Asim Ferhatović Hase je bio jedan od najvećih fudbalera koje je Bosna ikada imala. Za njega su vezane brojne legende. Pričalo se kako je predriblao petoricu igrača i golmana, došao do gol linije, okrenuo se prema selektoru, koji ga nije voleo, i šutno loptu ka sredini i rekao selektoru: ‘E, haj’ ga sad ti daj!
Jedna anegdota vezana uz njega bio je komentar radio reportera Mirka Kamenjaševića sa jedne utakmice:
“Dragi slušaoci, dok Hasetu ne uzmu loptu, slušajte muziku iz našeg studija!”
Igrao je iz ljubavi i nije mogao bez Sarajeva. Kratko vreme je bio u Turskoj, no ubrzo se vratio u rodni grad. Nije mogao bez Sarajeva i Bosne.
Po povratku u Sarajevo rekao je čuvenu rečenicu koja se i dan danas prepričava među navijačima Sarajeva:
“Ne mogu brate ja igrati za novac i slušati kako treba da igram. Hvala im. Bili su korektni i nisu mi pravili probleme. Rekao sam im da ja mogu igrati samo u Sarajevu”.
Hase je uživao u druženju sa dragim ljudima. Imao je prijatelje od prosjaka do bogataša, te je bio jedinstven sa neverovatnom harizmom. Ono što ga je krasilo osim veštine u fudbalu, bila je velika humanost. Iznad svega bio je ljudina, čovek kojem su, jednom usvojena načela bila i ostala svetinja.
Hase je umro 25. januara 1987., dan nakon što je proslavio 54. rođendan.
Komentari (0)