Prolećni lokdaun je bio okidač za mnoge poljoprivrednike, ali i domaćice, koje su morale da pronađu drugi način za prodaju svojih proizvoda, kako ne bi izgubile zaradu od letine, kao što im se to dogodilo u aprilu i maju. Internet je bio način zarade za više od 200 malih proizvođača hrane. Napravili su grupu na Fejsbuku pod nazivom “Mali proizvođači hrane” i svako od njih je ponudio svoje proizvode.
– Otkad se pojavila korona, najveća potražnja je za slaninom. Ne možemo da stignemo da osušimo dovoljno koliko je kupci traže. Prodajemo je po 900 dinara za kilogram, ali mnogi i ne pitaju za cenu, jer je smatraju lekom protiv ovog đavoljeg virusa koji hara svetom. Problem u našoj proizvodnji je što proces sušenja traje malo duže. Tačnije, potrebno je da svaki delikates odleži u sušari oko tri meseca i da se odimi, pa nekad mora da se čeka na isporuku – kaže Milorad Bata Platiša iz Inđije, koji se već duže vreme bavi proizvodnjom suvog mesa.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
NAJBOLJE MESO IZ PUŠNICE
Kako kaže Platiša, njegova porodica se već dugo bavi proizvodnjom suhomesnatih proizvoda. Još je njegov otac krenuo u taj posao, a pridružili su mu se on i brat Mlađa.
– Često, baš kao što je i sada slučaj, ne možemo da osušimo meso koliko ga ljudi traže. U Srbiji se, za razliku od ostalih zemalja, još jede zdrava hrana. Mi za našu proizvodnju koristimo, pored kupljene, i svoju stoku, koja se zdravo hrani i zbog toga su nam proizvodi ukusni. Kako kaže Platiša, po slaninu i đakonije dolaze sami kupci, ali isto tako je dostavljaju na adresu ili šalju brzom poštom.
– Dnevno prodamo i do 40 tabli slanine – ističe Platiša. – Svaka je teška od tri do pet kilograma. Ljudi je vole, a pogotovo sada, kada se pročulo da pomaže u zaštiti od korone. To je naš tradicionalni proizvod, pa i da nema virusa, jela bi se tokom zime. Još ako se doda čaša dobro crnog vina – užitak je pravi. Ni domaćice ove godine nisu gubile vreme i biznis je buknuo usred korone u celoj Srbiji.
POTPALILE “SMEDEREVCE”
Žene su potpalile “smederevce” u selima i izvadile velike šerpe svojih baka. Snašle su se i za isporuku. Svoje proizvode donose same ili sa muževima na određene lokacije u gradovima ili direktno na kuću. Neki su se odlučili i za slanje brzom poštom. Do novca su došle brojne porodice koje nameravaju da ovaj biznis ozbiljnije razvijaju u sledećoj godini.
– Za tri meseca sam napravila i prodala 4.000 tegli zimnice, od toga samo 1.000 tegli džema od šljiva – kaže Nevena Antić iz Osladića kod Valjeva.
– Počela sam sasvim slučajno da pravim slatko, džemove i sokove od voća sa našeg imanja. Za sebe, familiju i prijatelje pripremala sam te svoje specijalitete. Sve im se dopadalo i onda sam došla na ideju da to ponudim i drugima. Na Fejsbuku sam videla grupu Mali proizvođači i priključila se. Proizvode smo nosili u Beograd i dostavljali kupcima na nekoliko lokacija u gradu. Nekima smo nosili i na kućnu adresu. Često smo se plašili da naš auto natovaren robom negde ne stane, jer je bio star.
“MEŠALICA” ZA VELIKE ŠERPE
Nevena ističe da joj je bilo naporno da sve radi sama, jer je trebalo pripremiti voće i povrće, a onda u velikim šerpama i loncima kuvati satima.
– Plan mi je da sledeće godine kupim “mešalicu” za šerpe – kaže Nevena.
– To će mi olakšati posao. Takođe, suprug i ja ćemo uzeti još zemlje da obrađujemo i da povećamo proizvodnju. Ovaj posao može da se isplati. Nisam ni slutila da ćemo po dolasku iz Beograda u selo pre četiri godine da se bavimo ovim. Imamo dosta našeg voća i povrća. Od jagoda, malina, kupina do šargarepe, cvekle, paprike… Umesto da ih iznesemo na pijačne tezge, sve ćemo staviti u tegle. I cene su nam pristupačne. Četiri tegle džema od šljiva sam prodavala za 1.000 dinara. Pekmez od kupine sam davala za 300 dinara… Gledala sam da zaradim, ali i da to bude dostupno kupcima.
SVE NA KUĆNU ADRESU
I Sofija Milojević iz Ljuba, sela kod Topole, počela je s proizvodnjom slatke i kisele zimnice. Ove godine je prodala oko 1.500 tegli ajvara, ljutenice, šarene salate, ali i pečene paprike s belim lukom i kiseli kupus.
– Zasad sam prodala 300 kilograma kiselog kupusa u Beogadu, Kragujevcu i drugim mestima u Srbiji – kaže Sofija.
– Donosimo sve proizvode na kućnu adresu. Veoma je dobra prodaja i sada preko zime. Ostavićemo još kupusa, jer se i najviše prodaje. Kupci su nam tražili i kiseli karfiol, šargarepu… Za sledeću godinu planiramo znatno unapređenje proizvodnje.
Piše: Slavica Moravčević
OVU I JOŠ MNOGE ZANIMLJIVE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU “OBJEKTIV” ZA 5. JANUAR
Komentari (0)