Gotovo da su samo čuvari ostali u OAKA areni. Odavno su svi prvotimci Panatinaikosa krenuli put kućama, ali Isaka Bonge nije bilo. Nastavio je tradiciju iz Partizana, da često poslednji napušta dvoranu. Ali, obećanja je ispunjeno – izjave će biti, iako je izgledalo da će čekanje postati u olimpisjki sport u kojem ste osuđeni na poraz.
Čim se pojavio – osmeh i neverovatna mirnoća u razgovoru, čak i kad pitanja nisu prijatna. Dokazao je još jednom da je neverovatan profesionalac i da inteligencija na terenu nije slučajnost. Dok su klinci želeli da se slikaju sa košarkašem Panatinaikosa, on je odgovarao na pitanja našeg portala.
“Ne mogu da se požalim, zaista sam dobro”, počeo je Bonga priču za Meridian sport.
Od nedavno je deo zelene porodice, a sinoć je protiv Burga osetio čari atinskih navijača.
“Prve dve nedelje su bile sjajne za mene. Ljudi u klubu su izuzetni, saigrači su odlični, tako da sam veoma uzbuđen zbog svega što dolazi”.
Iza Bonge je veoma intezivan period – mnogi su hteli šampiona sveta u svojim reddovima, ali je na kraju Panatinaikos pobedio u trci za reprezentatvca Nemačke.
“Mnogo je mnogo je uticalo da potpišem za PAO. Bilo je ovo prilično turbulentno leto, ali mislim da su presudili sama ekipa, ljudi ovde i istorija kluba. Tako da mislim da je dolazak ovde bio pravi izbor za mene.”
Činjenica da je Željko Obradović na klupi crno-belih evidentno nije bila presudna za bivšeg igrača Partizana.
“Ne bih rekao da je njegovo prisustvo baš „uticaj“. Mislim da je jednostavno sve tako ispalo, da se poklopilo. Očigledno, on je ovde, a ja sam razmatrao opcije koje sam imao. Na kraju krajeva, mislim da je dolazak ovde definitivno bila dobra odluka što sam potpisao za PAO”.
Ipak, pojava Obradovića kraj klupe se dopata Bongi.
“Mislim da je dobra stvar imati trenera koji te već poznaje iz prošlosti. Trenera koji poznaje tvoje navike i način igre i koji je već radio sa tobom. Tako da je to definitivno pozitivno što je Željko na klupi”.
Postavlja se pitanje da li je bilo mogućnosti da produži ugovor sa Partizanom, da ostane deo tima. Razgovori dve strane o mogućoj saradnji – da ili ne?
“Ne znam da li bih to nazvao razgovorima, ali očigledno je bilo mnogo toga. Imao sam mnogo opcija. Mislim da je za mene najbolje bila da krenem dalje. Očigledno, imao sam dve zaista sjajne godine u Partizanu i definitivno sam zahvalan na tome i osećam se veoma cenjeno zbog svega što sam tamo doživeo. Ne bih rekao da nisam želeo da ostanem u klubu, ali mislim da sam jednostavno svoju pažnju usmerio na nešto drugo.”
Osećaj prilikom odlaska iz Partizana nije bio prijatan, ali je stomak jasno govorio da je takav potez logičan sled događaja.
“Kao i kod svake odluke, bilo je teško. Bio sam tamo dve godine, igrao, stekao prijateljstva, ostvario odnose sa ljudima sa kojima počneš zaista da se povezuješ. Ali, s druge strane, to je i moj posao i ponekad jednostavno moraš da odeš.”
Kad pogleda iza sebe, uvek će se rado sećati vremena provedenom u Partizanu.
“Sjajno iskustvo. Bilo je zaista lepo. Mnogo sam naučio o strasti prema igri, o strasti koju srpski narod ima prema Partizanu. Zbog toga sam zaista zahvalan.”
Iako je zbog poslednje sezone ostao mali gorak ukus u ustima, mnogo je dragih slika koja prolaze Bongi kroz glavu.
“Bilo je toliko mnogo leih trenutaka da zaista ne mogu da izdvojim samo jedan. Mislim da mi je, generalno, samo igranje u toj hali i ljudi koje sam tamo upoznao nešto što bih izdvojio kao možda najbolji deo svega.”
Prva slika na pomen Partizana je logična.
“Navijači, ljudi na tribinama.”
“Kako je bilo dobrih, tako je bilo i onih ne tako lepih trenutaka.
Ne mogu zaista da izdvojim jedan težak trenutak. Košarka je takva. Svake sezone, mislim na svaku sezonu koju sam igrao kao profesionalac, imao sam dobre i loše trenutke. Zato je teško izdvojiti samo jedan loš trenutak, jer kada se profesionalno baviš košarkom, uvek će biti loših, ali i dobrih trenutaka.”
Iako nije rekao, alli prošla sezona sigurno spada u kategoriju trenutaka koji nisu bili prijatni.
“Bila je prava vožnja na rolerkosteru. Bilo je mnogo uspona, ali i mnogo padova. Ali to je, očigledno, deo košarke. Ponekad prolaziš kroz stvari na koje uopšte nemaš uticaj. Zato sebi uvek pokušavam da kažem: samo se fokusiraj na stvari koje možeš da kontrolišeš.”
Karlik Džons je bio veoma tužan kad je shvatio da će ostati bez doskorašnjih saigrača, pa je malo burnije reagovao na svom Instagramu.
“Definitivno sam razgovarao s njim. On je i dalje jedan od mojih ljudi. To je jedna od lepih stvari u svemu tome. Kada igraš profesionalno i mnogo putuješ, upoznaješ ljude i sklapaš prijateljstva. Ne mogu ni da nabrojim koliko ljudi… Čak sam, recimo, nedavno video Lakića u teretani. To je jednostavno nešto zbog čega mi je drago kad god vidim ljude ili timove za koje sam ranije igrao. Bilo da je to Partizan, Minhen ili bilo koji drugi tim. Imam mnogo lepih uspomena i još sam u kontaktu sa mnogo dobrih ljudi.”
Bivšem klubu želi sve najbolje i ne želi da ga poredi sa Panatinaikosom.
“Partizan je sastavio odličan tim sa velikim potencijalom i želim im sve najbolje. Dva tiam zaista ne mogu da se porede. Oba tima imaju svoje dobre strane i mislim da ne bi trebalo da ih upoređujemo.”
Panatinaikos ispred sebe ima Olimp koji treba da osvoji. Tim je jednostavno previše moćan da bi drugačij gledao na predstojeću sezonu.
“Cilj svih nas je da pobedimo, zar ne? Da osvojimo sve što možemo da osvojimo. Imamo velika očekivanja, ali isto tako imamo i veliku motivaciju. Zaista smo veoma motivisani i postavili smo sebi visoke ciljeve“, zaključio je Bonga za Meridian sport.
Komentari (0)