Nosilac liste “Ujedinjena Srbija“ i kandidat za premijera koalicije oko SNS Aleksandar Vučić prisustvovao je velikom predizbornom skupu te stranke u Kragujevcu.
Vučić se obratio pred krcatom halom “Jezero”.
– Trideset i tri godine poznajem Tomislava Nikolića. Bili smo, dragi Tomo, na bezbroj mitinga, na bezbroj skupova, i onom 11. februara ispred Narodne skupštine, kojeg se malo ko seća, koji je bio jedan od odlučujućih. Na mnogo mesta, bili smo u Areni pre nekoliko dana, ali moram nešto da vam kažem: nikada u tih 33 godine, siguran sam da će i Tomislav da se saglasi, nisam doživeo atmosferu kao večeras u Kragujevcu, kao večeras u Jezeru. Beskrajno vam, beskrajno hvala, Šumadijo, beskrajno hvala, Kragujevac. 25. oktobra, 25. oktobra su izbori, 25. oktobra. Kako je predsednik Nikolić to i rekao, se vodi odlučna, odlučujuća bitka. ta bitka će biti najteža bitka do sada. Ne zato što, kako je predsednik Nikolić to rekao, se suočavamo sa nekim ko je mnogo pametniji, mnogo bolji, mnogo uspešniji od nekih prethodnih protivnika. Ne, već zato što je velika sila udarila na našu zemlju. Velika sila spolja, jer tačno je: nisu ovde i u ovoj zemlji smislili da nam decu, đake, studente izvode iz škola. Od nekog drugog je to smišljeno. Pokušali su da nam sruše Srbiju u prethodne dve godine. Pokušali su ne samo da podele naše porodice, ne samo da odvoje decu od roditelja, a i decu i roditelje od baka i deka. Pokušali su da sruše sve naše vrednosti. Pokušali su da nam kažu da ne odlučujete vi, građani Srbije, ni o čemu, već odlučuju nekakvi plenumi, odlučuje neko sa strane, da ni sami ne znate ko je, a napamet im ne pada ni račune da vam polažu. Izaći će svuda ponegde u neku debatu. Nikada neće da izađu u debatu ili duel sa mnom. Njihov prvi na listi neće, ne zbog toga što oni misle da sam ja bolji ili pametniji, već zbog toga što oni hoće vama, oni spolja koji su sve osmislili, hoće vama, poštovani građani Srbije, da kažu sledeće. Hoće da vam kažu: napamet vam ne pada. Napamet nam ne pada da vam polažemo račune i da nekome odgovaramo za to što će da bude naša politika ako pobedimo. I to je ono što je najopasnije. Govorio je Tomislav, to je bilo 2000. Hoćete da vas podsetim da u Šumadiji, Raškom okrugu, Rasinskom okrugu, nisu kamen na kamenu ostavili? Kolubarskom, Moravičkom, kamen na kamenu, nijednu nam fabriku u životu ostavili nisu. I ono što je ostalo, to je više preživljavalo nego što je živelo. Kragujevac danas, sa manje stanovnika, ima 14. 000 zaposlenih više nego u to vreme. A da li je dobro? Pa nije, nije nikada dovoljno dobro. Samo hoću da vam kažem kolika je razlika u odnosu na to njihovo vreme. I obratite pažnju na njihov najnoviji spot, mračan, baš kao što su i oni. Ali da sve to ostavim po strani: pogledajte od kada vam oni računaju vreme, od 2012, jer za njih je idealno vreme bilo pre 2012, jer tad su mogli da kradu, pljačkaju, razaraju, i uništavaju našu otadžbinu. I zato nam žele povratak na vlast oni isti koji su u toj pljački učestvovali. Gore mi je od svega kada čujem kako su ih “naučili” i kažu: naučili ih ovi spolja što bi da nam sruše Srbiju. Šta god da im kažeš, oni će da kažu: to je laž, i nemojte o praistoriji da pričate. Šta god da im kažeš. Ti da mu kažeš: dobio si dete 2010, on će da kaže: nemoj, to je praistorija. Sve im je praistorija. Sve im je praistorija što ih podseća na njihova nedela. I sad su nam napravili listu koja treba, koja bi trebalo da nas pobedi, u kojoj su sva staraolinjala lica dosovskog režima, svi oni koji su bili