Srbija je razvila dugoročnu STRATEGIJU: Vučić govorio na SAMITU o klimatskim promenama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje danas na “Climate ambition summit 2020” samitu, koji organizuju UN, Velika Britanija i Francuska.

Ujedinjene nacije, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska ponosne su što su domaćini Samita o klimatskim ambicijama 2020, u partnerstvu sa Čileom i Italijom. Ovo je monumentalan korak na putu ka britanskom domaćinstvu COP26 sledećeg novembra u Glazgovu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića na temu klimatskih promena

Srbija ulaže orgomne napore da poboljša energetsku efikasnost i to na obnovljivim izborima energije, poručio je danas predsednik Aleksandar Vučić i dodao da je to ambiciozan zadatak, kojem se mora težiti, uprkos pandemiji.Vučić je istakao da će Srbija do 2050. godine biti niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, koja će građanima pružiti nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu.

U obraćanju na Međunarodnoj konferenciji povodom pete godišnjice Pariskog sporazuma “Climate ambition 2020”, Vučić je naglasio da je Srbija razvila svoju dugoročnu Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, koji je usmeren na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine.- Spremni smo da povećamo naše rezultate više od tri puta, do 2030. godine, u skladu sa našim revidiranim Nacionalno utvrđenim doprinosom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDC) – rekao je Vučić.

U brojkama to znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu i 33,3 odsto u poređenju sa 1990, istakao je Vučić i dodao da će to biti objavljeno putem NDC pre konferencije o klimatskim promenama (COP 26).

– Uslovno, uz dodatnu podršku, rezultate primene strategije možemo povećati za više od pet puta – ukazao je predsednik Srbije.Da bi taj cilj postigla, ističe, Srbija konstantno ulaže napore da poboljša energetsku efikasnost i koristi veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, industriji, grejanju domaćinstava i transportu.

Dinamika ostvarenja ovih ciljeva, naglasio je Vučić, definisana je Nacrtom strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom i budućim Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom koji bi trebalo uskoro da bude usvojen.

– Pred nama je ogroman zadatak i moramo visoko ciljati, uprkos izazovima pandemije. Sprovođenjem Zakona o klimatskim promenama obezbedićemo energetsku sigurnost i efikasnost resursa, povećati konkurentnost i ekonomski zeleni rast, istovremeno smanjujući ranjivost na klimatske promene i osiguravajući socijalni razvoj i zaštitu životne sredine – podvukao je Vučić.
Sve te mere će, prema njegovim rečima, poboljšati kvalitet vazduha, što će imati još veći pozitivni uticaj na zdravlje ljudi.

Vučić je ukazao i da su dugoročni troškovi nepreduzimanja bilo kakvih mera na polju klimatskih promena veći za 53 milijarde evra od troškova implementacije Strategije.Takođe, napomenuo je i da gubici i štete usled klimatskih promena premašuju pet milijardi evra u odnosu na 2000. godinu, dodajući da se predviđa “intenziviranje klimatskih ekstrema”.

Zbog toga je adaptacija uključena u domaći NDC i Srbija radi na svom Nacionalnom planu adaptacije, dodao je Vučić.

Govornici su lideri iz celog sveta, između ostalog britanski premijer Boris Džonson, predednik Francuske Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski premijer Đuzepe Konte, kineski lider Si Đinping, indijski premijer Narendra Modi kao i papa Francisko.

Samit je organizovan da bi se raspravljalo o problemima vezanim za klimatske promene, pogotovo u svetlu epidemije korona virusa.

Iako mnoge zemlje pred sobom imaju ekonomskih problema, važno je da ne zaboravimo brigu o našoj planeti, ističu organizatori.

Okupili su lidere koji su spremni da preuzmu nove obaveze za borbu protiv klimatskih promena i ispune Pariški sporazum, pet godina od njegovog usvajanja 12. decembra 2015. godine.

Lideri iz vlade, biznisa i civilnog društva okupiće se na ovom onlajn samitu dok se svet bavi korona virusom, ali nauka je hitna kao i uvek i govori nam da moramo da ograničimo porast globalne temperature na 1,5 stepeni. Znamo da klimatske promene neće čekati. Moramo preduzeti akciju sada, zajedno, za našu planetu, kako bismo mogli da gradimo bolje.

Obraćanje Borisa Džonsona

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas na klimatskom samitu da bi zemlje mogle zajedno da rade na radikalnom smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Džonson je izarazio uverenje da je moguće da zemlje sarađuju, promene poljoprivredne prakse i preokrenu proces kojim čovečanstvo vekovima “drži planetu u otrovnom grejaču gasova sa efektom staklene bašte”.

A istovremeno možemo stvoriti stotine hiljada radnih mesta, milione radnih mesta širom planete dok se kolektivno oporavljamo od korona virusa – rekao je Džonson.

Obraćanje predsednika Kine Si Đipinga

Kina će do 2030. godine pojačati kapacitete za proizvodnju energije vetra i solarne energije do preko 1.200 gigavata, kao i udeo nefosilnih goriva u primarnoj potrošnji energije do oko 25 odsto, rekao je kineski predsednik Si Ðinping.

Si je o planovima za povećanje udela obnovljivih izvora energije u Kini govorio na virtuelnom samitu UN o klimatskim promenama.

Obraćanje Pape Franje

Papa Franja pozvao je danas sve zemlje da rade u pravcu nulte emisije štetnih gasova i obećao da će Vatikan, kao najmanja država na svetu, dostići taj cilj do 2050. godine.

– Aktuelna pandemija i klimatske promene ne samo da utiču na okolinu, već imaju etički, društveni, ekonomski i politički uticaj, a iznad svega na život najsiromašnijih i najranjivijih – rekao je papa u video poruci na virtuelnom samitu UN o klimatskim promenama.

On je naglasio da usvajanje nekih mera ne može više da se odlaže i da je potrebna strategija da se emisija štetnih gasova svede na nulu.

Papa je rekao da će Vatikan, država koja zauzima 44 hektara, okružena Rimom, dati sve od sebe u borbi protiv klimatskih promena. Vatikan nastoji da u upotrebi zameni sva kola sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem automobilima na električni ili hibridni pogon,

Takođe je počeo da postavlja solarne panele 2008, a prošle godine je zabranio upotrebu plasticnih kesa. Danas reciklira 65 odsto svog otpada, prenosi AP. Papa je takođe snažno podržao Pariski sporazum o smanjenju globalnog zagrevanja i rekao je mu je žao što zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz sporazuma.