Doktor i epidemiolog Branimir Nestorović otkrio je sve o virusu korona, njegovoj smrtnosti, koje su kategorije najugroženije, kao i do kada će sve ovo trajati.
Dr Nestorović u intervjuu za Telegraf.rs kaže da se sada zna da ovaj virus nije mnogo opasan za mlade, a onda je otkrio zašto je napustio Krizni štab.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Zato što sve što sam predlagao nije, uglavnom, bilo prihvatano. Ja sam se zalagao i da probamo malo tu tradicionalnu medicinu. Imali smo ponudu od Kineza da nam te malo tradicionalne kineske medicine pokažu. Uglavnom su se držale kolege preporuka SZO. Ono što ona saopšti. Nismo pokušavali da pronađemo neki naš sopstveni model, što je meni smetalo. Jer, ako pogledate unazad, SZO je skoro sve što je rekla i porekla. Skoro sve što je rekla. Oni su pre dva meseca rekli da asimptomatski ljudi ne prenose dalje infekciju. To su zvanično saopštili na konferenciji za štampu. Sutradan su napravili konferenciju pa rekli možda da ali relativno retko. U nekim specifičnim sredinama. Odustali su od asimptomatskog nosilaštva, odustali su od zaključavanja, odustali su od gomile stvari a mi i dalje nastavljamo taj model da pratimo. To mi se ne sviđa, jer mislim da smo napravili ogroman problem gomili ljudi sa takvim pristupom, od mentalnig preko finansijskih problema”, rekao je on i dodao:
“Meni su stotine ljudi prilazile i molile da ih ne zaključavamo. Kažu: “Mi ne možemo da izdržimo sledeće zaključavanje, nećemo preživeti.” Zamislite nekog ko ima 100, 200 radnika. Ja mogu da zatvorim tri, četiri meseca kao privatnik jer imam troje zaposlenih i imam neke zalihe od ranije, nisu mi veliki troškovi. Ali zamislite nekog ko je investirao veliki novac. Imao sam čoveka koji je uložio u salu za venčanje za 500 ljudi, ima 20 zaposlenih, šta će on da radi… Neće niko da mu kaže daćemo ti mi pare. Ali to nije samo tih 20 ljudi. Neko njemu isporučuje meso, piće. Neki ljudi su muzičari. Potpuno smo uništili muzičare. Nemaju da hrane porodicu”.
Doktor je odgovorio i na pitanje o svom prvobitnom stavu kada je karantin u pitanju.
“Na početku nisam imao mnogo protiv, ali reći ću ti zašto. Zato što je na početku strah bio toliko veliki da je nemoguće bilo ostati otključan. Mogla je jedna Belorusija, jedna Švedska… Sve druge zemlje, kada vi vidite kako se jedna po jedna zaključava, i donose mere, kako da kažete vi nećete. Na samom početku sećate se, ja sam bio protiv zatvaranja škola. I doktor Kon je bio. Rekao je da će da podnese ostavku ako se zatvore škole, to je potpuno racionalno mišljenje. Ali, strah je tada bio strašno veliki. Avioni prestaju da lete, vi gledate, šta drugo možete da uradite nego da zatvorite. Po mom ličnom mišljenju, 6 nedelja zatvaranja je bilo sasvim dovoljno tad, i posle toga je trebalo krenuti u taj fokusirani metod. Međutim, nije sve zavisilo od nas. To je suština. Mi smo mala zemlja, nikada ne zavisi od nas”.
Nestorović se osvrnuo i na izjavu o najsmešnijem virusu i rekao:
“Ja sam namerno to rekao da relaksiram ljude. A drugo, mi smo tada znali da to nije mnogo ozbiljno. Znači 21. februara, onog dana kada je bio prvi takozvani Krizni šta, izašli su ti prvi nezvanični kineski podaci o epidemiji u Vuhanu, 24. februara su oni zvanično saopštili. Oni su tada objavili da deca nisu ugrožena, da žene retko obolevaju, da su rizične grupe preko 70 godina. Već tad mi smo znali sve. 27. januara je bila ona epidemija na kruzeru Dajmond Princes. To je model epidemije, knjiški. Umrlo je 14 ljudi na brodu, svi su bili stari. U momentu kada je bio taj prvi Krizni štab mi smo već znali da to nije mnogo ozbiljno. Meni je bilo glupo da ne kažem da nije ozbiljno. Pa znali smo šta nas čeka. Šta se dogodilo u međuvremenu. Sve isto je ostalo. To sad izgleda strašno brojke. Mi stvarno ne znamo koliko je ljudi umrlo i nikada nećemo saznati. To malo smešno zvuči.
On je potom otkrio da li bi na poziv predsednika Vučića pristao da se vrati u Krizni štab.
“Morao bih da imam neke garancije da će me slušati. Bilo je tu više stvari. Ja sam bio prilično razočaran i drugim stvarima. Recimo, mi smo izbacili hidroksiklorohrin iz terapije. Ni danas mi nije jasno zašto smo ga izbacili. Nabavili smo remdesivir, za koji, evo, pre neki dan SZO rekla da nema nikakav efekat. A to smo znali. Pre dva meseca ECDC rekao da su rezultati razočaravajući u lečenju. To je, inače, lek za ebolu. On je pokušavan kod ebole, pa nije dobro delovao. Farmaceutska industrija ima te džoker lekove. Proba kod jedne bolesti, ne deluje, pojaviće se druga bolest, možda će tu da deluje. Prema tome, u jednom trenutku se više nisam osećao komforno. Ja sam sa tim ljudima privatno baš dobar. Evo, Bata (Branislav) Tiodorović mi je čestitao odlazak u penziju, sa Darijom (Kisić Tepavčević) se čujem povremeno. Nemam ja privatno sa njima sukob.
Ne mogu da prežive zaključavanje. Pa bre ljudi godina po logorima bili a mi kukamo što moramo nekoliko sati da sedimo kod kuće. Tu su neki drugi problemi po sredi inače ko bi bežao iz sopstvene kuće.