najkorumpiraniji u toj vlasti i koji bi trebalo ponovo da uspostave najkorumpiraniju vlast u ovom delu Evrope. I sve vreme su nam govorili: labavi, žuti labavi, žuti labavi, žuti labavi, žuti labavi, žuti labavi. Pričali su nam, pričali su nam da će da budu neka nova lica, neki mladi ljudi. Niti ima ikog mladog. Ali ne samo što nema nikog mladog, nego nema ljudi ni seljaka ni radnika. Nemaju ni jednog radnika na svojoj listi. Njih radnici ne interesuju. Njih seljaci ne interesuju. Njih mladi ljudi ne interesuju. Njih interesuje fotelja i njihovi džepovi i ništa drugo. I to je sve što treba da znate o njima. Vidite, to su ljudi koji vam već sada kažu: izaberite nas, imaćete evro za 200 dinara. Zato što oni hoće da hrane tajkune i da pune svoje džepove, a narod neka propada. I to vam otvoreno kažu. Uopšte ne kriju to. To vam bukvalno na taj način kažu. Zašto? Pa baš ih briga. Oni spolja, koji su im gazde i koji im daju te milione, silne, da bi srušili Srbiju, oni su rekli: moraćete da učestvujete u daljem rušenju Srbije. Samo me sad saslušajte i ne prekidajte, dečaci. Slušajte me. Jeste li mogli da zamislite 2000-ih da ćete danas tek moći da čujete od jednog Svilanovića koji kaže: pa znate, mi kad smo išli u Budimpeštu po pare, nama su već tada rekli, i mi smo morali svi da potpišemo u tom trenutku, da ćemo da prihvatimo odcepljenje Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije i kasnije Državne zajednice Srbije i Crne Gore, jer je to bio preduslov da bi zapadne zemlje priznale nezavisno Kosovo. Oni su sve to znali unapred. Sve su to potpisali unapred. Sve su to potpisali unapred i prihvatili. A onda nam je otišla Crna Gora, a onda su zapadnjaci priznali nezavisno Kosovo i izgubili smo 500. 000 radnih mesta. Šta je cena danas? Šta će cena biti sutra, osim toga što ćete ponovo da ostanete bez fabrika, bez penzija, bez plata? Šta će, šta će cena da bude? Gubićemo dalje. Uzimaće nam i Vojvodinu. Tražiće i dalje da priznamo i formalno nezavisno Kosovo, da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji. A mi, koji pitamo narod, koji pitamo vas, hoćemo samo da vodimo srpsku politiku, bez diktata spolja. Da mi odlučujemo kome uvodimo, a kome ne uvodimo sankcije. Da čuvamo prijatelje. Da čuvamo svoju zemlju i Kosovo i Metohiju u Srbiji. I ja se samo pitam, dragi prijatelji, kako je moguće da ti ljudi ne vide? Kako je moguće da ne vide? Pa Aljbin Kurti je direktno podržao studentsku listu. Nenad Rašić, Rada Trajković. Kako je moguće da iko u Srbiji, kako je moguće da nekome u Srbiji to nije jasno? Kako je moguće da to ne vidite? Pa njihov slogan je slogan Mila Đukanovića: ponižavaju ih zapadnjaci, ne daju im čak ni da sami nešto smisle. Ponižavaju i njih, pokušavaju i nas. Ali da ne govorim previše o svemu tome. Stvar je u nama. Stvar je u tome šta je to što ćemo mi da kažemo, učinimo i uradimo za naš narod. Reč je o našem planu, i o našem programu, i o našim idejama. Mi moramo sebe da promenimo. Svi koji su bili na vlasti neće više biti na vlasti. Više od 50% ljudi u lokalu moraće da ode sa vlasti. Da ih zamenimo drugim i novim ljudima. Da ih zamenimo ljudima koji žele da slušaju građane i da vode računa, i da pokažu brigu prema građanima. Isti je slučaj i sa ministrima, gde će promene biti još veće. Mi moramo, pored brige o ljudima, da uradimo nekoliko važnih stvari za našu zemlju. Moramo da sačuvamo samostalnost, vojnu neutralnost, da sami donosimo odluke, da čuvamo svoju zemlju, da nam vojska napreduje. Moramo, kao što smo je unapredili toliko da