Cene javnog prevoza dostigle su rekordne iznose u brojnim evropskim prestonicama, dok su u pojedinim gradovima mesečne i godišnje karte za samo tri godine poskupele više od 50 odsto, pokazuje novo istraživanje organizacije Grinpis.
Analiza je pokazala da su od 2023. godine dugoročne karte poskupele u 14 evropskih glavnih gradova. U četiri prestonice prevoz je postao jeftiniji, dok se u još 12 gradova cene gotovo nisu menjale.
Istraživanjem je obuhvaćeno svih 27 članica Evropske unije, kao i Velika Britanija, Švajcarska i Norveška. Pored cena mesečnih i godišnjih karata, analizirani su njihova dostupnost, područje važenja, obuhvaćene vrste prevoza i povlastice namenjene različitim kategorijama stanovništva.
U računicu je uključen i porez na dodatu vrednost koji države naplaćuju na karte za javni prevoz.
Grinpis se zalaže za uvođenje pristupačnih „klimatskih karata“, koje bi omogućile jeftinije korišćenje javnog prevoza. Cilj takve mere bio bi i smanjenje emisija iz drumskog i avionskog saobraćaja, kao i zavisnosti evropskih zemalja od fosilnih goriva.
London najskuplji, Nikozija rekorder po poskupljenju
London prednjači po visini mesečne karte, koja u britanskoj prestonici košta približno 162 evra. Na drugom mestu nalazi se Amsterdam, sa cenom od oko 107 evra, dok stanovnici Pariza mesečnu kartu plaćaju približno 77 evra.
Najveća procentualna poskupljenja, međutim, nisu zabeležena u najskupljim gradovima.
U Nikoziji su dugoročne karte od 2023. godine poskupele čak 67 odsto. Slede Amsterdam sa rastom od 55 odsto i Madrid sa poskupljenjem od 50 procenata. U Bratislavi su cene povećane za 32 odsto.
Značajan rast zabeležen je i u Berlinu, gde je javni prevoz poskupeo 29 odsto, kao i u Beču, u kojem je povećanje dostiglo 26 procenata.
Kopenhagen, Bukurešt, Vilnjus, Brisel i London takođe su među gradovima u kojima su cene u odnosu na 2023. godinu porasle najmanje 10 odsto.
Porezi dodatno povećavaju cenu prevoza
Jedan od razloga zbog kojih javni prevoz ostaje skup jeste oporezivanje karata. Prosečna stopa PDV-a na ovu uslugu u analiziranim državama iznosi oko 11 odsto, a sedam zemalja dodatno je povećalo poreze od 2023. godine.
Nasuprot tome, pojedine evropske prestonice uspele su da značajno smanje troškove prevoza.
Najveći pad cena zabeležen je u Dablinu, gde su dugoročne karte pojeftinile čak 42,5 odsto. U Oslu, uprkos tome što je reč o gradu poznatom po visokim životnim troškovima, cene su smanjene za 11,5 procenata.
U Bernu su karte jeftinije za 6,6 odsto, dok je u Budimpešti zabeležen pad od 5,8 procenata. Još 12 evropskih prestonica uspelo je da tokom prethodne tri godine zadrži cene na približno istom nivou.
Samo osam zemalja nudi pristupačne univerzalne karte
Španija i Slovenija uvele su od 2023. godine određene vrste karata koje važe na širem, nacionalnom nivou. Ipak, samo osam od ukupno 30 analiziranih država trenutno nudi besplatan javni prevoz ili univerzalne dugoročne karte po pristupačnoj ceni.
Najbolje rezultate u toj kategoriji ostvarili su Luksemburg, Malta i Slovenija.
Na suprotnom kraju liste nalaze se Finska, Grčka i Norveška, koje su loše ocenjene kada se istovremeno posmatraju cena i dostupnost nacionalnih karata. U tim državama primenjuju se i stope PDV-a više od evropskog proseka.
Kada se zajedno uzmu u obzir cena, dostupnost i povlastice, najbolje ocenjene evropske prestonice su Talin, Luksemburg i Valeta, koje dele prvo mesto.
Iza njih nalaze se Prag, Rim i Atina, dok osam najbolje rangiranih gradova zaokružuju Sofija i Beč.
Istraživanje tako ukazuje na velike razlike širom Evrope. Dok pojedine prestonice nastoje da javni prevoz učine dostupnijim i privlačnijim građanima, u drugim gradovima mesečna karta postaje sve veće opterećenje za kućni budžet.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)