„Šteta koja je usled pandemije covida-19 ove godine nastala u sektoru turizma u Republici Srbiji procenjena je na oko milijardu evra. S druge strane, iako je ova grana privrede najjače pogođena, ona ima i najveću sposobnost i mogućnost povratka na staro, fleksibilna je i može brzo da odgovori čim se otvore novi uslovi, normalni uslovi za rad i normalni uslovi za putovanja“. Ovo je za portal Objektiv.rs u velikom intervjuu izjavila ministarka za za trgovinu, turizm i telekomunikacije u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić.
Za prihvatanje ove pozicije u vreme kada je turizam jena od najpogođenijih grana privrede u čitavom svetu, u najmanju ruku bilo je potrebno mnogo hrabrosti. Izazovi koji se nalaze pred ministarkom Matić nisu ni najmanje laki, a ona je već od prvog dana svohg mandata posvećena njihovom prevazilaženju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
O tome kolika je šteta u domaćem turizmu nastala usled pandemije covida-19, kada se očekuje stabilizacija ovog tržišta, kako će izgledati zimska sezona na Skijalištima Srbije, ali i šta su sve lekcije koje smo za ovih deset meseci naučili za naš portal govorila je ministrka Matić.
Svi su gledali u nju! JEDAN DETALJ na ministarki Matić je privukao svu pažnju gledalaca RTS-a (FOTO)
Preuzeli ste ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u najtežem trenutku, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Na koje ste probleme naišli već na samom početku mandata?
-U trenutku najvećih problema i možemo reći kada je u pitanju sektor turizma u trenutku jednog vanrednog stanja koje kada je ovaj sektor u pitanju poredemo često sa ratnim stanjem prihvatila sam se velike obaveze i preuzela sam na sebe veliku odgovornost da pre svega sektor turizma, zatim i trgovine i telekomunikacija u ovom narednom periodiu vodim u nadi da ću ispuniti očekivanja i pre svega obavezu koju imam prema ljudima koji su me postavili na ovo mesto. U tom smislu verujemo i ja i čitav tim u ministarstviu da ćemo kroz ova krizna vremena uspeti da izažemo još spremniji za uspehe koji nas čekaju nakon završetka pandemije covoda -19.
Naš prioritet svakako u radu jeste trenutno da se situacija u sektoru turizma stabilizuje. Sektor turizma i ugostiteljska prvireda jako su pogođeni i naš osnoni zadatak je da pomognemo ovom sektoru kroz različite vrste pomoći, pre svega direktne i finansijske, ali i na ostale načine da se ovaj period krize prebrodi i da svi u period nakon pandemije uđemo mnogo spremniji.
Prvo što smo uradili, bilo je sastati se sa predstavnicima turističkih agencija koje su realno bile najviše i pogođene samom pandemijom usled nemogućnosti putovanja i nemogućnosti uopše da se bilo kakva turistička dešavanja organizuju sa njihove strane. Taj sastanak sa turističkim agencijama se desio odmah drugog dana nakon mog stupanja na dužnost kao ministra i mi smo nedugo zatim, 19.11. doneli Uredbu o subvencionisanju polisa osiguranja za turističke agencije jer su se one u tom trenutku nalazile u velikom problemu sa dobijanjem licenci za rad s obzirom da je novim Zakonom o turizmu koji je pre dve godine donet propisano da turističke agencije u Republici Srbiji moraju posedovati ili polisu osiguranja ili bankarsku garanciju kako bi mogle da rade s obzirom da smo na žalost u nekim prethodnim peridoima imali vrlo nemile događaje sa organizacijom putovanja kada su mnogi putnici bili žrtve prevare od strane određenih agencija. Sada je taj zakon u ovom novim uslovima kovida 19 zaista ograničavao mnogde da dođu do tih bankarskih garancija i polisa osigiranja. Bili su veliki iznosi, mi smo pravilnikom smanjili te iznose. Izmenili smo dva pravilnika i odvojili 150 miliona dinara za subvenciju polisa osiguranja i bankarskih garancija kako bi što veči broj turističkih agencija mogao da dobije i licencu za rad i da nastavi da radi.
Pored toga, 4.12. doneta je i uredba o još jednoj direktnoj finansijskoj pomoći u turstičkoj i ugpstiteljskoj privredi u vidu minimalca od 30.367 dinara i to je jedna mera koja se sprovodi i do kraja decembra će verujemo biti isplaćena sva preduzeća. Ono što zaključno sa današnjim danom znamo jeste da je 1.033 turističke agencije ovu vrstu pomoći u mesecu decembru dobilo.
