Voće je jedna od namirnica koje se najčešće povezuju sa zdravom ishranom. Bogato je vlaknima, ima malu kalorijsku vrednost i sadrži veliku količinu vode, zbog čega se često preporučuje osobama koje žele da smanje telesnu težinu.
Ipak, način na koji jedemo voće može da utiče na to koliko će ono zaista biti korisno za organizam. Određene navike mogu da izazovu neprijatne probleme sa varenjem i da umesto koristi donesu tegobe.
Zbog toga je važno znati kada je najbolje jesti voće, da li ga treba kombinovati sa drugim namirnicama i koje greške bi trebalo izbegavati.
Voće nije uvek dobra kombinacija sa drugim namirnicama
Mnogi ljudi vole da voće jedu zajedno sa drugim obrocima, ali ta kombinacija kod nekih osoba može da izazove ozbiljne digestivne probleme.
Fruktoza, odnosno prirodni šećer koji se nalazi u voću, u kontaktu sa sastojcima iz pojedinih namirnica može da pokrene pojačano lučenje kiseline.
Problem može da nastane i zbog toga što se voće unosi nakon veće količine hrane. Tada može da dođe do usporavanja normalnog procesa varenja, jer se prethodno pojedena hrana duže zadržava u želucu.
Velika količina nesvarene hrane može da izazove nadimanje, gasove, grčeve, a u nekim slučajevima i dijareju.
Refluks kiseline može da dovede do gorušice, ali i do ozbiljnijih komplikacija. Posebno se to odnosi na citrusno voće, ali i na neke druge vrste, poput banana.
Zbog toga se preporučuje da se voće jede zasebno, odnosno odvojeno od drugih namirnica.
Voće pred spavanje može da poremeti san
Mnogi ljudi biraju voće kao poslednji obrok u toku dana, jer smatraju da na taj način neće opteretiti želudac. Međutim, i ova navika može da ima neželjene posledice.
Voće ne bi trebalo jesti neposredno pred spavanje, jer tada može da dođe do poremećaja digestivne funkcije, ali i do narušavanja cirkadijalnog ritma.
Glavni razlog ponovo je šećer iz voća. On podiže nivo energije u trenutku kada bi telo trebalo da se opušta i priprema za san.
Zbog toga konzumiranje voća neposredno pre odlaska u krevet može da poveća rizik od poremećaja sna, grčeva, dijareje i potencijalnog gubitka elektrolita.
Kada voće sa mnogo vode može da zasmeta
Voće koje sadrži veliku količinu vode veoma je korisno, posebno tokom letnjih meseci kada je veći rizik od dehidratacije.
Ipak, kada pojedemo voće sa visokim sadržajem vode, poput pomorandže, lubenice, dinje ili jagode, može da dođe do promene pH ravnoteže u želucu zbog smanjenja kiselosti.
Takva promena može da utiče na sluzokožu želuca, koja se kod nekih ljudi iritira. Posledice mogu da budu gorušica i dijareja.
Zato i sa ovim vrstama voća treba biti umeren i obratiti pažnju na reakciju organizma.
Kora voća nije uvek za bacanje
Jedna od čestih navika jeste ljuštenje kore sa voća, ali to može da bude greška. U mnogim slučajevima kora predstavlja veoma dobar izvor antioksidanata i vitamina.
Kora jabuke i kruške sadrži veliku količinu vlakana, ali i vitamine A i C. Slična situacija je i sa breskvama.
Ipak, postoji razlog zbog kojeg mnogi ljudi ipak uklanjaju koru. Neki su alergični na pesticide kojima su voćke tretirane, pa je važno dodatno očistiti plodove pre konzumacije.
Voće možete potopiti u rastvor hladne vode i sode bikarbone i ostaviti ga tako pola sata pre nego što ga pojedete. Na taj način mogu da se uklone tragovi hemikalija koji se nalaze na kori.
Male promene mogu da naprave veliku razliku
Voće ostaje važan deo zdrave ishrane, ali način na koji ga unosimo može da utiče na njegove efekte na organizam.
Ako obratimo pažnju na vreme konzumiranja, kombinovanje sa drugim namirnicama i pravilno čišćenje, možemo da iskoristimo njegove prednosti i izbegnemo neprijatne tegobe.
Komentari (0)