Umor, bolovi u mišićima i zglobovima i problemi sa pamćenjem mogu da prate različita oboljenja, među kojima su i lupus i multipla skleroza.
Reč je o hroničnim autoimunim bolestima koje imaju neke zajedničke simptome, ali se razlikuju po tome koje delove tela zahvataju, kako se dijagnostikuju i na koji način se leče. Upravo su sličnosti u simptomima otkrile koliko je važno pažljivo prepoznati razlike između ova dva oboljenja.
Od karakterističnih promena na koži do smetnji vida i problema sa ravnotežom, pojedini znaci mogu da pomognu lekarima da usmere dalje ispitivanje.
Koje delove tela zahvataju lupus i multipla skleroza?
Lupus, odnosno sistemski eritemski lupus, je hronična autoimuna bolest koja može da zahvati više različitih organa i sistema u organizmu. Među njima su koža, zglobovi, bubrezi, srce, pluća i nervni sistem.
Multipla skleroza, s druge strane, prvenstveno pogađa mozak i kičmenu moždinu. Kod ovog oboljenja imuni sistem oštećuje mijelinsku ovojnicu, zaštitni sloj koji obavija nervna vlakna.
Kada je mijelinska ovojnica oštećena, prenos nervnih impulsa se ometa, što može da izazove različite neurološke tegobe.
Simptomi koji mogu da ukažu na razliku
Iako lupus i multipla skleroza mogu da izazovu iscrpljenost, bolove u mišićima i zglobovima, kao i poteškoće sa pamćenjem, postoje i znaci koji su karakterističniji za jedno od ova dva oboljenja.
Kod lupusa su česti bolovi u zglobovima i osip na koži, naročito na licu. Međutim, simptomi ne moraju da se zadrže samo na koži i zglobovima. Ako bolest zahvati nervni sistem, mogu da se pojave glavobolje, epileptički napadi i promene kognitivnih funkcija.
Multiplu sklerozu češće prate neurološke smetnje koje mogu da utiču na vid, pokretljivost i koordinaciju. Među karakterističnim simptomima su problemi sa vidom, dvostruke slike, trnci, utrnulost i slabost ruku ili nogu.
Mogu da se jave i poteškoće sa održavanjem ravnoteže i koordinacijom pokreta. Za razliku od lupusa, osip na koži nije karakterističan znak multiple skleroze.
Kako se postavlja tačna dijagnoza?
Ne postoji jedan test koji samostalno može da potvrdi da osoba ima lupus ili multiplu sklerozu. Lekari dijagnozu postavljaju na osnovu simptoma, kliničkog pregleda i rezultata laboratorijskih i drugih dijagnostičkih pretraga.
Kada postoji sumnja na lupus, između ostalog se analiziraju antinuklearna antitela, poznata kao ANA. Ipak, pozitivan rezultat ovog testa sam po sebi ne znači da osoba ima lupus, pa se nalaz mora razmatrati u sklopu ostalih simptoma i rezultata ispitivanja.
Kod sumnje na multiplu sklerozu važnu ulogu ima magnetna rezonanca mozga i kičmene moždine. Ovom metodom traže se promene karakteristične za bolest, koje lekarima pomažu u postavljanju dijagnoze.
Dodatno ispitivanje posebno je važno kada se simptomi i rezultati pojedinih pretraga preklapaju. U takvim situacijama potrebno je proveriti da li tegobe potiču od lupusa, multiple skleroze ili nekog drugog oboljenja.
Zašto je važno razlikovati ova dva oboljenja?
Iako imaju određene zajedničke simptome, lupus i multipla skleroza ne leče se na isti način. Izbor terapije zavisi od prirode bolesti, njene aktivnosti i drugih faktora koji su važni za odgovarajuće lečenje.
Kod lupusa se, u zavisnosti od toga koji su organi zahvaćeni i koliko je bolest aktivna, koriste lekovi koji smanjuju upalu i aktivnost imunog sistema.
Za multiplu sklerozu postoje terapije koje menjaju tok bolesti i smanjuju rizik od novih pogoršanja.
Zbog toga je postavljanje tačne dijagnoze veoma važno. Pogrešna procena može da dovede do primene neodgovarajuće terapije, a pojedini lekovi koji se koriste za lečenje multiple skleroze mogu da budu nepovoljni za osobe koje imaju lupus.
Pravovremena procena je ključna
Tok obe bolesti može značajno da se razlikuje od osobe do osobe. Zajednički simptomi ne znače da je reč o istom oboljenju, kao što ni jedan pojedinačni znak nije dovoljan da se postavi pouzdana dijagnoza.
Prepoznavanje karakterističnih tegoba, pravovremeno obavljanje potrebnih pretraga i izbor terapije prilagođene konkretnom pacijentu važni su za očuvanje zdravlja i kvaliteta života.
Komentari (0)