokumente iz Nacionalnog arhiva koji otkrivaju da je kraljica povremeno koristila postupak za privatno lobiranje u vladi.
Istraga je otkrila dokaze koji sugerišu da je ona koristila proceduru da nagovori vladine ministre da promene zakon o transparentnosti iz 1970-ih kako bi svoje privatno bogatstvo sakrila od javnosti.
Dokumenti takođe pokazuju da su u drugim prilikama savetnici monarha zahtevali izuzeća iz predloženih zakona koji se odnose na bezbednost puteva i zemljišnu politiku, koji su izgleda uticali na njena imanja, i tražili su da se promeni vladina politika na nekim istorijskim mestima.
Baza podataka od 1.062 zakona odnosi se na zakone koje je kraljica proverila prema pravilima saglasnosti, a nije poznato u kojim situacijama je takođe lobirala za izmene nacrta zakona. “Gardijan” je otkrio dokaze o lobiranju za izmene najmanje četiri nacrta zakona, ali moguće je da se umešala u mnoge druge.
Na pitanje “Gardijana”, kraljičini predstavnici odbili su da kažu koliko puta je tražila izmene zakona od kako je došla na presto 1952. godine.
Kraljevska porodica opisuje postupak saglasnosti kao „davno uspostavljenu konvenciju u kojoj parlament traži da kraljica da saglasnost…za raspravu o zakonima koji bi uticali na povlastice ili interese krune“.
Baza podataka koju je sastavio britanski list otkriva ogroman obim nacrta zakona Ujedinjenog Kraljevstva koji su ministri odlučili da pošalju na razmatranje u palatu.
Neki od zakona koje je kraljica pregledala pre nego što ih je parlament usvojio odnose se na bogatstvo ili oporezivanje. Jedna od najbogatijih porodica u Britaniji, sa monarhovim ulaganjima u imovinu oslobođenim od poreza na nasledstvo i kolekcijom lepih umetnosti i nakita gomilanih vekovima, Vindzori su notorno tajnoviti oko svojih finansija.
Komentari (0)