Saraja je dobermanka koja je oduvek obožavala svog malog brata. Kim Rejnolds, njena vlasnica, nekadašnja terapeutkinja za pse u vodi i majka prvenca iz mesta Šepton Malet u engleskom Somersetu, navikla je da se Saraja brine o šestomesečnom Aleksandru. Jednog jutra u septembru ponašanje psa bilo je drugačije. Saraja nije htela da se odvoji od bebe, neprestano ga je lizala i gurkala njuškom, a kad bi ga neko pomerio, žalosno bi zacvilela.
Majka kaže da joj je bilo teško shvatiti šta pas želi da joj kaže. Nije joj bilo jasno zašto je toliko uporna i opsesivna, a ta misao je, kako opisuje, u pozadini njenog uma stalno odzvanjala.
Plač koji se nije smirivao
Kasnije tokom dana Aleksandar je počeo da plače i delovao je bolesno. Plakanje beba nije retkost, ali je majka povezala sa Sarajinim ponašanjem i odlučila da ne čeka. Prevezla ga je na hitni prijem bolnice. Ironično, Kim je u bolnici strahovala da je bespotrebno digla panikju, jer je beba u međuvremenu prestala da plače. Tek tada je saznala koliko mu brzo kuca srce.
Lekari su utvrdili da srčani ritam iznosi 280 otkucaja u minuti, što je daleko iznad onoga što je bezbedno. Da bi mu srce vratili u normalan ritam, medicinsko osoblje je bebu dvaput zaronilo u veliku posudu s ledenom vodom. Majka se seća da je vrisak bio užasan, a otkucaji nisu pali. Tek su tri doze leka koji se daje u venu spustile ritam, nakon čega je porodica hitnom pomoći prebačena u bolnicu u veći grad.
Dijagnoza koju niko nije očekivao
Kim je u bolnici ostala dve noći. Dva dana nakon prvog dolaska na hitni prijem Aleksandru je dijagnostikovan Volf-Parkinson-Vajtov sindrom. To je urođeno stanje srca u kome postoji dodatna električna veza između gornjih i donjih srčanih komora. Majka ga je opisala kao “dodatno parče tkiva u srcu“ kroz koje električni impulsi prolaze tamo gde ne bi trebalo, pa srce ne uspeva da se smiri. Kod beba i male dece simptomi mogu biti nedostatak daha, bledilo, razdražljivost i neuobičajen nemir.
Aleksandar sada tri puta dnevno uzima lek koji mu se daje špricom. Majka kaže da on ‘’zna da mu je lek potreban“ i da ga pije iz šprica bez muke.
Saraja je to uradila ponovo
Priča ima i nastavak. Nedavno je Saraja ponovo počela da se čudno ponaša. Aleksandar je sedeo u svojoj stolici, a pas je bio pored njega, lizao mu ruke i gledao u Kim. Prva majčina misao bila je: ‘’O Bože, hoće li opet biti ona ista aritmija?“ Proverila je puls, ali je uočila da mu je grlo crveno. U bolnici je otkriveno da je beba imala bakterijsku upalu krajnika. Dobio je penicilin.
Zbog toga Kim kaže da joj je Saraja pomogla dvaput.
‘’Njoj potpuno verujem.Nije dresirani ,niti registrovani pas za pomoć. Ali, kad god ima prilike, biće uz njega.“
Važnost ranog otkrivanja
Kimina sestra Francine upoznala ju je s malom dobrotvornom organizacijom Tiny Tickers, koja radi na ranom otkrivanju i boljoj nezi beba s ozbiljnim srčanim oboljenjima, a podržava i njihove porodice. Obe su se uključile u izazov od 100 milja kako bi prikupile novac za organizaciju. Kim ističe da joj je ta tema ‘’postala bliska srcu“.
Dodaje da ova bolest nije otkrivena pri rođenju, ni tokom ranijih poseta bolnici, a da ni zdravstvena radnica kod koje je nedeljama kasnije vodila bebu na vaganje nije znala šta je SVT, to jest ubrzani srčani ritam koji je kod Aleksandra izazvao problem.
‘’Važno je podizati svest. Pitate se koliko beba to ima, a da to ne zna“, kaže majka.
Komentari (0)