Oko 78 odsto Amerikanaca smatra da su politike predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa odgovorne za rast cena koji nadmašuje povećanje njihovih primanja, pokazuje anketa Reuters/Ipsos. Troškovi života predstavljaju glavnu brigu većine republikanaca i demokrata uoči međuizbora za Kongres, koji će biti održani 3. novembra.
Čak 57 odsto republikanaca koji podržavaju Trampa navodi da troškovi rastu brže od njihovih plata. To pokazuje koliko su uvođenje carina na uvoz, rat sa Iranom i druge politike aktuelne administracije u suprotnosti sa jednim od ključnih obećanja iz predsedničke kampanje 2024. godine – da će iskoreniti inflaciju i sniziti cene „već prvog dana“ mandata.
Inflacija je, međutim, nastavila da raste, a američke Federalne rezerve okrenule su se povećanju kamatnih stopa kako bi obuzdale poskupljenja. Među faktorima koji utiču na rast cena navode se povećanje globalnih troškova energije nakon izbijanja rata sa Iranom i visoke uvozne carine koje je uvela Trampova administracija.
Zabrinutost zbog ekonomije i rata doprinela je tome da Trampova javna podrška padne na rekordno nizak nivo, što se odražava i na podršku njegovoj stranci uoči izbora koji će odrediti kontrolu nad Kongresom u naredne dve godine.
Nezadovoljstvo ekonomskom politikom i među republikancima
Oko četvrtine republikanaca ne odobrava način na koji Tramp vodi ekonomsku politiku. Isto mišljenje deli 63 odsto nezavisnih birača i 92 odsto demokrata.
Nezadovoljstvo je još izraženije kada je reč o inflaciji: 68 odsto svih ispitanika nije zadovoljno načinom na koji se administracija nosi s rastom cena, a takav stav ima i 40 odsto republikanaca.
Džefri Tali (65), penzionisani bankarski inspektor iz Misian Hilsa u saveznoj državi Kanzas, registrovani je republikanac. Glasao je za Trampa 2016. godine, ali ne i na izborima 2020. i 2024. Sada planira da podrži demokratu Adama Hamiltona u trci za mesto u Senatu u Kanzasu, koja se pokazala neizvesnijom nego što se očekivalo.
– Uglavnom se protivim svim besmislicama koje se dešavaju na Bliskom istoku zbog rata sa Iranom i koje podižu cenu benzina… Sve to me je veoma obeshrabrilo – rekao je Tali.
On smatra da izbori predstavljaju priliku da se izabere neko ko će uspostaviti kontrolu i ravnotežu u odnosu na, kako je rekao, haos u Beloj kući.
Šestodnevna anketa Reuters/Ipsos sprovedena je putem interneta na nacionalnom nivou, a prikupljanje odgovora završeno je u ponedeljak. Učestvovalo je 4.506 punoletnih građana SAD. Margina greške iznosi dva procentna poena za ukupnu populaciju, odnosno tri procentna poena za republikance, demokrate i nezavisne birače.
Gorivo i hrana sve veće opterećenje za domaćinstva
Prosečna cena galona benzina u SAD u četvrtak je iznosila 4,36 dolara, u poređenju sa 3,11 dolara godinu dana ranije. Cena dizela dostigla je 6,28 dolara po galonu, nakon rekordnog rasta koji je posebno pogodio poljoprivredne savezne države poput Kanzasa.
Atina Baret (41) iz Kanzas Sitija kaže da ju je Trampov učinak podstakao da se registruje za glasanje.
– Ne sviđa mi se ono što predsednik radi. Cene goriva, hrane, troškovi života – sve je poskupelo. Tu su i dešavanja u vezi sa Iranom, kao i sve što se događa po pitanju imigracije – rekla je Baret, koja je hispanskog porekla.
Hispanski birači u velikom broju podržali su Trampa na izborima 2024. godine, ali ankete pokazuju da ta podrška slabi.
Portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers izjavila je da je Tramp okončao „inflatornu krizu“ svog prethodnika, demokratskog predsednika Džoa Bajdena, podsticanjem privrede kroz poreske olakšice i smanjenjem cena lekova na recept.
– Predsednik je američkim porodicama doneo konkretne rezultate – navela je Rodžers u odgovoru poslatom elektronskom poštom.
Inflacija je tokom Bajdenovog mandata dostigla najviši nivo u poslednjih 40 godina i imala važnu ulogu u Trampovoj pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine.
Iako više nije na vrhuncu iz perioda pandemije kovida 19, inflacija i dalje znači više svakodnevne troškove za gorivo, mleveno meso i avionske karte, kao i veće kamate. Kamatna stopa na stambene kredite sa rokom otplate od 30 godina sada iznosi 7,5 odsto, što je dvostruko više nego pre samo šest godina.
Većina građana kaže da su troškovi života znatno porasli
Ispitanici su troškove života naveli kao jedan od glavnih faktora pri odlučivanju za koga će glasati. Oko 54 odsto učesnika ankete, uključujući 40 odsto republikanaca, smatra da su troškovi u poslednjih godinu dana znatno porasli. Nasuprot tome, 30 odsto kaže da je rast bio mali, dok 10 odsto smatra da se cene nisu promenile.
Oko 78 odsto ispitanika, među kojima je 64 odsto republikanaca i 76 odsto nezavisnih birača, smatra da deo odgovornosti za rast cena snosi Bela kuća. Većina Amerikanaca carine vidi kao jedan od važnih uzroka poskupljenja.
Anketa je pokazala i određene promene u potrošačkim navikama, mada su pokazatelji većeg odricanja od kupovine ograničeni. Oko 63 odsto ispitanika navelo je da ređe odlazi u restorane, dok 56 odsto kaže da manje troši na zabavu ili usluge striminga.
Manji broj građana izjavio je da ređe vozi ili da kasni sa plaćanjem računa.
Ekonomski podaci ipak pokazuju da prihodi Amerikanaca u proseku i dalje beleže skroman rast, čak i kada se uzmu u obzir porezi i povećanje cena. Rast prosečnih satnica približno prati rast indeksa potrošačkih cena, što znači da veći deo dodatne zarade odlazi na pokrivanje skupljih proizvoda i usluga.
Takva situacija, u kojoj zarade rastu, ali kupovna moć ne napreduje značajno, može da pojača nezadovoljstvo stanjem u privredi. Istraživanja poverenja potrošača koja sprovode Konferencijski odbor i Federalne rezerve Njujorka ukazuju na pesimistična očekivanja.
Imigracija i dalje važan argument Trampovih pristalica
Pojedine Trampove politike i dalje imaju podršku javnosti. Oko 45 odsto ispitanika smatra da je nelegalna imigracija jedan od osnovnih uzroka rasta cena. To je u skladu sa argumentom administracije da ljudi koji borave u zemlji bez odgovarajućeg statusa povećavaju potražnju za robom i uslugama, uključujući stanovanje, što podiže troškove.
Herman Sims (67) iz Dalasa glasa za republikance od 2012. godine i namerava da nastavi sa takvom praksom na izborima u Teksasu, gde se vodi neizvesna trka za Senat između državnog tužioca Kena Pekstona i demokratskog kandidata Džejmsa Talarika. Sims radi u transportnoj kompaniji koju su snažno pogodile visoke cene dizela.
Iako se ne slaže sa Trampovom odlukom da uđe u rat sa Iranom, kaže da neće glasati za demokratskog kandidata.
– Ono što sam video kod Demokratske stranke jeste da su njenim članovima više važni oni sami i da će vam reći bilo šta, ali da se zapravo više zalažu za trošenje novca – rekao je Sims.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)