Stadion “San Siro” slavi stoti rođendan, ali taj jubilej dolazi u trenutku pravog paradoksa. Dok Milano obeležava vek jednog od najpoznatijih stadiona na svetu, planovi za budućnost predviđaju da veći deo postojećeg stadiona bude uklonjen.
Devetnaestog septembra 1926. Milano je dobio novi stadion. Na terenu su bili Milan i Inter, a prvi derbi u istoriji “San Sira” završio se 6:3 za Inter.
Od 1947. ovo je i stadion Intera, a od 1980. stadion nosi ime Đuzepea Meace, legendarnog italijanskog fudbalera koji je igrao za oba milanska kluba.
A onda je fudbalu pridružena i muzika – Bob Marli, Brus Springstin, Vasko Rosi i druge svetske zvezde pretvorile su “San Siro” u jednu od najpoznatijih koncertnih arena Evrope. “San Siro” tako nikad nije bio samo stadion.
“Nisam ni prvi ni poslednji koji govori o San Siru ne kao o zdanju od betona, nego kao o nečemu što ima dušu i čuva naše sećanje. Meni je nezamislivo da ga nema, to bi bilo kao da su srušili Skalu ili pokrili kanale”, rekao je Klaudio Trota, organizator koncerata Barley-art.
Za stoti rođendan, stadion je dobio i novi muzej, sa dresovima, trofejima i predmetima koji pričaju priču o Milanu, Interu i generacijama šampiona. Tu je i Skywalk, nova atrakcija otvorena ove godine.
“Iza mene je teren “San Sira”, iz potpuno drugačije perspektive. Nalazimo se na više od pedeset metara visine, iznad trećeg prstena stadiona, između prepoznatljivih crvenih greda koje dominiraju panoramom Milana. Prostor koji je godinama bio rezervisan samo za tehničke službe sada prvi put mogu da obiđu i posetioci”, objašnjava Rikardo Kurto, vodič na stadionu.
Sa krova “San Sira” pruža se spektakularan pogled na Milano i na unutrašnjost stadiona. Ovde se izbliza mogu videti čuvene crvene grede, izgrađene za Svetsko prvenstvo 1990. godine, kao i krov, treći prsten tribina i kule.
Poseban doživljaj pruža stakleni balkon, smešten tačno iznad korner-zastavice, odakle se pruža jedinstven pogled na teren. Za obilazak je obavezna odgovarajuća obuća: papuče, a visoke potpetice nisu dozvoljene. Tura je dostupna do oktobra, a nastaviće se sve dok stadion bude tu.
Na stogodišnjicu prvog meča, muzej i Skywalk biće otvoreni do 23 časa. No dok se slavi prošlost, već se gradi slika budućnosti. Milan i Inter planirali su novi stadion sa 71.500 mesta, sa tribinama bližim terenu, savremenim sadržajima i prostorom oko stadiona koji bi trebalo da živi tokom cele godine.
Plan predviđa izgradnju novog stadiona, a zatim i delimično rušenje sadašnjeg. Deo postojećeg objekta biće sačuvan i dobiće novu namenu, dok bi radovi, prema sadašnjem planu, trebalo da počnu u drugoj polovini 2027. godine.
“Godinama se samo pričalo o tome, ja sam se borio na sve načine da se stadion ne sruši. Nažalost, doći će do rušenja, a niko nije ni pomenuo muziku. Osam miliona ljudi prošlo je kroz ovaj stadion da bi slušalo muziku. Brus Springstin je ovde svirao sedam puta, a sada se planira novi stadion i taj muzički deo priče niko ne pominje”, rekao je Klaudio Trota.
Sto godina “San Sira” tako se završava tamo gde je i počelo: između fudbala, muzike i uspomena generacija.
Stadion koji je postao deo slike Milana danas slavi vek postojanja, dok mu se istovremeno odbrojava vreme. Sto godina istorije, i početak jedne nove priče.
Komentari (0)