je neprepoznatljiva danas u odnosu na ono što smo nasledili. Dalje, mi moramo da rešavamo problem sa vodosnabdevanjem u celoj Srbiji. Konačno da rešavamo pitanje kanalizacije za sve naše gradove i za sva naša sela. I konačno, ono što moramo da uradimo, to su zdravstveni objekti, i to ne samo u velikim gradovima, već u svim mestima širom Srbije. I za to već pripremamo novac, i to ćemo u najkraćem mogućem roku da uradimo. I kada to kažem, u martu, aprilu, kreće prva faza ovde u Kragujevcu, druga faza 2029-2032, da to bude 5 šatl ovde, šumadijski, samo da to imate u vidu. Takođe, u Kragujevcu, severnu obilaznicu. Idemo zatim na brzu saobraćajnicu od Vučkovice prema Mrčajevcima, jer hoćemo da Kragujevac, kao srce Srbije, bude spona između E75 koridora 10 i koridora 11. Takođe, hoću da dovodimo i nove investitore. Danas je Kragujevac inovacioni distrikt. Danas je Kragujevac najmoderniji, najnapredniji grad u našoj zemlji po tom pitanju. Hoćemo još data centara. Hoćemo još superkompjutera ovde. Ali hoćemo, pre svega, da se pokaže briga prema običnom čoveku. I u Kragujevcu, i u Batočini, i u Lapovu, i u Rači, i u Kniću, i u svakom šumadijskom mestu. U Aranđelovcu, naravno. Hoću da završimo most Karađorđe. Jer kad dođe do Aranđelovca, onda ide do Rače, pa do Despotovca, pa do Bora. Eto još jednog važnog i odličnog puta za Kragujevac i povezivanje i sa istokom Srbije. Velike su to stvari. Ogromne su te promene. Hoću da vam kažem, danas je prosečna plata u Kragujevcu 992 evra. Ja vam kažem, ukoliko me podržite za predsednika vlade, do kraja mandata sledeće vlade, prosečna plata u Kragujevcu biće 1. 500 evra. U januaru prosečna penzija u Srbiji biće 520 evra. Ja hoću, baš kao što sam rekao, da penzije prate plate. Želim da pre kraja mog mandata penzija bude preko 750 evra. I siguran sam da to zajedno možemo da uradimo, i da to zajedno možemo da napravimo. Takođe, hoću da kažem vama, penzionerima, za vas imam jednu posebnu poruku. Samo razmislite o jednoj stvari: čak i kada dođu da vas ucenjuju, nemoj bako, nemoj deko, nemoj majko, nemoj oče. Vi svima samo recite. I da znate da to činite svojim glasom za ujedinjenu Srbiju. Štitite i čuvate svoje unuke i praunuke, i njihovu budućnost. Tim glasom, i glasom za ujedinjenu Srbiju, garantujete njima budućnost. Ne samo sebi, već njima, svojoj deci, svojim unucima, svojim praunučima. Hoću, hoću ovde u Kragujevcu da se posebno zahvalim našim ljudima sa Kosova i Metohije. Pun ih je Kragujevac, od Koričana do Desimirovca. Hvala mnogo srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koji čuva srpsko ime i prezime, i nikada, nikada, nikada im nećemo priznati nezavisnost Kosova. Čuvaćemo i štititi Ustav, i čuvati našu zemlju. I još nešto, da vas podsetim, dragi prijatelji: kada sam govorio o sankcijama Rusiji pre 4 i po godine, bogobojažljivo sam rekao, rekao sam tad i predsedniku Putinu. Rekao sam predsedniku Putinu: “Neću te zvati osim ako ne budem morao da uvodim sankcije”, što znači da će Srbija da bude tako i toliko pritisnuta da više ne može da izdrži. I svaki put, sada kada se čujemo i kada smo se videli, on mi je rekao: “Zadovoljan sam i srećan što me nisi pozvao”. Dakle, to što nisam obećao ni srpskom narodu, a ni Putinu, ja sam ispunio, jer sam vodio računa o interesima srpskog naroda, o tradiciji srpskog naroda, o srpskoj duši, o srpskoj politici, o gasu koji uzimamo, ali sam mislio pre svega o onome što imamo u srcu, a to je da prijatelje, da prijateljima ne okrećemo leđa kad je teško. Jeste li primetili, govorili