Na koliko se procenjuje šteta od pandemije i da li se u ovom trenutku vidi neki potencijalni način da se ona nadomesti?
-Šteta je ogromna. Šteta koja je nastala u srktoru turizma u Republici Srbiji je negde procenjena na oko milijardu evra ove godine i mi moramo da kažemo da u odnosu na 2019. godinu koja je bila rekodrdna pre svega po dobti – prihod iz sektora turizma u 2019. godini bio je milijardu i 400 miliona evra, imali smo preko 4 miliona turista, šteta zaista velika.
Svi su rekordi u istoiji Srbije kao turističke destinacije su te godine oboreni i na žalost usledio je ogroman pad – čak 75% je pad dolazaka stranih turista, a ukupan broj turista smanjen je za negde oko 48,4 %. Međutim, uprkos ovako lošim podacima koji su bili negde i očekivani nakon početka epidemije covida-19, postoji nešto što je jako karakteristično za turizam i ugostiteljstvo, a to je neverovatna fleksibilnost ove provrede. Najjače je definitivno pogođena, ali sa druge strane to je grana provrede koja ima najveću sposobnost i mogućnost povratka na staro, fleksibilna je i može brzo da odgovori čim se otvore novi uslovi, normalni uslovi za rad i normalni uslovi za putovanja. To nam je recimo iskustvo pokazalo i ove godine. Kada smno u avgustu i septembru imali malo zatišje, imali smo ogroman porast turista u Republici Srbiji – u avgustu čak za 25% u septembru za 9%. To govori upravo u prilog ovoj činjenici.
Jako je pogođen taj sektor, šteta je oko milijardu evra, veliki su sad gubici i ljudi gube posao. Oko 1.125 ljudi je izgubilo posao ove godine u okrviru turističkih agencija, kao i turističkih vodiča, koji su najviše pogođeni. Opet, čim se pojavi i prvo znak stabilizacije odmah je priutan veliki skok kada su u pitanju dolazak turista i uopšte privredne aktivnosti.
Kada govorimo o turizmu, da li su tokom ovog perioda pandemije, neki ipak uspeli da pronađu svoj put i da im posao u turizmu i ugostiteljstvu zaživi? Bili smo svedoci da tokom letnjeg perioda u pojedinim mestima nije bilo moguće pronaći slobodnu sobu. Takođe, neke destinacijeo su tokom ovog perioda otkrivene,a neke su veoma popularizovane, poput Golubačke tvrđave. Dakle, da li su neki ipak uspeli da prosperiraju tokom ovog perioda?
-Potpuno ste u pravu, i ovo pitanje pogađa u suštinu problema sa kojima se suočavamo. Za neke ljude ova kriza je bila veliki izazov i velika prepreka, a drugi su u toj krizi videli mogućnost za napredak i iskoristili su to. To su pre svega bile banje, banjska odmarališta, zatim planine, određene turističke destinacije poput ove koju ste naveli, Golubačka tvrđava. Zaista moramo da zaključimo da je bilo dosta privrednih subjekata u turizmu i ugostiteljstvu koji su ove godine imali veće prihode nego li prethodnih godina i mislimo da je između ostalog to značajno ne samo zato što su ti ljudi iskoristi šansu nego zato što su konačno uvideli kolika je moć i domaćeg turiste.
Srbija kao turistička destinacija tradicionalno je počela da se razvija tek nekih poslednjih osam do šest godina. Pre toga je bavljenje našim turizmom bilo skromno i Srbija pre toga nije u turizmu videla neku svoju razvojnu šansu, na žalost. Ima mnogo razloga za to, da se ne vraćamo sad u to, u čenjeniciu da smo mi sada kao deo nekadašnje Jugoslavije, nismo bili interesantna turstička destinacija. To su bile zemlje u našem, sada, okruženju koje imaju more i Srbija se nikada nije bavila na adekvatan način razvojem svojih tirističkih destinacija, niti prezentacijom sebe, svoje zemlje, nacionalne kulture, i uopšte kulturnih spomenika, nasleđa, različitih aspekata našeg nasleđa.
