Dok uz jutarnju kafu pokušavate da se razbudite, partner vam prepričava kako je proveo noć slušajući vaše hrkanje. U jednom trenutku je sve utihnulo, pa se okrenuo da proveri da li dišete. Tek kada ste naglo udahnuli, mogao je da odahne. Vama je neobično da to čujete jer se ničega ne sećate i deluje vam da ste spavali bez prekida.
Procenjuje se da gotovo milijardu ljudi između 30 i 69 godina širom sveta ima opstruktivnu apneju u snu. Kod ovog poremećaja disajni put se tokom spavanja povremeno sužava ili potpuno zatvara, zbog čega dolazi do smanjenja ili kratkotrajnog prekida protoka vazduha.
Takve epizode remete san, mogu izazvati dnevnu pospanost i slabiju koncentraciju, a povezane su i sa većim rizikom od visokog pritiska i srčanih bolesti.
Upravo zato ono što partner primeti tokom noći može biti važan povod da proverimo kako zaista spavamo. Samo hrkanje ne znači da imamo apneju, ali ako ga prate ponavljane pauze u disanju ili hvatanje vazduha, treba se obratiti lekaru. Stručna procena pomaže da se utvrdi šta se dešava dok spavamo i da li je potrebno dodatno ispitivanje.
Kada hrkanje postane nešto na šta ste se oboje navikli
Kada vas partnerovo hrkanje iz noći u noć budi, počnete da tražite način da se ipak naspavate. Nabavite čepiće za uši, gurkate ga da se okrene na bok, a ujutru se šalite da se čuo do komšija.
Vremenom se oboje naviknete, pa o tome više i ne razgovarate, osim posle neke posebno bučne noći.
“Takav je oduvek” ili “Samo je premoren” postanu sasvim dovoljna objašnjenja. Ipak, to što hrkanje dugo traje ne govori nam da li je bezazleno. Čepići mogu da ublaže buku, ali ne rešavaju eventualni problem sa disanjem osobe koja spava pored nas.
Sama jačina hrkanja nije dovoljna da se proceni postoji li apneja. Važno je i da li se disanje prekida, kako se nastavlja i da li se osoba budi hvatajući vazduh. Kada se uz to jave jutarnji umor ili pospanost tokom dana, noćne smetnje više ne treba posmatrati samo kao nešto što partneru ometa san.
Noćne smetnje mogu da objasne zašto vam je dan toliko naporan
Dok partner primećuje glasno hrkanje i prekide disanja, vi možda pamtite naglo buđenje uz osećaj gušenja ili nedostatka vazduha. Možete primetiti i da se noću znojite, češće mokrite ili da vam je san nemiran i isprekidan. Kada se ovakve noći ponavljaju, vredi obratiti pažnju i na to kako se osećate nakon ustajanja.
Ujutru ste umorni i neispavani, iako ste proveli dovoljno vremena u krevetu, a ponekad se budite i sa glavoboljom. Pospanost vas prati tokom dana, dok vam je na poslu teže da se koncentrišete ili zapamtite ono što ste upravo čuli. Lako je pomisliti da vam samo treba predah od obaveza, a da ne povežete dnevne tegobe sa noćnim smetnjama.
Ne moraju svi ovi simptomi biti prisutni, niti bilo koji od njih sam potvrđuje apneju. Važno je koliko često se javljaju i da li vam otežavaju svakodnevicu. Čak i kada ste se na umor već navikli, pomenite ga lekaru zajedno sa noćnim smetnjama.
Proverite šta se dešava dok spavate
Ako se partnerove primedbe ponavljaju, a vi sve češće započinjete dan umorni, vreme je da proverite postoji li veza između toga. Ne morate da čekate da tegobe postanu izraženije, niti da sami procenjujete koliko su pauze u disanju ozbiljne. Lekaru opišite ono što partner primećuje i kako se vi osećate, kako bi procenio da li je potrebno ispitivanje.
U zavisnosti od simptoma i zdravstvenog stanja, dijagnostika apneje u snu može da obuhvati i snimanje u kućnim uslovima. Mali uređaj koji postavljate prema dobijenim uputstvima tokom noći prati disanje, puls i nivo kiseonika u krvi. Spavate u svom krevetu, a lekar potom analizira zabeležene podatke i predlaže naredne korake.
U Poliklinici Dr Rončević dostupna je kućna respiratorna poligrafija za pacijente kod kojih je ova metoda odgovarajuća nakon procene lekara. Ako ste u opisanim situacijama prepoznali sebe ili partnera, zakažite pregled i razgovarajte sa lekarom o smetnjama koje se ponavljaju. Tako ćete dobiti jasniju sliku o tome šta se dešava tokom sna i da li je potrebno lečenje.
Komentari (0)