su godinama: “Niste tržnicu uradili, niste ovo. ” Na kraju, kad smo skoro sve uradili— Nisu rekli ni hvala. I ne treba da kažu, jer za nas su važnija dela od bilo slome i drugih građana Srbije, ni bošnjačko, ni mađarsko, ni slovačko, ni rumunsko. Srce svih građana ove zemlje nisu uspeli da slome. I znaju da gube izbore. Zato će nervozu da pokazuju na svakom mestu, na svakom mestu. Nemojte da nasedate na provokacije, samo ih pustite, pustite ih šta god hoće da rade. Moraće preko svojih agentura da izmišljaju razloge zašto im se ne sviđaju rezultati. Rezultati će biti takvi da Srbija hoće mir i stabilnost, ali važno je i zašto vas pozivam da budemo disciplinovani i odgovorni. Važno je da ta pobeda bude što ubedljivija, da bude što ubedljivija, da svakome zapušimo usta i da kažemo: pogledajte stotine hiljada glasova razlike, to je Srbija. Niste uspeli da je pokorite, niste uspeli da je slomite, i nikada nećete uspeti da je slomite. Počele su žene da tuku, i još gore, i kada tuku, žene pesnicama ne umeju da kažu: izvinite i žao nam je. Hvala vam, drage žene, hvala vam, žene Šumadije, na velikoj podršci. Hvala vam za ljubav, hvala za to što ste uvek bile najodgovorniji deo našeg društva. Beskrajno vas volim. Idemo da ih pobedimo, idemo da ih pobedimo, najubedljivija do sada.- rekao je Vučić.
Vučić i Tomislav Nikolić stigli su u halu. Nikolić se prvi obratio okupljenima.
– Aleksandre, hvala ti na prilici da u Kragujevcu, u kome sam rođen i za koji sam neraskidivo vezan, kažem šta mislim. 25. Oktobar je dan kada Srbija odlučuje da li će da nastavi dalje sa nama, podignute glave, ili će vezanih očiju da ponovi skok u bunar iz 2000. godine. Da li ćemo da nastavimo da ozbiljno razvijamo Srbiju u miru, ili da je bez kapetana bacimo u nemirno more koje će je razbiti o stene? Imamo iskustvo iz 2000. godine; da vas podsetim, mlađe da uputim, i tada je bio isti slogan, samo da mu vidimo leđa, da ga smaknemo, a posle ćemo sa strancima da se dogovaramo kako da učimo šta je država i kako se ona vodi. Skupo smo platili lekciju. Tek 12 godina kasnije počeli smo da se oporavljamo od nepromišljenog poteza koji je na vlast doveo nesposobne pustahije koje su u Srbiji upropastile sve čega su se dotakle. oš jedna takva greška vratila bi Srbiju u 20. vek. Smatraju da nismo naučili ništa. Podmeću nam istovetnu situaciju, samo što su ovog puta ušli i u škole, i iz njih izveli đake. Nas, Kragujevčane, istorija uči da strepimo kada našu decu izvode iz škole. Scenaristi nisu Srbi. Srbinu ne bi palo na pamet da koristi decu. Okrećuće ih protiv svih, čak i roditelja, protiv svega, pa čak i protiv svog obrazovanja, svoje budućnosti. Scenaristi su sastavili poslaničku listu za koju kažu da je studentska. Na kom fakultetu studira, i kako se zove njihov kandidat za predsednika vlade, ministra, gde studiraju desetine hiljada onih koji bi potom preuzeli odgovorne funkcije u širom Srbije? Gospodo blokirači, pijanstvo nekada stvara iluziju zadovoljstva, ali što pijan uradi, trezan plaća. Ko nam je suparnik? Scenaristi. Oni koji bi da blokiraju srpske i Vučićeve uspehe, i najsrećniji bi bili da ga nema, da nestane na bilo koji način. Šta su blokirači? Statisti za jednokratnu upotrebu. Ne postoji država u kojoj studenti odlaze u inostranstvo samo zato što žele da završe fakultet, samo zato što ne znaju da li će ih blokirači sprečiti da uđu u zgradu baš u vreme ispita i otići sa profesorima da ruše Vučića. Danas se to zbog blokirača dešava u našoj Srbiji. Budućnost, deco, ne dolazi