Mi smo poznati kao narod koji voli da putuje. Znamo da više od pola miliona Srba letuje samo u Grčkoj i to je ogroman odliv našeg deviznog prihoda koji bismo mogli zadržati u Srbiji, ali to je tradicionalno bilo tako. U poslednjih 8-6 godina mnogo toga je promenjeno zahvaljujući razumevanju pre svega najvećeg rukovodstva u državi i resornom ministarstvu na čelu sa gospodinom Rasimom Ljajioćem. Okrenuli smo se ka turizmu, okrenuli smo se ka domaćeim turistima. Vaučeri su se pojavili kao jedan stimulans domaćeg turiste. Mnogo se ulagalo u turističku infrastrukturu, koja je bila dosta zapuštena. Ali pored turističke infrastukture bila je potrebna i putna infrasturktura koja je prethodnih godina dosta razvijena na sreću svih nas. Mislimo da su to bili osnovni preduslovi koji su morali da se dese kako bi se u trenutku jedne ovakve pandemije se videlo koja je moć jednog domaćeg turiste, koliko je značajna bila izgradnja te domaće turističke infrasturkutre. Mnogi su privrednici pametno iskortili trenutak i krizu. Oni koji su ostali najugroženiji u ovom periodu praktično su bili veliki gradiovi kao što je Beograd, Novi Sad, Niš, koji su se fokurirali na dolazak stranih turista u Srbiju. I oni su pretrpeli najveće gubitke.
Vlada Srbije je u martu mesecu usvojila Uredbu o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nijerealizovano zbog kovida. Koliki broj ljudi je na ovaj način zamenio putovanje?
-Devedesetipet posto građana je iskoristilo tu mogućnost ove godine. Ljudi su dosta iskoristili ta putovanja za domaće destinacije, ali su jako bile popularne i destinacije kao što je Egipat i neke egzotičnije destinacije. Najveći broj građana je to iskoristio za domaće destinacije, ostao je još jedan procenat gde se ljudi vervatno nadaju da će sledeće godine moći da odu na more, a u koliko se to ne dogodi ostaje mogućnost da im se taj novac povrati.
Tokom leta puno se pričalo o Grčkoj i aranžmanima koji su uplaćeni, ali nisu realizovani u ovoj zemlji. Najveća bojazan građana je bila da tamošnji ugostitelji usled kovida ne ugase svoje biznise, a time njihove uplate za putovanje i smeštaj propadnu. Kolika je mogućnost da se ovako nešto dogodi?
-Mi smo imali sastanak sa grčkim ambasadorom i to je bio jedan produktivan sastanak gde smo predočili nekoliko problema koji postoje u vezi sa grčkim i privatnim smeštajem ali i hotelskim smeštajem koji je bio uplaćen od strane naših agencija.
Kao što znate Grčka je zatvorila među prvima granicu za naše građane i tu je bio priblem što nije bio omogućen čak ni ulaz građanima koji imaju svoje lične nekretnine u Grčkoj. To je omogućeno tek pre nekoliko meseci. Postignut je dogovor sa grčkim abasadorom da se predstavnci turističkih agencija iz Republike Srbije koji su imali uplačene avanse ili uplaćene kompmletne iznose za aranžmane, da im se omogući da posete svoje poslovne partnere u Grčkoj kako bi pre svega mogli da isplaniraju izmirenje svojih obaveza prema putnicima u Republici Srbiji, kao i da se napravi plan u odnosu na letovanje i sezonu koja nas čeka. U pitanju je oko 250 predstavnika turističkih agencija iz Repunlike Srbije i taj spisak je dostavljen kako bi im se omogućio ulazak u Grčku i relogusanje pravnih pitanja sa svojim partnerima koje tamo imaju.
Pored tog pitanja koje će se direktno rešavati postoji još jedno važno pitanje na kome radimo zajedno sa Grcima. Ono se odnosi na uspostavljanje protokola o saradnji i planiranja aktivnost za naredni period. Ne želimo da nam se ponovi ovo što se desilo, iako su u pitanjubili objektovni razlozi. Protokol na kome radimo trebalo bi da definiše da ukoliko dođe do ovaranja sezone i ukoliko će pstojati mogućnost da se organizuju putovanja iz Republike Srbije u Republiku Grčku da predvidimo vrlo striktno i konkretno šta će to podrazumevati i pod kojim uslovima, da ne bismo opet bili u situaciji da naši građani budu ponovo vraćeni sa granice, ili da se uplate iznosi za naredni period, a da onda ne možemo više da dođemo do tog novca.
Kako u ovom trenutku funkcionišu Skijališta Srbije i kako će izgledati ova sezona?
