Divna vest za sve ljubitelje kulture i posebno muzike je da su koncerti konačno krenuli da se dešavaju nakon pandemije, i posebno je zadovoljstvo što ćemo u tome uživati na otvorenom.
Klubovi u Beogradu su odmah postali veoma aktivni, te će leto biti veoma bogato i atraktivno po koncertima koji nas očekuju.
Jedan od svakako najsnažnijih predstavnika u toj produktivnoj ponudi je i naš sagovornik za Objektiv, veoma značajna muzička figura moderne alternativne scene, nekada alfa i omega grupe Block Out, odavno uspešan u solo karijeri – Nikola Vranjković.
Kompozitor, pesnik, kompletan autor, gitarista, pevač, sve … Umetnik odavno živi van Beograda, u Zrenjaninu, gde uživa sa porodicom, daleko od svih mana velegrada, i u mirnodopskim uslovima stvara nove pesme i tokom doba Covid 19, a mudro je izbegavao online svirke koje su realizovali mnogi muzičari u ovom periodu totalnog zatišja i apstinencije.
Prošla nam je ona glavna opasnost, ukinuto vanredno stanje, a na snazi su vanredne mere ostale, mada se i one povlače lagano. Kako ste se vi osećali sa porodicom sve vreme tokom izolacije i karantina? Bili ste u svom domu u Zrenjaninu ili malo i u Beogradu?
Bili smo sve vreme na selu u Krčedinu. Dobro smo se organizovali, bavili smo se stvarima za koje smo retko imali vremena. Sadili smo povrće, sekli drva za grejanje, završio sam demo snimke za dve nove pesme sa kojima sam se dosta borio poslednjih meseci. U jednoj mi je puno stvari razrešio Dragutin Jakovljević Guta (Galija) sa fenomenalnim gitarama koje je svirao u odjavi, a drugu je začinio Zoran Marinković (Bjesovi) pa se nadam da će se obojica naći kao gosti i na nekom novom albumu kad mu dođe vreme.
Da li vas je tokom pandemije i zaustavljanja svih kulturnih – muzičkih aktivnosti uhvatila neka vrsta neizvesnosti dokle će sve ovo trajati i ima li kraja?
Jednostavno sam se trudio da ostanem normalan i o tome nisam razmišljao.
Vrata su sada otvorena za koncerte i vi ste deo onih koji će tokom ovog meseca juna izaći na pozornicu, tačnije 27.06. na scenu Letnje Bašte kluba Fest. Da li vam je neobično da posle zatišja izlazite u susret vašoj vernoj publici?
Nije mi neobično. Nije ni prvi put da nekoliko meseci nisam svirao. Nedostajali su mi drugari iz benda, čuli smo se redovno. Pratio sam probe koje su u Nišu radili naš bubnjar Vladan Božilović i naš novi basista Miroslav Užarević (Goribor, Novembar). Mi smo rasprodali martovski koncert u Božidarcu, ali ga nismo održali zbog vanrednog stanja. Pomeren je za septembar. A 27. juna sviramo na otvorenom u bašti Festa. Nadam se da će biti lepo vreme, jer se karte veoma brzo prodaju. Ljudi su se uželeli koncerata isto koliko i muzičari.
Da li ste se često tokom života unazad nekoliko decenija, a posebno sada u ova dva meseca stopiranja, zapitali kao u stihovima vaše pesme – da li je j….o moguće? I dolazite li do istog odgovora, ili je ovo samo vapaj i retoričko pitanje?
Svirali smo baš tu pesmu na RTS-u u emisiji “Tri boje zvuka” koja je snimana nekoliko dana pre vanrednog stanja. Šta znam, nekim mojim drugarima pa i meni je to postala uzrečica. Zvuči simpatično.
Prija li vam da sa auditorijumom podelite i sav napor, znoj i dušu koju ostavljate na svim koncertima putem uživo materijala? Da li je u planu DVD sa ovog koncerta ili samo audio zapis? Koje biste još koncerte odabrali do sada kao Live projekat? Po čemu je Kombank Dvorana dobila prestiž da se pojavi na nosaču zvuka kada vi na svim nastupima sa bendom dajete sebe milion odsto sa poslednjim atomima energije i vanvremenske izdržljivosti?
Biće to live album na tri CD-a. Snimali smo koncert i sa nekoliko kamera. Već se pojavio živi snimak za pesmu “Sretenje” iz Kombank Dvorane. Biće još nekoliko video snimaka, ali DVDnećemo izdavati. Prvobitna ideja je bila da biramo pesme za album sa više koncerata. Imamo odlične snimke sa koncerata u Zagrebu, Novom Sadu, Tuzli, Kragujevcu… Na kraju smo se odlučili da ipak smiksamo jedan ceo nastup i izdamo ga kao živi album. Mislim da je tako bolje.
Da li ste imali vremena u doba korone da se posvetite sebi, porodici, da radite sve ono što zapravo niste imali vremena tokom redovnog života na turnejama?
Čini mi se da sam jedino to i radio.
Da li ste bili previše uvučeni u medijska dešavanja oko pandemije, gde ste strepili sve vreme koje će se nove mere uvoditi? Da li je u Zrenjaninu donekle možda lakše bilo prebroditi izolaciju nego što bi bilo u prestonici? Oseća li se tada prednost života u malom gradu u odnosu na gungulu metropole?
U Zrenjaninu sam bio nekoliko dana, uglavnom na Tisi koja je udaljena nekih 15 kilometara od grada. Spakovao sam se i otišao u Krčedin. U Zrenjaninu je svakako lakše za život nego u Beogradu, jer vam niko ne krade vreme. Na selu je najlepše. U stvari sad je postalo jasno koliko je život u stanu u zgradi besmislen.
Vaša muzika kao veoma instrumentalna jako je specifična, gotovo idealna za filmsku muziku ili TV serije. Da li razmišljate u tom smeru i imate li ponude od producenata i reditelja da komponujete za igrani program? Da li vas buni tolika poplava igranih serija u poslednje dve godine?
Radio sam do sada muziku za jedan dokumentarni film i upravo se dogovaram da probam nešto da napravim za jedan kratki film dogodine. A što se tiče poplave igranih serija, ja iskreno ne znam te serije. Nisam nijednu gledao.
U poslednjem periodu pre korone bili smo društvo možda sa najvećim brojem kulturnih i muzičkih festivala u regionu.
Mi svake godine sviramo na nekoliko festivala. Nije to veliki broj. Slično će biti i ove godine. Ne znam za druge, ima sigurno onih koji su prihvatljiviji za razne festivale pa više i sviraju.
Autor: I. Makragić
Komentari (0)