iznenada, nekontrolisano, i sama od sebe. Mi je donosimo onako kako biramo danas, i uvek dobijamo ono što smo izabrali. Izbori nisu formalnost. To je čin savesnog roditelja, sina, ćerke, učitelja, radnika. To je trenutak kada se svako od nas oslanja na savest i razum, i kaže: odgovaram svojim potomcima za svaki trud koji danas stavim na listić. Izbori nisu ni trka u kojoj pobeđuju fizički najspremniji, i koja se završava kad poslednji takmičar prođe kroz cilj. Završetkom izbora počinje život koji si izabrao. Zato, poštovani građani Srbije, pre nego što odlučite o sudbini Srbije, pogledajte oko sebe, svoju decu i roditelje, i zapitajte se da li oni zaslužuju da žive dobro i bolje, ili da žive u paklu koji bi se stvorio zbog nepromišljenosti, neozbiljnosti i igranja sa narodom i državom budućnošću. U toj odluci nema mesta za ravnodušnost, jer ravnodušnost je već glas za propast. Mi dobro znamo šta smo izgubili kada smo prepustili sudbinu onima koji nisu voleli ovu zemlju. Zato danas ne možemo da se pozivamo na iluziju da će neko drugi umesto nas raspetljati konce. Odgovornost je na nama, ovde i sada. Moram da im dam i neki savet. Da bi pobedio Aleksandra, moraš da imaš više znanja od njega. Da budeš inteligentniji, vredniji, da ustaješ pre svih, a ležeš posle svih, i moraš makar malo više da voliš Srbiju. Ne smeš da ispunjavaš ničije naloge, osim naloga svojih. Naroda i svojih građana. Moraš u interesu Srbije da kažeš popu pop, a bobu bob. Da bi ga pobedio, moraš makar u nečemu da budeš bolji od njega. Spreman je da se nadmeće sa bilo kojim svojim suparnikom u bilo čemu, naročito po temama bitnim za naš narod i državu. Ali niko od njih, očigledno, ne sme na sučeljavanje zato što se bore protiv Vučića, a ne bore se za Srbiju. A treba i laži na kojima zasnivaju borbu, svoju borbu protiv Vučića, da mu izgovore u lice. Dragi naprednjaci, pobedićemo i ovaj put. Samo vi budite dostojni našeg predvodnika, samo vi ne dozvolite da se njegov ugled umanji zbog nekih od vas. Samo ga sledite u zajedničkoj borbi. Ne tražim da zaboravite probleme; tražim da pogledate šta je urađeno, ko je radio, i ko ima snagu da nastavi. Podignite glavu, uspravite se, da nastavimo ono što smo započeli. Da svakog dana uradimo jedan, makar jedan posao, da rešimo makar jedan problem, da Srbija bude još bolja. Kada udari oluja, hrast i koren bore se zajedno. I najjači hrast zavisi od toga koliko je njegov koren srastao sa zemljom. A najjačem korenu ništa ne vredi ako hrast ne odoli. Snaga je u zajedničkoj borbi. Pobedimo zajedno. Živela ujedinjena Srbija! – rekao je Nikolić tokom obraćanja.
Veliki broj građana okupio se u Kragujevcu uoči početka skupa. Za prisutne su organizovani različiti programi, a obezbeđeni su i hrana i piće.
Prisutne su hiljade ljudi, dok se program odvija uoči obraćanja stranačkih predstavnika.
Vučić je tokom dana boravak u Šumadiji iskoristio i za uključenje uživo na Instagramu, koje je počelo u 13 časova.
Govoreći o političkim protivnicima, rekao je da oni „vole da ponižavaju na najgori mogući način“, dodajući da se nije dogodilo sve ono za šta je verovao da će studentski pokret koji naziva „blokaderima“ promeniti.
Tokom uključenja govorio je o različitim temama, a u jednom trenutku je i zapevao pesmu „Ruzmarin“.
Na predizborni skup u Kragujevcu pozivali su članovi i pristalice Srpske napredne stranke, a među prvima je to učinio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Početak skupa najavljen je za 18 časova.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)