-Ušli smo u zimski period iako snega još nema i u ovom trnutku u ovakvim epidemiološkim uslovima možemo možda da kažemo da je možda i dobro što nema snega na planinama jer nam se čini da je rizik veoma veliki. Naravno, s druge strane moramo u vidu imati i činjeniciu da privreda mora da nastavi da radi.
Ovo nije period niti zimska sezona u kojoj će bilo ko ostvariti neki profit, ovo je vreme u kome je samo važno da se preživi i da se neke minimalna plata zaradi kako bi i taj sektor turizma i ugostuteljstva, hotelijertstva uspeo da sačeka neke bolje dane. U sklopu svega toga važno je naći neku pravu meru između zaštite zdravlja ljudi i poštovanja svih mera kije je Krizni štab doneo. Odgovornost je, koju svi treba da imamo, i prema zemlji i prema zajednici kojojoj pripadamo i široj i užoj. Odgovorno ponašanje je neophodno kako od strane pojedninaca, tako od strane porodica, tako i od strane privrede i ugostiteljkse i turističke pa i samih predstavnika javnog preduzeća Skijališta koji se nalaze i na Kopaoniku i na drugim skijaškim centrima u Republici Srbiji.
Same ski staze ne predstavljaju veliku opasnost, već je ovde ključno pitanje organizovanja zabava i proslava, služenje hrane i pića i to, kao što zamo može biti najveći izvr zaraze. Mi smo dali određene preporuke i uputili smo ih i Kriznom štabu, da ukoliko postoji mogućnost skijališa Srbije će organizovati ovu ski sezonu u skladu sa merama zaštite, ato znači da se moraju se regulisati prilazi polaznim stanicama, na žicarama se ukoliko je šestosed ne može se sedeti jedno do drugog, mora postojati razmak.
Smatramo da ukoliko ne bude snega da bi skijalista trebala da prestanu sa radom dok vremenski uslovi ne omoguće da se otvore i druge staze. Ono što je veliki problem jeste to da ukoliko vi imate samo jednu stazu sa veštačkim snegom neminovono je da će se napraviti gužva.
Ukoliko dođe do promene vremenskih uslova tako da bi mogle sve staze da se otvore koje se nalaze na Kopaoniku, onda je lakše upravljati tom kriznom situacijom i usmeravati ljude da ne dođe do grupisanja. Ali, ukoliko ne dođe smatramo da je možda jedno od rešenja da se organizovanje skijanja, i zimskih sportova na snegu odloži dok se ne steknu vremenski uslovi za to.
To sa druge strane ne znači da mislimo da hoteli ne treba da rade, hoteli teba da rade poštujući sve one mere prevencije i zaštite koje su već propisane i oni su u obavezi tih mera da se pridržavaju.
Kada očekujemo stabilizaciju turizma u Srbiji?
-Prognoze svih i svetskih i domaćih stručnjaka kada govoimo o oporavku turizma kažu da je realno da turizam počne da se oporavlja 2022. godine i da će se pun kapacitet privredne aktivnosti u turizmu vratiti tek 2024. godine.
Mi u Republici Srbiji, kao i čitava Evropa očekujemo da će leto dovesti do jedenog poboljšanja, a kraj godine pogotovo, sledeća zimska sezona do jedne zaista normalizacije. Napominjem to isključivo zavisi od toka epidemije, ali imajući u vidu da su vakcine tu, da deluju i da su efikasne, prva normalizacija se očekuje na leto, a jedan blaži oporavak krajem sledeće godne, da bi 2022. godine mogli da kažemo da se vraćamo na normalu, a opravak i vraćanje na ona četiri miliona turista ne verujemo da će se desiti pre 2023. godine.
Koliko je pandemija korona virusa uprkos svemu lošem stvorila pozitivnu klimu za razvoj elektronske trgovine? Koliko se naši građani okreću ovakvom načinu trgovanja?
To je još jedna stvar koju smo naučili u ovoj pandemiji, kolika je moć elektronske trgovine. Resorno ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u prethodne tri godine puno radilo na razvoju elektornske trgovine u Republici Srbiji i pre svega kroz donošenja zakona i čitavog seta podzakonskiha akata i zaista smo imali i sa našim partnertima USAID jako puno edukacija na temu elektronske trgovine. Sve to što smo mi radili jedna pandemija je na plastičan način pokazala šta znači. Sve to o čemu smo mi pričali, što smo pokušali kroz različite vidove i komunikacije i edukacije i treninga da pokažemo kako privredi tako i građanima, koji su inače u Republici Srbiji imali ogromno nepoverenje prema elektronskoj trgovini, sve je to jedna pandemija rešilia i mi smo u periodu pandemije, koja još uvek traje, porast elektronske trgovine zabeležili do 300 posto. Ovaj porast je izuzetno veliki zato što je inače sama elektronska trgovina bila nedovoljnao rezvijena i to je jedna dobra posledica ove nerećne pandemije.
Prošle godine sa zamljama regiona potpisan je Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu. S obzirom na to da se manje putovalo ove godine, mogu li se videti neki rezultati primene ovog Sporazuma?
Pre nedelju dana imali smo razgovor o implementaciji Sporuzuma o romingu i čini nam se da je to još jedna lekkcija koja iz ove pandemije može da se izvuče. Svi mi danas za osnovu komunikaciju koritsimo mobilni telefon. Čini nam se da je u vremenima krize to bilo dominantnije nego ikada. Mi smo pogotovo na početku pandemije imali povećan broj komunkacije putem meobilnih telefona za oko 200%. Standardna komunikacija koja postoji oko Nove godine je bila u uslovima vanrednog stanja prisutna svakodnevno. To nam pokazuje u kojoj meri je važno da omogućimo što lakšu komunikaciju ljudima pogotovo u onim vidovima komunikacije koji su dominantni.
Regionalno ne vidmo razloge zbog čega se ne bi primenjivao Sporazum o rpmingu. Mi znamo da su zemlje Evropske unije pre dve godine uspele da dođu do konsenzusa o ukidanju rominga kada govorimo o zemljama EU. Ono čemu se mi nadamo da će doći jeste potpuno ukidanje rominga na leto između zemalja koje su bile potpisnice vezano za regionalni roming, i istovremeno se pregovara sa Evropskom unijom o toj našoj inicijativi koja je tada bila objavljena a u vezi je sa timje da ukoliko mi kao region uspemo da dođemo do potpunog ukidanja rominga što, mislim da će se desiti pogotovo zbog ove krize koja je nastupila i koja je pokazala kolika je važnost nesmetane komunikacije, mislim da je to možda sada jedna dobra prilika da kao region ispregovaramo sa Evropskom unijom da dođe bar do smanjivanja cena rominga ako ne i potpunog ukidanja. To je nešto na čemu trenutno radimo.
Nama ova gdina nije omogućila da ispitujemo i da imamo egzaktne podatke vezano za snižavanje cena rominga ali u svakom slučaju pokazalo je koliko je značajno da dođe do ukidanje tih cena jer u uslovima krize jako je važno da svako može da bez ikakvih problema i bez nekih velikih finansijskih izdataka da konunicira neometano. Složićemo se svi svi da su cene rominga zaista preterane.
Za kraj, šta očekujete da ćete uspeti da promenite i uradite u ovim oblastima za vreme trajanja Vašeg mandata uprkos pandemiji koronavirusa?
-Za vreme trajanja mog mandata cilj je pre svega da se stabilizuje tržište i da se se obezbedi dalji nesmetani razvoj pre svega sektora turizma i ugostiteljstva i da sa druge strane telekomunikaciona infraststruktura i razvoj širokopojasne mreže u Republici Srbiji u ruralnim krajevima nastavi.
Mi smo započenli veliki projekat razvoja širokopojasnemreže u najugroženijim i ruralnim krajevima u kojima praktično ne postoji interes opreratora, komercijalni interes da grade tu mrežu i za nas je od izuzetnog značaja da se taj projekat sledeće godine implementira, da oko 600 naselja u Republici Srbiji sa oko 9000 domaćinstava dobiju širkopojansu mrežu koja će im omogućitii od fiksne telefonije, interneta, televizije pa sve do elektronskih usluga i servisa koji im trenutno nisu dostupni a za koje mi smatramo da su pre svega značajni za smanjivanje ogromnog jaza koji trenutno postoji između ruralnih i urbanih delova Republike Srbije. Ovo je i inače jako značajno za dalji razvoj našeg trurizma, tog etno turzma u ruralnim krajevima koji postaje sve popularniji.
Smatramo da su to osnovni naši zadaci – raditi na saniranju posledica kovida u sektoru tirzma, na uspešnoj ralizaciji projekta izgradnje širkopojanse mreže u ruralnim krajevima i na dodatnom ubrzanju razvoja elektronske trgovine u Republici Srbiji. To bi ukratko bilo.
Piše: Milica Vojtek
Komentari (0)